Градска Штампарија и Књиговезница

memo

„NARODNA ŠTAMPARIJA“ (Jovana Krnjca)  („GRADSKA ŠTAMPARIJA“)

Gradskim vlastima se 1920. godine obraća  Jovan  Krnjac [1] sa molbom da mu obezbede odgovarajuće prostorije u kojima bi nastavio da vodi svoju štampariju koju želi da  prenese  iz  Budimpešte.  Smeštaj  je  pronađen  u  gradskoj  najamnoj   palati  u   podrumskim prostorijama. (Pozorišna,danas Branislava  Nušića)  2.) Štampala  je niz novina i kancelarijski materijal. Krnjac  je  na samom početku rada  zapao  u  finansijske  teškoće  i  nije  mogao  da izmiruje zakup gradskim vlastima.[2]  Opterećen dugovanjima on 1923. godine prodaje  svoju firmu „Gradskoj štedionici“ koja će time postati vlasnik štamparije koja će se ubuduće zvati „Gradska  štamparija“Krnjac je ostao zaposlen kao glavni mašinista. Pod novom upravom,  štamparija će raditi na poslovima za gradsku administraciju. Zapošljavaše 20 do 30 radnika. Njen kapital je 1924. procenjen na 300 000 dinara  da  bi se  naredne povisio  za  140 000 a  1939. godine  za  još  50 000 dinara. Godišnji kapacitet je iznosio do 150 vagona papirne robe. Štamparijom je na  početku  rada  upravljao  Ilija  Lepedat, direktor Gradske Štedionice [3] zatim od 1927. godine Stevan Marjanović.

beleške:

[1] Jovan Krnjac je rođen 1875. godine u Pančevu. Po zanimanju je bio štampar. On je bio konzul srpske države u Budimpešti i vodio  je štampariju pod imenom „Serbska  štamparija – Szerb  nyomda“.  Po dolasku u Suboticu, na Paliću je držao pod zakup „Malu gostionu“, ali već 1920. duguje velike sume gradu. IAS,F:47. XI 250/1920. Umro  je  u Subotici 1938. i iza sebe nije ostavio nikakve imovine, samo dugove, zaostatak poreza koji se nije mogao naplatiti.IAS, F:47.14.171G.V.VII 301/193935. i F:47. XV 240/1920

[2] IAS, F:47. 250/1920. Krnjac je i  kasnije  zapadao  u  finansijske teškoće. Tokom  1930. godine kada je držao  u zakup  „Malu gostionu“ na Paliću, Gradsko Poglavarstvo vodi prepisku sa njim  da  izmiri dugovanja.  IAS, F:47.136.

[3] Ilija Lepedat, (Subotica, 1884. – ?)  Bio je kao tumač u  srpskoj  vojsci, 1919-1921  komesar  za  sekvestar  novčanih zavoda, 1921-1922 finansijski senator u  gr.  Senatu, 1923.  direktor Gradske štedionice. U 1945. godini se venčao sa Terezijom Vajda.

 

memo2

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: