SLIV JEZERA PALIĆ

 

U drugoj polovini juna pojaviće se nova knjiga jednog od najistaknutijih subotičkih hidrologa dr Lajoša Hovanja – SLIV JEZERA PALIĆ. Reč je njegovoj dopunjenoj doktorskoj tezi koja u ovom obliku iznosi 300 stranica a bogate priloge donosi na pratećem DVD –u.

Dr. Hovány Lajosnak, az egyik legjelentősebb szabadkai hidrológusnak, a Palicsi-tó vízgyűjtő területéről írt legújabb könyve június végén jelenik meg. A könyv a szerző doktori értekezésének bővített változata. A 300 oldalas könyvet gazdag mellékletek díszitik, melyek DVD-n tekinthetők meg.

 

Dr Lajoš Hovanj

 

SLIV JEZERA PALIĆ

_______________

Subotica, 2016.

Hovanj knjiga

IZDAVAČI:

 

Историјски архив Суботица – Szabadkai Történelmi Levéltár – Povijesni arhiv Subotica

Za izdavača: Stevan Mačković, prof.istorije

 

Pokret STUB Subotica

Za izdavača: Zvonimir Stantić, politikolog

 

Sredstva za štampanje knjige obezbedili su:

 

Pokrajinski sekretarijat za nauku I tehnološki razvoj, Novi Sad

Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Subotice

 

Štampa: FUTURA,Petrovaradin

 

Rezime:

SLIV PALIĆKOG JEZERA

 

Ova knjiga je nastala na osnovu doktorske disertacije pod naslovom Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka tih promena odbranjene 4. juna 2008. godine na Građevinskom fakultetu u Subotici. U knjizi su prikazani rezultati pregleda dokumenata istorijskih arhiva iz Subotice, Budimpešte i Estergoma (Mađarska), zbirke projekata subotičkih preduzeća, objavljenih radova i iskustva stečena obilaskom terena u vezi stanja okoline Palićkog jezera. (Na osnovu podataka izrađena je Hronologija promena stanja sliva Palićkog jezera – sastavni deo disertacije, sa navodima izvora informacija, od kojih su, na kraju ove knjige, izdvojeni korišćena stručna literatura, studije i projekti. Čine ih 600 strana teksta i 2.475 strana priloga.) Originalni podaci u vezi voda na slivu Palićkog jezera potiču sa kraja XVII veka, a najraniji podaci, koji su sačuvani u kasnijim radovima, potiču iz XV/XVI veka.

Sahidrološko-hidrauličkog stanovišta homogenim periodom sliva Palićkog jezera smatra se stanje nepromenjenih uslova doticaja vode na sliv i oticaja sa sliva. Pregledom izvedenih radova utvrđeni su hidrotehnički radovi kapitalni za razdvajanje homogenih perioda sliva. Utvrđenoje osam homogenih perioda sliva Palićkog jezera:

do 1470/1526. godine, 1470/1526-12. 4/14.6.1817, 12.4/14.6.1817-19.4.1848, 19.4.1848-1.1.1963, 1.1.1963-1.8.1971, 1.8.1971-8.3.1977, 8.3.1977-11.7.1995. i od 11. jula 1995. godine.

Površinske vode sliva su se menjale tokom analiziranog vremenskog perioda. Radi identifikacije površinskih voda u Aneksu 1 je dat njihov kratak prikaz, a na prilozima I-2–I-3 obeležena njihova lokacija. Za utvrđivanje stanja površinskih voda i Palićkog jezera korišćeni su rezultati geomehaničkih bušotina (Aneks 2) i veza nivoa, površine i zapremine vode Palićkog jezera (Aneks 3).

Tokom svakog homogenog perioda analizirani su podaci u vezi definisanja granica sliva. Analizom stanja površinskih voda na neurbanizovanom i na urbanizovanom delu sliva, tokom homogenih perioda definisane su lokacije izvorišta i trase potoka, te lokacije i karakteristike stajaćih voda. Prikazom radova na koritu Palićkog jezera utvrđeni su nivogram i promena zapremine vode u jezeru tokom homogenih perioda.

Na osnovu visinskih, geoloških i hidrografskih karakteristika okoline Palićkog jezera, te promene osmatranih nivoa podzemne vode na ovom području, procenjena je granica sliva jezera.

Bez razmatranja uticaja promena padavina na slivu, dat je predlog sistema za osmatranje dovoda vode u jezero i odvoda vode iz jezera.

Na kraju su izvedeni zaključci u vezi istraživanja promena stanja sliva Palićkog jezera i – u skladu sa ciljevima istraživanja – razmatrani kriterijumi za utvrđivanje mreža osmatranja proticaja, s ciljem upravljanja vodama na slivovima sličnim Palićkom jezeru.

 

Összefoglaló:

A PALICSI-TÓ VÍZGYŰJTŐ TERÜLETE

 

Ez a könyv a 2008. június 4-én a szabadkai Építőmérnöki Karon megvédett, A Palicsi-tó vízgyűjtő területének a XVII. század végétől máig történt változásainak áttekintése és e változások okainak nyomozása című doktorátus alapján készült. A könyvben bemutatásra kerültek a szabadkai, budapesti és esztergomi történelmi levéltárak dokumentumai, a szabadkai vállalatok tervdokumentációi, a megjelentetett munkák és a Palicsi-tó környékének jelenlegi állapotával foglalkozó terepszemlék. (Mindezek alapján elkészült a diszertáció részét képező Palicsi-tó vízgyűjtőjének változásait bemutató időrend, amiből a könyv végén a felhasznált szakirodalom, tanulmányok és tervek jegyzéke olvasható. Az időrend terjedelme 600 oldal szöveg és 2475 oldal melléklet.) A Palicsi-tó vízgyűjtő területére vonatkozó korabeli adatok a XVII. század végéről maradtak fenn, a későbbi munkákban említett legkorábbi adatok pedig a XV. és XVI. század fordulójáról valók.

A Palicsi-tó vízgyűjtő területének hidrológiai és hidraulikai kritériumok szerinti homogén időszakának jellemzője, hogy a vízgyűjtő területre azonos körülmények között juthat a víz, ill. innen azonos körülmények között folyhat el. Az elvégzett rendezési munkálatok áttekintésével sikerült megállapítani a homogén időszakokat elválasztó kapitális vízépítési beavatkozásokat. A Palicsi-tó vízgyűjtő területének így nyolc homogén időszaka ismerhető meg: az 1470/1526-ig, az 1470/1526-tól 1817. április 12./június 6-ig, az 1817. április 12./június 6-tól 1848. április 19-ig, az 1848. április 19-től 1963. január 1-ig, az 1963. január 1-től 1971. augusztus 1-ig, az 1971. augusztus 1-től 1977. március 8-ig, az 1977. március 8-tól 1995. július 11-ig tartott és 1995. július 11-től jelenleg is tartó.

A kivizsgált időszak folyamán a vízgyűjtő terület felszíni vizei megváltoztak. Azonosításukat az 1. függelék rövid jellemzésükkel segíti, az I-2–I-3. mellékletek pedig helyüket jelölik. A felszíni vizek és a Palicsi-tó állapotának megállapításához a talajmechanikai furatok eredményeit (2. függelék) és a Palicsi-tó vízszintjének, felületének és köbtartalmának az összefüggését (3. függelék) használtuk.

Minden homogén időszakban elemeztük azokat az adatokat, amikkel felbecsülhetővé vált a vízgyűjtó terület határa. A nem urbanizált és az urbanizált terület felszíni vizeinek elemzésével minden homogén időszakban azonosítottuk a patakok forrásvidékét és nyomvonalát, ill. az állóvizek helyét és jellemzőit. A Palicsi-tó medrében történt rendezési munkálatok áttekintésével megállapítottuk a tónak a homogén időszak folyamán volt vízszintjének és köbtartalmának a változását.

A Palicsi-tó környékének terepszinti, talajtani és vízrajzi jellemzői, ill. a talajvizek szintének a változásai alapján azonosítottuk a tó vízgyűjtő területének a határát.

A csapadéknak a vízgyűjtő területen okozott hatásának elemzése nélkül javaslat készült annak a rendszernek a kialakítására, amellyel követhető a tavat tápláló és a tóból elvezetett vizek mennyisége.

A munka végén a Palicsi-tó vízgyűjtő területének változásait kutató elemzés záradékai olvashatók és – a munka céljának megfelelően – azok a kritériumok vannak áttekintve, amelyekkel kialakíthatók a Palicsi-tó vízgyűjtő területéhez hasonló vízgyűjtőkön is a vízhozam mérésére vonatkozó megfigyelési hálózatok.

 LAJOS

O AUTORU

(Foto: Mihalj Sobonja)

Lajoš Hovanj (Hovány Lajos) je rođen 18. januara 1955. u Gunarošu, opština Bačka Topola, Republika Srbija. U Gunarošu je završio osnovnu školu, a u Bačkoj Topoli gimnaziju prirodno-matematičkog smera.

Na Građevinski fakultet u Beogradu upisao se školske 1974/75. godine, a na istom fakultetu diplomirao je 13. juna 1979. godine. Diplomski rad Hidraulička analiza preliva i donjeg ispusta na gravitacionoj brani iz predmeta Hidraulika uspešno je odbranio. Te godine za najbolji uspeh tokom studija dobio je nagradu iz Fonda „Jaroslav Černi”.

Oktobra 1982. godine upisao se na poslediplomske studije Građevinskog fakulteta u Beogradu (odsek Hidrotehnički, pododsek Hidraulika). Magistarski rad Eksperimentalno istraživanje sabirnog kanala sa obostranim i čeonim prelivanjem u njega, namenjen evakuaciji velikih voda iz malih akumulacija uspešno je odbranio 28. januara 1987. godine. I na poslediplomskoj nastavi imao je najbolji uspeh tokom studija među kandidatima koji su te godine odbranili magistarski rad i dobio je odgovarajuću nagradu iz Fonda „Jaroslav Černi”.

Doktorsku disetraciju je odbranio 4. juna 2008. godine na Građevinskom fakultetu u Subotici, na temu Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka promena tih promena.

Po diplomiranju, od juna 1979. godine do avgusta 1982. godine radio je u Isntitutu za građevinarstvo SAPV u Subotici kao projektant, a od školske 1980/81. godine do septembra 1982. godine radio je honorarno na Građevinskom fakultetu i Višoj tehničkoj školi u Subotici. Od 1. septembra 1982. godine radi na Građevinskom fakultetu u Subotici i to kao asistent, od školske 1988/89. godine do školske 1993/94. godine kao profesor Više škole, a od školske 2008/9. godine kao docent.

Objavio je tri knjige kao jedini autor, tri knjiga sa koautorima, i 172 naučna i stručna rada.

 

Seidner Sándor – Samu i njegova fabrika

„SAJDNEROVA TVORNICA ŽELJEZNOG I BAKRENOG NAMEŠTAJA D.D.“

Samuilo Sajdner je 4.05.1914. dobio obrtnicu  kao bravar za metalni nameštaj.

86 215
Nakon rata 22.11. 1919. godine firmu osniva kao deoničarsko društvo  a upisana u registar
Ct VIII tek 25.09.1920. godine.Glavnica iznosi 250 000 kruna, podeljena je u 250 deonica. Osnivač, čije ime je i nosila firma, Samuilo Sajdner (Seidner Sándor – Šamu), obrtnicu je dobio još 1914. godine, kada je otvario i svoju gvožđarsko bravarsku radnju. Postojeću radionicu sa inventarom unosi kao svoj udeo u novosonovano deoničko društvo. Tako je dobio pravo na 20 % osnovnog kapitala, odnosno 50 deonica. Trgovac Žigmund Bano (Báno Zsigmund) je imao 40, Mikloš Breder (Bröder Miklos) trgovac – 30, Đula Breder (Bröder Gyula) trgovac – 37, Isidor Klajn (Klein Isidor) trgovac – 40, Lipot Breder ((Bröder Lipot) trgovac – 40, Birkas Jolan – 1, dr Havas Emil, novinar – 1, dr Fenjveš Ferenc, novinar – 1 i Štajner Marton 1 komad deonice. Uočljivo je da je to skup akcionara različitih stručnih profila ali isključivo jevrejskog porekla.
Preduzeće je izrađivalo nameštaj od bakra i gvožđa i opremu za domaćinsta. Nalazilo se na adresi Zrinjski trg 23.
Po navodima lokalne štampe, imalo je dosta moderne mašine a zapošljavalo je najviše do 16 stalnih radnika1031 i po tome spadala u manje pogone, koji se i nisu uklapali u norme za fabričke radnje, industriju. „Sajdnerova tvornica“ je proizvodila do 10 vagona robe godišnje kojom je snabdevala tržište u celoj zemlji. Imala je solidnu uposlenost, tako je u 1927. radila sa 90% kapaciteta.SEIDNER

Ova firma je dopunjavala bogatu ponudu subotičkih proizvođača metalnog nameštaja
i proizvoda od metala.
U 1931. godini nalazimo podatak da je već prestala sa radom i brisana iz registra. 1033

O NJEGOŠEVU iz Arhiva

Nekoliko podataka o naselju NJEGOŠEVO  link https://www.google.rs/maps/place/Njegoševo

–  U 1928. godini Agrarna zajednica u Žedniku uputila je molbu Velikom županu da se             ime naselja Žednik promeni u Njegoševo, pošto se Žednik javlja na staroj karti iz 1789. a to ne odgovara današnjem nacionalnom duhu, ali da je odbijena (predmet IAS, F:47.Gr.                  1382/1928 )

F-047_3_676-1930

1930.

– 1938. godine jedna osnovna škola u Dolnjem Verušiću nosila ime  Petar Petrović  Njegoš (signatura predmeta   IAS, F:22.II 1511/1938)

Petar P Njegos, Dolnji Verusic deo

– u literaturi  – Milica Marković, Geografsko istorijski imenik naselja Vojvodine, stoji da je neselje Veliki Jaroš, pored Bačke Topole 1933. promenilo ime i postalo Njeguševo                    (1933) odnosno Njegoševo (1959) te da ga nosi do danas.

deo 134 135 str

– U IAS sačuvan je fond  F:108. Narodni odbor opštine – Njegoševo (1946-1955)

https://hr.wikipedia.org/wiki/Njego%C5%A1evo

 

Alba M. Kuntić

Alba M. Kuntić, advokat i student na Sorboni

Alba M. Kuntić ( Subotica 8.12.1907. – 1997.) Otac Mihailo/Mijo.

Upisao Pravni fakultet u Subotici 1927. gde i diplomira 1931. U 1930. sekretar JUGOSLOVENSKOG AKADEMSKOG PEVAČKOG DRUŠTVO ISA BAJIĆ koje je delovalo na fakultetu.

citat: http://www.pecat.co.rs/2010/09/manjinska-prestrojavanja-u-madarskoj/

KO SU BUNJEVCI
Na pitanje ko su zapravo Bunjevci, pravi odgovor mogu dati oni sami. Najbolje je osloniti se na napise uvaženih bunjevačkih pregalnika. Prvi pisani dokument: … „od biskupa Martina Brajkovića, 1700. godine koji Bunjevce predstavlja kao poseban etnos donosi Alba M. Kuntić (1907-1997), rodom iz Subotice, u svojoj knjizi „Počeci borbe za preporod bačkih Bunjevaca“. Kuntić o biskupu Brajkoviću, između ostalog, piše ovako: „Ovaj učeni čovek, jugoslovenske krvi i jezika (…) govori o catholici Valachi  alias Bunievczi, i u potpisu ih odvaja od catholicum Croatorum i od Valachorum  schismaticorum! Iz ovog zapisa jasno se vidi da biskup Brajković posebno navodi katoličke Bunjevce i ne meša ih sa katoličkim Hrvatima niti sa pravoslavnim Srbima. O poreklu Bunjevaca Alba M. Kuntić beleži: Dalmatinska Zagora bila je postojbina svih Bunjevaca pre njihovog seljenja, jednim delom – u krajeve nekadašnje Mađarske, uglavnom u Bačku, i drugim delom – u Liku i Hrvatsko primorje. (…) O tome da su Bunjevci direktni potomci Vlaha i Morlaka ima mnogo dokaza kod raznih  italijanskih, nemačkih i jugoslovenskih pisaca, kao i u raznim listinama, službenim statistikama i izveštajima. (…) Većina Vlaha iz dinarskih planina slovenizovana je još pre početka 14. veka.

Kada su Bunjevci naselili Bačku?
O tome Kuntić ovako govori: „Doseljavanja je, svakako bilo i pre seobe u 1622. godini, u razmaku između te seobe i seoba 1687. pa i docnije, ali su ona bila mnogo manjeg obima (…) Seoba pod Markovićem i Vidakovićem (1687) samo je dovršila onaj veliki južnoslovenski pokret, koji je do tada već stoleće i potrajao“.
Poznati subotički advokat, pisac, sastavljač rečnika i prevodilac Ambrozije (Boza) Šarčević (1820-1899) u „Otvorenom  listu jednog bunjevačkog patriote Lajošu Močariju“, objavljenom u bunjevačkom  listu „Neven“ 1886. godine, o nazivu svoga naroda piše sledeće: „I bunjevačko ime dalo je povoda raznom nagađanju. Neki bunjevačko ime od „Bune“ jedne bosanske rieke, neki pak od riči „bune“ (ustanak) dovode. Od moje strane držim za ispravnu rič „buna“, ali  ne onako kao što gdikoji drže, da dolazi otuda, što su se Bunjevci digli protiv vire, nego su se digli protiv turske sile, kad je ovde carska vojska gonila Turke, ustali su na oružje u toj nadi da će i knjima vojska u pomoć doći, ali prevareni u ovoj nadi izsele se sa 18 duhovnika i pod predvođenjem Anđela Šarčevića duhovnika, posli zauzeća grada Budima 1686. godine u opljačkanoj Bačkoj u pustom mistu Subotici tako zvani Bunjevci (sic dicti Bunyones) nasele se.“
Uvaženi kalački biskup Ivan Antunović (1815 – 1888), bunjevački prosvetitelj i pokretač nedeljnika „Bunjevačke i šokačke novine“ (1870 – 1872) i njegovog priloga (1871 – 1872), potonjeg samostalnog lista „Bunjevačka i šokačka vila“ (1873 – 1876), u svojoj knjizi „Rasprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih“, štampanoj u Beču 1882, o imenu svoga naroda beleži: „ … da je Bunjevac il Šokac. Ovo je ime nosio i do današnjeg dana zadržao.“

Danica, Kalendar za 1937. godinu, jasno odvaja Bunjevce i Šokce kao posebnu nacionalnu zajednicu u odnosu na Hrvate

KROATIZACIJA BUNJEVACA
Bunjevci su svoj maternji jezik uvek nazivali bunjevačkim. Primera radi, Mijo Mandić (1857-1945) rodom iz Kaćmara (u Bačkoj na jugu Mađarske), u uvodnom članku prvog broja lista „Neven“ 1884, kao glavni urednik i izdavač, svojim čitaocima obraća se ovako: „Glavni cilj, svrha Nevena jest – pravim pučkim jezikom – bunjevačko ilirskim  naričjem – u kršćanskom duhu zabavno poučavati puk banjevački i šokački“. Boza Šarčević o jezičkom pitanju beleži sledeće: „Što se književnog jezika tiče, hrvatska književnost se malo razlikovala, ali sada su Hrvati primili srbski jezik za književni, i od to doba Bunjevci i Šokci razumeju hrvatski kao svoj sobstveni jezik. Bunjevci i Šokci služe se latinskim, a Srbi ćirilovskim slovima. Šarčević ovde ukazuje na činjenicu kako su Hrvati 1850. u Beču za književni jezik prihvatili Vukov novoštokavski istočnohercegovački dijalekat, što je u stvari, srpski jezik!“

O vezi između Srba i Bunjevaca Šarčević u gore pomenutom pismu upućenom Močariju piše ovo: „U obće uzevši imate pravo, što Bunjevce i Šokce nazivate katoličkim Srbima, s kojima su oni jedno tilo, jedna krv(…) Inače osim vire u jeziku, porodičnom životu, običajima razlike nema, samo što Bunjevci u govoru u gdikojim ričima služe se „i“ gdi Srbi „e“ upotrebljavaju. Šokci pak krajnje slogove riči otežu.“
O konstantnim pokušajima kroatizacije Bunjevaca tokom  20. veka, Nevenka Bašić – Palković u februarskom broju „Bunjevačkih novina“ za 2007. godinu, objavljuje sledeće: „Mijo Mandić u Pravom bunjevačkom kalendaru za 1934 – 1936. godinu, upozorava da su take prohrvatske težnje jednog dila bunjevačke inteligencije loše za Bunjevce ko narod koji ima svoju posebnu prošlost, istoriju, tradiciju, običaje, narodnu književnost i stvaralaštvo, a bili su poznati pod imenima: Bunjevci, katolički Raci (Srbi), Iliri, Dalmati i katolički Vlasi…!“
Uprkos pokušajima nasilne asimilacije, otvorenog i grubog pripajanja bunjevačkog naroda hrvatskoj nacionalnoj zajednici, kratko podsećanje u ovom tekstu na trajanje bunjevačke etničke manjine u bajskom „trouglu“, kazuje da Bunjevci u svojoj istoriji nikada nisu bili, niti će biti – bunjevački Hrvati!

267497216125856991dcfd83d8

U 1939. moli stipendiju da nastavi školovanje, stekne doktorat na Sorboni. Odbijen jer je advokat a ne siromah.

Nakon 1945. evidentera se po narodnosti kao SRBIN.

 

 

F 47 IV 8340 1939

Molba za nastavak studija na Sorboni, 1939.

%d bloggers like this: