Dr Lajoš Hovanj, SLIV JEZERA PALIĆ

IZDAVAČI:
Историјски архив Суботица – Szabadkai Történelmi Levéltár –
Povijesni arhiv Subotica
za Izdavača: Stevan Mačković prof.istorije
Pokret STUB Subotica
za Izdavača: Zvonimir Stantić politikolog
Sredstva za štampanje knjige obezbedili su:
Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Novi Sad
Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Subotice
Likovno rešenje korica: Nora Evetović akad.slikar
Slika na koricama „Bencze Ferenc/Ferenc Bence: Palicsi
tópart/Obala palićkog jezera, 1891. Ulje, platno, 52 x 95 cm“ nalazi
se u: Градски музеј Суботица – Szabadkai Városi Múzeum –
Gradski muzej Suboticapozivnica LOGOSHovanj knjiga

1. UVOD
„…rukovati (ili upravljati) hidrotehničkim sistemommože se samo sa stanjem koje se zaista ostvaruje, a merodavne podatke daju o njemu merenja (tačnije
rečeno, neprekidna registrovanja)” (Dr. Georgije Hajdin)
Ova knjiga je nastala na osnovu doktorske disertacije pod naslovom Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka tih promena odbranjena 4. juna 2008-e godine na Građevinskom fakultetu u Subotici pred
komisijom dr Srđan Kolaković, dr Georgije Hajdin, dr Miodrag Spasojević i dr Radomir Kapor.
Cilj istraživanja promena stanja sliva Palićkog jezera je razmatranje kriterijuma za utvrđivanje mreža osmatranja proticaja, u vezi upravljanja voda na slivovima sličnim Palićkom jezeru. Na severnom delu Bačke nalazi se sliv Palićkog jezera, čiju granicu definišu visinske, geološke i hidrografske karakteristike okoline jezera, te strujanje podzemne vode na ovom području (Prilozi I-1–I-2, prilozi se nalaze na priloženom CD-u). Pregledom dokumenata istorijskih arhiva iz Subotice (Gradski muzej, Istorijski arhiv), Budimpešte (Hadtörténeti Intézet és Múzeum, Hadtörténelmi Térképtár; Magyar Országos Levéltár; Országos Széchényi Könyvtár Térképtára) i Estergoma (Esztergom u Mađarskoj; Környezetgazdálkodási Intézet, Magyar Környezetvédelmi és Vízügyi Múzeum), zbirke projekata subotičkih preduzeća (Građevinski fakultet, Institut za građevinarstvo SAP Vojvodine, Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija”, Republički geodetski zavod, Vodoprivredno preduzeće Dunav-Tisa-Dunav „Severna Bačka”, Zavod za geotehniku, Zavod za urbanizam, Zavod za vodoprivredu), objavljenih radova i obilaskom terena (tokom izvođenja raznih objekata) izrađena je Hronologija promena stanja sliva Palićkog jezera (čine je 600 strana teksta i 2475 strana priloga) – sastavni deo disertacije, sa navodima izvora informacija (od kojih, na kraju ove knjige izdvojena korišćena stručna literatura, studije i projekti). U Hronologiji je do početka izgradnje novog prečistača kanalizacione vode grada, tokom leta 2005. godine, dat pregled vodoprivrednih radova.
Originalni podaci u vezi voda na slivu Palićkog jezera potiču sa kraja XVII veka, a najraniji podaci, koje su sačuvali navodi  kasnijih radova, iz XV/XVI veka. Površinske vode sliva su se
menjale tokom analiziranog perioda vremena. Radi identifikacije površinskih voda u Aneksu 1 je dat njihov kratak prikaz, a na prilozima I-2–I-3 obeležena njihova lokacija.
Sa hidrološko-hidrauličkog stanovišta homogenim periodom sliva Palićkog jezera smatra se stanje nepromenjenih uslova doticaja vode na sliv i oticaja sa sliva. Pregledom izvedenih radova utvrđeni su hidrotehnički radovi kapitalni za razdvajanje homogenih perioda sliva: izolovanje dela sliva za odvod vode u jezero, pa time i prestanak rada odvodnog kanala Paulova bara (1470/1526), izgradnja kanala Bege (12. april/14. jun 1817) i Kelebijskog kanala (19. april 1848), godišnji dovod vode na sliv jezera, iz bušenih bunara sistema vodovoda, sa barem 3% zapremine jezera (1. januar 1963), tokom preuređenja jezera početak ispuštanja vode iz jezera (1. avgust 1971) i završetak punjenja vodom uređenog jezera (8. mart 1977), te izgradnja kanala Orom-Palić (11. jul 1995). Prema tome, utvrđeno je 8 homogenih perioda sliva Palićkog jezera: do 1470/1526. godine, 1470/1526-12.4/14.6.1817, 12.4/14.6.1817-19.4.1848, 19.4.1848- 1.1.1963, 1.1.1963-1.8.1971, 1.8.1971-8.3.1977, 8.3.1977- 11.7.1995. i od 11. jula 1995. godine. Tokom svakog homogenog perioda analizirani su podaci u vezi
definisanja granica sliva. Za utvrđivanje stanja površinskih voda i Palićkog jezera korišćeni su rezultati geomehaničkih bušotina (Aneks 2) i veza nivoa, površine i zapremine vode Palićkog jezera (Aneks 3).
Upoređenjem promena stanja za sve homogene periode utvrđena je granica sliva Palićkog jezera, dat je predlog za uspostavljanje sistema osmatranja proticaja dovoda vode u jezero i
odvoda voda iz jezera (bez razmatranja uticaja promena padavina na slivu), pa su izvedeni zaključci u vezi uticaja regulacionih radova na stanje sliva Palićkog jezera. Na kraju, dat je spisak radova u vezi utvrđivanja sličnih sistema osmatranja, čiji rezultati će se koristiti tokom savremenog modelisanja slivova površinskih voda sličnih Palićkom jezeru.

SLIV JEZERA PALIĆ

pozivnica LOGOS

Dr Lajoš Hovanj

SLIV JEZERA PALIĆ

Subotica, 2016.

IZDAVAČI:

Историјски архив Суботица – Szabadkai Történelmi Levéltár – Povijesni arhiv Subotica

Za izdavača: Stevan Mačković, prof.istorije

Pokret STUB Subotica

Za izdavača: Zvonimir Stantić, politikolog

Sredstva za štampanje knjige obezbedili su:

Pokrajinski sekretarijat za nauku I tehnološki razvoj, Novi Sad

Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Subotice

Štampa: FUTURA,Petrovaradin

Rezime:

SLIV PALIĆKOG JEZERA

Ova knjiga je nastala na osnovu doktorske disertacije pod naslovom Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka tih promena odbranjene 4. juna 2008. godine na Građevinskom fakultetu u Subotici. U knjizi su prikazani rezultati pregleda dokumenata istorijskih arhiva iz Subotice, Budimpešte i Estergoma (Mađarska), zbirke projekata subotičkih preduzeća, objavljenih radova i iskustva stečena obilaskom terena u vezi stanja okoline Palićkog jezera. (Na osnovu podataka izrađena je Hronologija promena stanja sliva Palićkog jezera – sastavni deo disertacije, sa navodima izvora informacija, od kojih su, na kraju ove knjige, izdvojeni korišćena stručna literatura, studije i projekti. Čine ih 600 strana teksta i 2.475 strana priloga.) Originalni podaci u vezi voda na slivu Palićkog jezera potiču sa kraja XVII veka, a najraniji podaci, koji su sačuvani u kasnijim radovima, potiču iz XV/XVI veka.

Sahidrološko-hidrauličkog stanovišta homogenim periodom sliva Palićkog jezera smatra se stanje nepromenjenih uslova doticaja vode na sliv i oticaja sa sliva. Pregledom izvedenih radova utvrđeni su hidrotehnički radovi kapitalni za razdvajanje homogenih perioda sliva. Utvrđenoje osam homogenih perioda sliva Palićkog jezera:

do 1470/1526. godine, 1470/1526-12. 4/14.6.1817, 12.4/14.6.1817-19.4.1848, 19.4.1848-1.1.1963, 1.1.1963-1.8.1971, 1.8.1971-8.3.1977, 8.3.1977-11.7.1995. i od 11. jula 1995. godine.

Površinske vode sliva su se menjale tokom analiziranog vremenskog perioda. Radi identifikacije površinskih voda u Aneksu 1 je dat njihov kratak prikaz, a na prilozima I-2–I-3 obeležena njihova lokacija. Za utvrđivanje stanja površinskih voda i Palićkog jezera korišćeni su rezultati geomehaničkih bušotina (Aneks 2) i veza nivoa, površine i zapremine vode Palićkog jezera (Aneks 3).

Tokom svakog homogenog perioda analizirani su podaci u vezi definisanja granica sliva. Analizom stanja površinskih voda na neurbanizovanom i na urbanizovanom delu sliva, tokom homogenih perioda definisane su lokacije izvorišta i trase potoka, te lokacije i karakteristike stajaćih voda. Prikazom radova na koritu Palićkog jezera utvrđeni su nivogram i promena zapremine vode u jezeru tokom homogenih perioda.

Na osnovu visinskih, geoloških i hidrografskih karakteristika okoline Palićkog jezera, te promene osmatranih nivoa podzemne vode na ovom području, procenjena je granica sliva jezera.

Bez razmatranja uticaja promena padavina na slivu, dat je predlog sistema za osmatranje dovoda vode u jezero i odvoda vode iz jezera.

Na kraju su izvedeni zaključci u vezi istraživanja promena stanja sliva Palićkog jezera i – u skladu sa ciljevima istraživanja – razmatrani kriterijumi za utvrđivanje mreža osmatranja proticaja, s ciljem upravljanja vodama na slivovima sličnim Palićkom jezeru.

 

Összefoglaló:

A PALICSI-TÓ VÍZGYŰJTŐ TERÜLETE

 

Ez a könyv a 2008. június 4-én a szabadkai Építőmérnöki Karon megvédett, A Palicsi-tó vízgyűjtő területének a XVII. század végétől máig történt változásainak áttekintése és e változások okainak nyomozása című doktorátus alapján készült. A könyvben bemutatásra kerültek a szabadkai, budapesti és esztergomi történelmi levéltárak dokumentumai, a szabadkai vállalatok tervdokumentációi, a megjelentetett munkák és a Palicsi-tó környékének jelenlegi állapotával foglalkozó terepszemlék. (Mindezek alapján elkészült a diszertáció részét képező Palicsi-tó vízgyűjtőjének változásait bemutató időrend, amiből a könyv végén a felhasznált szakirodalom, tanulmányok és tervek jegyzéke olvasható. Az időrend terjedelme 600 oldal szöveg és 2475 oldal melléklet.) A Palicsi-tó vízgyűjtő területére vonatkozó korabeli adatok a XVII. század végéről maradtak fenn, a későbbi munkákban említett legkorábbi adatok pedig a XV. és XVI. század fordulójáról valók.

A Palicsi-tó vízgyűjtő területének hidrológiai és hidraulikai kritériumok szerinti homogén időszakának jellemzője, hogy a vízgyűjtő területre azonos körülmények között juthat a víz, ill. innen azonos körülmények között folyhat el. Az elvégzett rendezési munkálatok áttekintésével sikerült megállapítani a homogén időszakokat elválasztó kapitális vízépítési beavatkozásokat. A Palicsi-tó vízgyűjtő területének így nyolc homogén időszaka ismerhető meg: az 1470/1526-ig, az 1470/1526-tól 1817. április 12./június 6-ig, az 1817. április 12./június 6-tól 1848. április 19-ig, az 1848. április 19-től 1963. január 1-ig, az 1963. január 1-től 1971. augusztus 1-ig, az 1971. augusztus 1-től 1977. március 8-ig, az 1977. március 8-tól 1995. július 11-ig tartott és 1995. július 11-től jelenleg is tartó.

A kivizsgált időszak folyamán a vízgyűjtő terület felszíni vizei megváltoztak. Azonosításukat az 1. függelék rövid jellemzésükkel segíti, az I-2–I-3. mellékletek pedig helyüket jelölik. A felszíni vizek és a Palicsi-tó állapotának megállapításához a talajmechanikai furatok eredményeit (2. függelék) és a Palicsi-tó vízszintjének, felületének és köbtartalmának az összefüggését (3. függelék) használtuk.

Minden homogén időszakban elemeztük azokat az adatokat, amikkel felbecsülhetővé vált a vízgyűjtó terület határa. A nem urbanizált és az urbanizált terület felszíni vizeinek elemzésével minden homogén időszakban azonosítottuk a patakok forrásvidékét és nyomvonalát, ill. az állóvizek helyét és jellemzőit. A Palicsi-tó medrében történt rendezési munkálatok áttekintésével megállapítottuk a tónak a homogén időszak folyamán volt vízszintjének és köbtartalmának a változását.

A Palicsi-tó környékének terepszinti, talajtani és vízrajzi jellemzői, ill. a talajvizek szintének a változásai alapján azonosítottuk a tó vízgyűjtő területének a határát.

A csapadéknak a vízgyűjtő területen okozott hatásának elemzése nélkül javaslat készült annak a rendszernek a kialakítására, amellyel követhető a tavat tápláló és a tóból elvezetett vizek mennyisége.

A munka végén a Palicsi-tó vízgyűjtő területének változásait kutató elemzés záradékai olvashatók és – a munka céljának megfelelően – azok a kritériumok vannak áttekintve, amelyekkel kialakíthatók a Palicsi-tó vízgyűjtő területéhez hasonló vízgyűjtőkön is a vízhozam mérésére vonatkozó megfigyelési hálózatok.

 

O AUTORU

(Foto: Mihalj Sobonja)

Lajoš Hovanj (Hovány Lajos) je rođen 18. januara 1955. u Gunarošu, opština Bačka Topola, Republika Srbija. U Gunarošu je završio osnovnu školu, a u Bačkoj Topoli gimnaziju prirodno-matematičkog smera.

Na Građevinski fakultet u Beogradu upisao se školske 1974/75. godine, a na istom fakultetu diplomirao je 13. juna 1979. godine. Diplomski rad Hidraulička analiza preliva i donjeg ispusta na gravitacionoj brani iz predmeta Hidraulika uspešno je odbranio. Te godine za najbolji uspeh tokom studija dobio je nagradu iz Fonda „Jaroslav Černi”.

Oktobra 1982. godine upisao se na poslediplomske studije Građevinskog fakulteta u Beogradu (odsek Hidrotehnički, pododsek Hidraulika). Magistarski rad Eksperimentalno istraživanje sabirnog kanala sa obostranim i čeonim prelivanjem u njega, namenjen evakuaciji velikih voda iz malih akumulacija uspešno je odbranio 28. januara 1987. godine. I na poslediplomskoj nastavi imao je najbolji uspeh tokom studija među kandidatima koji su te godine odbranili magistarski rad i dobio je odgovarajuću nagradu iz Fonda „Jaroslav Černi”.

Doktorsku disetraciju je odbranio 4. juna 2008. godine na Građevinskom fakultetu u Subotici, na temu Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka promena tih promena.

Po diplomiranju, od juna 1979. godine do avgusta 1982. godine radio je u Isntitutu za građevinarstvo SAPV u Subotici kao projektant, a od školske 1980/81. godine do septembra 1982. godine radio je honorarno na Građevinskom fakultetu i Višoj tehničkoj školi u Subotici. Od 1. septembra 1982. godine radi na Građevinskom fakultetu u Subotici i to kao asistent, od školske 1988/89. godine do školske 1993/94. godine kao profesor Više škole, a od školske 2008/9. godine kao docent.

Objavio je tri knjige kao jedini autor, tri knjiga sa koautorima, i 172 naučna i stručna rada.

 

Vizitka Alojzija Stepinca

U fondu IAS, F:028. PUČKA KASINA (F.28 PUČKA KASINA – SUBOTICA (1878-1947),1878-1947. Osnovni podaci o fondu: Količina: knj.7; k. 3; 0,66 m. Jezik građe: hrvatski, srpski
Stepen sređenosti: sređen. Informativna sredstva: sumarni inventar sa širim podacima o fondu. Kategorizacija: / Osnovne karakteristike sadržaja građe: Arhivska građa sadrži pravila „Pučke kasine“, popis članova i časnika; personalne spise; pečat društva, spise u vezi sa zadužbinama: fond Marije Sudarević-Malagurski i fond za stipendiranje siromašnih studenata; spise o korisnicima stipendija i nagrađivanjem siromašnih učenika; zapisnike vođene na pojedinim sednicama, izveštaje o radu, pozivnice i programe
itd.74 )sačuvana je prepiska i sa dr Alojzijem Stepincom iz 1934. godine.

 

F 28 9 224 1934

%d bloggers like this: