Градска Штампарија и Књиговезница

memo

„NARODNA ŠTAMPARIJA“ (Jovana Krnjca)  („GRADSKA ŠTAMPARIJA“)

Gradskim vlastima se 1920. godine obraća  Jovan  Krnjac [1] sa molbom da mu obezbede odgovarajuće prostorije u kojima bi nastavio da vodi svoju štampariju koju želi da  prenese  iz  Budimpešte.  Smeštaj  je  pronađen  u  gradskoj  najamnoj   palati  u   podrumskim prostorijama. (Pozorišna,danas Branislava  Nušića)  2.) Štampala  je niz novina i kancelarijski materijal. Krnjac  je  na samom početku rada  zapao  u  finansijske  teškoće  i  nije  mogao  da izmiruje zakup gradskim vlastima.[2]  Opterećen dugovanjima on 1923. godine prodaje  svoju firmu „Gradskoj štedionici“ koja će time postati vlasnik štamparije koja će se ubuduće zvati „Gradska  štamparija“Krnjac je ostao zaposlen kao glavni mašinista. Pod novom upravom,  štamparija će raditi na poslovima za gradsku administraciju. Zapošljavaše 20 do 30 radnika. Njen kapital je 1924. procenjen na 300 000 dinara  da  bi se  naredne povisio  za  140 000 a  1939. godine  za  još  50 000 dinara. Godišnji kapacitet je iznosio do 150 vagona papirne robe. Štamparijom je na  početku  rada  upravljao  Ilija  Lepedat, direktor Gradske Štedionice [3] zatim od 1927. godine Stevan Marjanović.

beleške:

[1] Jovan Krnjac je rođen 1875. godine u Pančevu. Po zanimanju je bio štampar. On je bio konzul srpske države u Budimpešti i vodio  je štampariju pod imenom „Serbska  štamparija – Szerb  nyomda“.  Po dolasku u Suboticu, na Paliću je držao pod zakup „Malu gostionu“, ali već 1920. duguje velike sume gradu. IAS,F:47. XI 250/1920. Umro  je  u Subotici 1938. i iza sebe nije ostavio nikakve imovine, samo dugove, zaostatak poreza koji se nije mogao naplatiti.IAS, F:47.14.171G.V.VII 301/193935. i F:47. XV 240/1920

[2] IAS, F:47. 250/1920. Krnjac je i  kasnije  zapadao  u  finansijske teškoće. Tokom  1930. godine kada je držao  u zakup  „Malu gostionu“ na Paliću, Gradsko Poglavarstvo vodi prepisku sa njim  da  izmiri dugovanja.  IAS, F:47.136.

[3] Ilija Lepedat, (Subotica, 1884. – ?)  Bio je kao tumač u  srpskoj  vojsci, 1919-1921  komesar  za  sekvestar  novčanih zavoda, 1921-1922 finansijski senator u  gr.  Senatu, 1923.  direktor Gradske štedionice. U 1945. godini se venčao sa Terezijom Vajda.

 

memo2

Bilo pa prošlo…

SUBOTICA deo f

SUBOTICA I POPISI / STATISTIKA PUČANSTVA

(1910, 1919, 1921, 1931, (1941, 1948, 1953),  

– popise treba tumačiti samo uz historijske konkretne okvire u kojima su popisi obavljani

– Država obavlja POPISE – vladajuća ideologija se jasno vidi i u tom velikom poslu

– podaci iz njih se moraju sagledavati i promišljati upravo u tim relacijama

– Prilikom popisa postavlja se  veliki broj pitanja i tako dobivaju obavještenja o brojnim karakteristikama pučanstva.

Da li će se i kako u statističkim istraživanjima postaviti pitanje o narodnosti, zavisi u prvom redu od društvenog uređenja i politike po nacionalnom pitanju koja se u određenoj zemlji vodi.

– U Kraljevini Ugarskoj prvi moderni opći popis vršen je 1880. godine, a zatim 1890, 1900, 1910.

Teritorija Subotice se praktično nije mijenjala, od Slobodnog kraljevskog grada Maria Theresiopolis, kada je pored užeg grada obuhvaćala 12 pustara do današnjeg okvira kada u  Grad spada i 14 okolnih naselja.

1910, Szabadka, Magyar Királyság

– zlatno doba Subotice, Gradska kuća, cvjeta napredak,

– MAĐARIZACIJA = asimilicija, politički Mađari, identitet  podunavskih Hrvata shvaćana je  kod Mađara kao njihova slabost, odnosno nacionalna nezrelost, pa su ih oni tretirali kao egyebek (ostale), odnosno kao kulturno nerazvijenu etničku zajednicu koja će se prije ili kasnije asimilirati u mađarsku naciju.

– popisi iz 1890, 1900, 1910. godine se smatraju se samo djelomično točnim, iz razloga što se nije vršio po etničkom sastavu ili striktno po maternjem jeziku, nego takođe po

„jeziku koji je obično u upotrebi“ 

– pitanje je bilo i o vjeroispovesti

Ukupno 94.610 stanovnika, 93 232 ( 94 610 sa vojskom)

Mađarski = 55.587

Bunjevački = 33.247 markirani fusnotom «Bunjevci, Šokci i Dalmatinci», što je bio stav

tadašnje mađarske politike prema manjinama).

Srpski = 3.514

NJemački = 1.913

Slovački = 100

Vlaški (Rumunski) = 60

Hrvatski = 39

Rusinski = 7

 

58,7 % Mađara

1918

kraj rata, velika isčekivanja, „bratska srpska oslobodilačka vojska”

– sve se prelamalo kroz prizmu nacionalnog problema

– priznati samo Srbi, Slovenci, Hrvati / jedan TROIMEN – troplemeni narod

– da li je to bio projekat proširivanja Srbije ili spajanja starih dijelova i stvaranja nove državne zajednice, kako se smatralo zvanično

1919, Subotica, KSHS

Historijski arhiv Subotica (HAS), F:47. I  22/1919

Statistika lokalnog-gradskog popisa obavljenog 1919. godine. Podaci su izraženi u tri kategorije, po maternjem jeziku (na osnovu koga su razvrstavani u narodnost), po zanimanju, i po vjeri. Ukupan broj je  iznosio 101 286, od toga:

jezik/narodnost

Bunjevaca           65 135,

Srba                         8 737,

Mađara                 19 870,

Njemaca                4 251,

Židova   3 293.

zanimanje:

zemljodilci                         79 593 (78,58%)

obrtnici                                  4 249

trgovci                                    1 242

činovnici                                2 491

diplomirani                             458 (0,45%)

razni                                      13 253

po vjeri :                                                                             

rimokatholika                  87 655

prav. vjere                             8 582

  1. kath.                     122

izr.                                             3 363

ev.ref.                                     1 267

  1. ev.      297

1921

– prije donošenja Vidovdanskog ustava, prije potpisivanja Trianonskog ugovora

U Jugoslavenskom popisu stanovništva od 1921.godine bila su postavljena samo pitanja o maternjem jeziku i vjerospovesti. U obradi ova dva pitanja nisu ukrštena, tako da je grupa srpskohrvatskog jezika ostala neraščlanjena. 

– Popisi 1921. i 1931. godine sprovedeni su i podaci su obradjeni po koncepciji „prisutnog stanovništva“, dok rezultati ostala tri popisa /1948, 1953. i 1961/ daju podatke po koncepciji „stalnog stanovništva“, tj. prema mestu utalnog stanovanja svakog stanovnika, bez obzira gde se u kritičnom momentu popisa zatekao.

PO PRETHODNIM            PO KONAČNIM

broj svih prisutnih stanovnika                   101 709          90 961

pol                         – muški                                   49 024

– ženski                                                  52 685

državljanstvo  – Kraljevine SHS                    71 860

– strano                                                      993

još neodlučeno                                28 856

vjeroisposvest  – pravoslavna                                          6 835

– rimo katolička                                   89 107

– grčko katolička                                235

– evengelistička                                                  1 047

– muslimanska                                     233

– izraelska                                                 3 883

– druga                                                           351

– bez konfesije                                       18

maternji jeziksrpski ili hrvatski                                 70 737

– slovenski                                                 348

– drugi slavenski                             523

– rumunski                                                   40

– italijanski                                            19

– njemački                                                2 349

– mađarski                                              27 561

– arnautski                                                    24

– drugi                                                           108

1931, Subotica, Kraljevina Jugoslavija

diktatura uvedena 6.1.1929. kada Kralj uvodi diktaturu, apsolutističku vlast, zabranjuje rad strankama

– popis 1931. daje podatke samo prema vjeroispovesti, iako je u popisnom materijalu bilo postavljeno pitanje o narodnosti. Međutim to je bilo samo formalno predviđeno jer su sve jugoslavenske narodnosti morale biti iskazane kao jedna cjelina, odnosno kao jedina narodnost „jugoslavenska“. Podaci po narodnosti nisu ni objavljivani ni obrađivani.

U popisu stanovništva 1931. godine postavljeno je pitanje o narodnosti, a zadržano je pitanje o maternjem jeziku. Međutim, uputstvima za popis bilo je predviđeno da se Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Crnogorci, kao i nacionalno neopredeljeni muslimani popisuju kao Jugoslaveni po narodnosti, dok su pripadnici drugih narodnosti navodili svoju narodnost.

 

Popis izvršen 31.03.1931.  /  2.9.1931. Oktroirani ustav

 

 

 

                                                                Subotica  

                vjeroispovest

ukupno                                100 058            102 133                        

pravoslavni                            9 993

rimo katolika                       84 268

evangelista                            1 274

muslimana                            235

ostalo                                   4 288

                jezik maternji

srpskohrvatski                  53 835  (Srbi  10 054 + Bunjevci   44 892 + Hrvati  900 = 55 846

ostali slavenski    1 230

mađarski                             41 401

njemački                                2 865

arnautski                                  109

makedonski                            618

 

                         podaci o narodnosti samo su izvedeni

F:57.6135/1938   ( iz 1931.)

Srbi       10 054

Bunjevci   44 892

Hrvati        900

Slovenci      310

Čehoslovaci   365

Rusi          672

Mađari     39 108

Njemci       1 961

Jevreji     3 739

Ostalih       132

=========

102 133

 

                                                                                posle 1945

– PARTIJSKA DRŽAVA

U svim poslijeratnim popisima stanovništva postavljeno je pitanje o narodnosti u duhu Ustavom garantovane  dosledno sprovodjene politike apsolutne ravnopravnosti  slobodnog nacionalnog opredeljenja pripadnika svih narodnosti i nacionalnih grupa koje žive u Jugoslaviji.

S obzirom na subjektivni kriterijum u davanju izjave o narodnosti, pri popisu stanovništva I96I. godine, prilikom revizije popisne gradje, nisu vršene nikakve ispravke, već je u slučaju kada se dati odgovor nije mogao razvrstati, stavljeno „nepoznato“. Ukoliko su građani Jugoslavije naveli neku pokrajinsku pripadnost (Hercegovac, Dalmatinac, Bunjevac i slično) svrstani su u grupu „Jugoslaveni nacionalno neopredeljeni“, 

 

.

 

 

Obdanište Radničke samopomoći 1925.

obdaniste RS, 176.489

PREDMETI O KOMUNALNOJ HIGIJENI (1918-1926) IZ ARHIVSKE GRAĐE

PREDMETI O KOMUNALNOJ HIGIJENI (1918-1926) IZ ARHIVSKE GRAĐE:

F:47 II  78/1919. Dopis Ministarstva trgovine i industrije, Velikom županu Subotice, o potrebi osnivanja      „ženskih radeničkih škola“ u severnim oslobođenim krajevima.

Mandic Mijo

MIJO MANDIĆ

Poziv Miji Mandiću, gradskom odborniku, da učestvuje u radu na sastavljanju regrutnog spiska mladića 1901. godišta.

 

Izveštaj Stipana Kovač Striko, gradskog vrtlara, o uređivanju parkova i ulica.

Naredba o popisu dece od 6 do 12 godina, radi uvođenja u školske evidencije i upisa u      škole.            l:8

F: 047. XV 239/1921. Josipu Tumbasu, “preduzimaču za javnu čistoću”, Senat naređuje čišćenje nužnika u palićkom radničkom oporavilištu. l: 1, srp.

F: 047. XVI 31/1921. Čistač Josip Tumbas uz podršku državnog veterinara Grge Čovića predlaže Senatu popravak starih kola za odvoženje strvina i nabavku jednih novih, savremenijih. l: 12, srp. mađ.

F: 047. XVI 17/1923. Slava Konjičke podoficirske škole je 19.2.1923. god. Tom prilikom izvešće paradni marš u krugu kasarne (Karantin barake na Senćanskom putu) i na ulici pred kasarnom. Zato mole grad da se ta ulica očisti. l: 1, srp.

F: 047. XV 141/1920. Senat poziva Gradskog velikog kapetana Mihajla Racka da spreči uništavanje parkova i zelenila, kao i hvatanje pasa lutalica. l: 2, srp. mađ.

F: 047. XV 141/1920.Senat poziva Gradskog velikog kapetana Mihajla Racka da spreči uništavanje parkova i zelenila, kao i hvatanje pasa lutalica. l: 2, srp. mađ.

F: 047. XV 327/1920. Senat zadužuje Inžinjerski ured za nabavku piljene drvene građe za popravak ograda subotičkih parkova. l: 5, srp.

F: 047. XVI 49/1920. Senat donosi odluku o obnavljanju parkova i prskanju parka pred železničkom stanicom iz vodooda državne železnice. l: 7, srp, mađ

F: 047. XV 126/1921. Dekan Pravnog fakulteta moli da se park pred fakultetom uredi, ali Senat odgovara da to nije posao grada.  l: 2, srp.PRAVI ZGRAD

F: 047. XV 184/1921. Senat određuje da se poprave stubovi i ograda u parku ispred glavne pošte.  l: 1, srp.

F: 047. XVI 66/1922. Senat donosi odluku da se ofarbaju sve ograde gradskih parkova (Kralja Petra, baruna Trenka, fra Jese, sv. Ćirila i Metoda). l: 12, srp.

F: 047. XVIII 18/1923. Inžinjerski ured predlaže Senatu da se izvrše popravke u kupalištu Palić za 130.000 dinara, te da se raspiše licitacija za poslove, Žigmond Štern (Stern Zsigmond) radi molerske poslove, Mijo Gabrić radi na premeštaju javnog nužnika, Mihajlo Pletl radi krovopokrivačke poslove, Matija Slezak pravi 40 klupa za park, Geza Šimonji radi limarske i vodoinstalaterske poslove, Lipota Medak bravarske poslove. Radovi se obavljaju na hotelima, kupkama, paviljonima, kupatilima, bunarima, stanovima, ogradama itd.Strand Palic 06-1936-Foto-Remenyi

F: 047. XVI 25/1924.  Senat dozvoljava Inžinjerskom uredu čišćenje bunara u parku pred Gradskom kućom potrebnog za polivanje parka.  l: 2, srp.

F: 047. XVI 57/1924. Senat odlučuje da se Palićki put do kraja vinograda i Vinogradska cesta priključe gradskim ulicama u pogledu čišćenja, parkiranja i sadnje drveća. l: 4, srp.

F: 047. XVI 22/1924. Senat upućuje dopis Direkciji državnih železnica u Subotici sa molbom da se i dalje za polivanje Parka kralja Petra dobiva potrebna količina vode. Subotici je dnevno potrebno 3 m vode. U odgovoru Direkcije državnih železnica stoji da su spremni tu kubikažu isporučivati gradu samo ujutro po ceni od 9 dinara na dan. U 1924. god. grad je koristio taj vodovod samo 60 dana, što je 180 m za celu godinu. Od 1920-1927. god. (bez 1924. god.) grad je trošio 100 l vode dnevno u periodu od 3 meseca što je 9 m vode. Od 1920-27. god. ukupan dug grada za utrošenu vodu iznosi 693 dinara. Senat odobrava da se ta svota isplati Direkciji državnih železnica. l: 17, srp.

  1. F:47. I 89/1921. Predlog Stevana Rigoa u ime OSJSS da se radi na popravci najamnih stanova i „ćuprija“ u gradu, kao i da se javni klozeti čiste samo noću.      l:6

F: 047. XV 198/1928. Inženjersko odelenje izveštava Senat da je sve spremno za podizanje muzičkog paviljona na Karađorđevom trgu ili parku za što bi bilo potrebno 75000 dinara .Ali računovođstvo izjavljuje da za to nema pokrića.               List:1,srp.

F: 047. XVI 8/1928. Na molbu pošte ,telegrafa telefona Senat naređuje uređenje parka pred zgradom pošte u ulici Skotusa Viatora. Taj posao se poverava gradskom baštovanu Lajči Domokosu.

F: 047. XVI 72/1928. Senat naređuje popravak 14 klupa u Dudavoj šumi i u Parku kralja Petra.Prilaže se skica „mustre za klupe u javnim parkovima gr.Subotice“. Popravke izvodi firma Mije Novakovića, a kod tesara Franje Kalmara nabavlja se 40 novih klupa.

I 537 1936

F: 047. XVI 98/1928. Pravoslavni paroh Izidor Ludaić traži od Senata da mu se proda đubre iz gradskih jama na trgu Fra Jese, Na uglu Antunovićeve ulice i parka kralja Petra, te u ulicama: Manojlovićevoj, Vilsonovoj, Paje Kujunđića i Crnojevićoj, Senat odobrava prodaju đubreta za avgust, septembar i oktobar 1928.god.za 1500 dinara i njegovo odvoženje do tzv.Male bašte kod kasarne 3. konjičkog puka.                       List:3,srp.

F: 047. XV 126/1929. Za popravak ograda gradskih parkova (Park kralja Petra, Park prwed centralnom poštom, Park na trgu Fra Jese, Park na trgu sv. Ćirila i Metoda, Park na obilićevom vencu, kod crkve sv.Đurđa, kod crkve sv.Roke, Park na zrinjskom trgu) Senat određuje 4466 dinara, a posao poverava Građevinskom odelenju.

F: 047. XV 333/1929. Zbog nedostatka sredstava Senat odbija predlog nabavke motorne pumpe za polivanje Parka kralja Petra u 1929. god. Tako su ujedno odbijeni i predlozi Subotičke električne željeznice i osvetlenja d.d. kao i ponuda Specialfabrik moderner pumpen Ernst Vogel Štokerana (Stockeran)kod Beča (Wien).                                  List:9,srp.

 

37.

 

F:47. I  1/1925

Gradonačelnički izveštaji Proširenom senatu  za period januar – oktobar 1925. godine. Izveštaji pojedinih gradskih ustanova za taj period; Gradske kapetanije, Državnog Gradskog veterinarskog ureda, gradske blagajne, Sanitetske uprave Grada Subotice.         

L:24
41.  F:47. I   12/1925

Dopis Ministarstva trgovine i industrije sa informacijom da se u Parizu aprila 1925. održava Međunarodna izložba za umetnički obrt i pozivom da Grad Subotica dostavi planove regulacije svoje varoši, fotografije parkova i sanatorijuma, lepših i uređenijih državnih i privatnih zgrada.  Uslovi i Program predviđene izložbe.

%d bloggers like this: