Staniša Neorčić (1868-1926)

Staniša Neorčić, 1868-1926

prepis iz Bunjevačkih novina od (br. 18) od 30.4.1926.
„Posle ujedinjenja, kada je nastupilo vreme za političko opredeljivanje, pokojni Staniša Neorčić stavio se na čelo za akciju, da se Bunjevci opredele za onu političku orijentaciju, koja ukazuje da se stvori stranka sa braćom Srbima zajednički, kao što je bilo u vreme Mađara. Ova akcije je stvorila Zemljodilska kasina, među čijim osnivačima je bio jedan od najjačih stubova pokojni Staniša Neorčić.“

a WIKIPEDIA kaže:https://hr.wikipedia.org/wiki/Stani%C5%A1a_Neor%C4%8Di%C4%87

Staniša Neorčić

Staniša Neorčić je bačkihrvatski književnik. Pisao je prigodne pučke pjesme.

Nazočio je osnivačkoj skupštini stranke koju je osnovao Beno Sudarević 13. lipnja 1906., uoči samih izbora. Nazočio je zajedno s bilježnikom Fabijanom Malagurskim, kojeg su zamolili neka im bude odvjetnik, Vranju Sudarevića kojeg su zamolili neka bude predsjednik, a sudjelovanje u novoj stranci ponudili su osim to dvoje, odvjetnički pisari Stipan Matijević i Josip Vojnić Hajdukov. Osnivačkoj su sjednici još nazočili Pajo Kulundžić, Andrija Pletikosić i drugi. [1]

Svojim djelima je ušao u antologiju poezije bunjevačkih Hrvata iz 1971., sastavljača Geze Kikića, u izdanju Matice hrvatske.

 

a HRVATSKA RIJEČ kaže:http://www.hrvatskarijec.rs/vest/A657/Stanisa-Neorcic:-RODU/

Staniša Neorčić: RODU

20.02.2004 00:00, Rubrika: Kultura, Broj: 55
Iz antologije poezije Bunjevačkih Hrvata Geze Kikića

Stupaj naprid, mili rode!
Drž se knjige i slobode
Da i na nas sunce sine,
Da nestane pomrčine.
Što je naše nek nam milo
Kao što je majki bilo
Kad nas mlikom odgojila
I Bunjevcem porodila.
Budmo složni dok nas traje!
Tako ćemo dostić raja
Ako ćemo ljubit svoje,
A poštivat tuđe što je.
Dakle, složno draga braćo,
Dok je nas i našeg traga,
Ljubav nek nam bude žarka
Jer nas rodi slavna majk
Staniša Neorčić je rođen 1868., a preminuo 1926. godine. Bio je podrijetlom iz siromašne subotičke obitelji iz Gata, a nakon svršene pučke škole izučio je brijački zanat, kojim se bavio sve dok nije postao član uprave Pučke gazdačke banke i bankarski činovnik. Vrsni orator, Neorčić je taj dar obilato koristio u manifestiranju svoga domoljublja i političkog angažmana. Usprkos političkoj bliskosti s istomišljenicima mađarske buržoazije i peštanske vlade u sputavanju političkih težnji hrvatskog pučanstva u Subotici i okolici, Neorčić je svojim osobnim radom i umješnim političkim govorima stekao nemalu popularnost i povjerenje građanstva. Kao talentirani pučki pjesnik (na tragu prvog takve vrste u našem korpusu – Šime Ivića) zadobio je naklonost predstavnika vlasti, ali je te pogodnosti koristio za poboljšavanje egzistencijalnih uvjeta mnogih bunjevačkih Hrvata. Posebice se isticao u pjesmama socijalnoga naboja (»Poslidnja utiha sidoga radnika«, primjerice).

a BUNJEVCI kažedu: http://www.bunjevci.net/knjizevnost/11

Staniša Neorčić

Rođen je 1868. godine na periferiji Subotice – Gatu. Umro je u Subotici 1926. godine. Rodom je iz skromne građanske porodice. Završijo je osnovnu škulu, da bi kasnije očo na zanat za berbera. No, ovim se nije bavijo dugo. Kad je otvoren prvi bankarski zavod u Subotici, on prilazi na misto bankarskog činovnika.
Bijo je izrazito dobar govornik, što je obilato koristijo u političkoj borbi za bunjevačkog gradonačelnika Lazu Mamužića. Što ga je jasno svrstalo na stranu mađarske buržoazije, prije svega u sputavanju ideja nacijonalnog bunjevačkog priporoda, ko i političke borbe za ostvarivanje svoji prava. Ko vešt političar, prije manipulator masa, Neorčić nije navuko mržnju naroda na se. Čak suprotno, svit ga je cinijo i volijo.Uživo je punu naklonost garadonačelnika, a pogodnosti tim stečene, koristijo je uda bi pomogo mnogim bunjevacima.
Piso je poeziju i bijo je saradnik skoro svi novina u Subotici. Ai i unatoč tom nije objavljena ni jedna njegova posebna zbirka.
Piso je lirske i epske pisme, inspirisane narodnim rodoljubljem, socijalnom borbom protiv izrabljivanja nadničara: Poslidnja utiha sidog radnika. Piso je i satirične pisme: Pokalde, Jel te nane?

i još malo literature o Staniši:  file:///C:/Users/DIR20130305/Downloads/8_Skenderovic_CSP_2012_1.pdf

ROBERT SKENDEROVIĆ,  Oblikovanje bunjevačkog političkog identiteta u Bačkoj tijekom druge polovine XIX. stoljeća

Školske prilike, 1918-1941

Odlomak iz monografije: Nastanak i razvoj predškolstva u Subotici, PU Naša radost, Subotica, 2004.

autorov radni deo, pdf:ZABAVISTA

skole I kruga

Školske prilike su pouzdan pokazatelj duhovnog stanja u društvu, njegove brige za sopstvenu budućnost, ekonomskih mogućnosti države, postojanja ili nepostojanja osmišljene, planirane, kontinuirane kulturne akcije države, ostvarenog civilizacijskog pomaka. Isto tako, to se odnosi i na svaku pojedinačnu mikro celinu, kakva je bila Subotica i njena okolina. Na tom nivou se mogu uočiti lokalne specifičnosti, koje se ipak uklapaju u glavne tokove i procese inicirane iz državnog centra, Odlika severozapadnih krajeva, bivših teritorija Monarhije, pa tako i subotičkog, pripojenih novoj državi, bila je njihova relativna viša razvijenost, kako u ekonomskom tako i u kulturnom pogledu, u odnosu na centralne i jugoistočne delove nove države. Ta podloga je u startu garantovala njihove solidnije polazne osnove u novouspostavljenim državno-političkim okvirima.

Jedan od primarnih zadataka državne administracije u Vojvodini bio je rad na širenju državne ideologije, njenoj “nacionalizaciji” ili uspostavljanju i jačanju “slovenske” dominacije, kako u političkom, ekonomskom, demografskom tako i prosvetno-kulturnom životu. Kao nasleđe nekadašnje mađarske države na teritorijama koje su ušle u sastav nove države postojao je dobro organizovan i razgranat sistem zabavišta i škola. Kroz njih je bio širen mađarski državni program, mađarski nacionalni uticaj i vršena mađarizacija. Tako se pred nove vlasti postavio zadatak da iskoriste postojeće materijalne resurse, školske objekte i drugo, ali uz uklanjanje mađarskog uticaja .

obdaniste RS, 176.489

Obdanište Radničke samopomoći

Metodi takve akcije su bili široki, od ukidanja mađarskog prosvetnog zakonodavstva, ograničavanja i smanjivanja mogućnosti upotrebe mađarskog jezika do otpuštanja mađarskog nastavnog kadra koje nije pristalo na polaganje zakletve kralju.

 

hemeroteka: http://www.hrvatskarijec.rs/vest/A11541/Su%C2%ADbo%C2%ADti%C2%ADca-kao-ko%C2%ADli%C2%ADjev%C2%ADka–predskol%C2%ADskog-od%C2%ADgo%C2%ADja/

Subotica 1918-1941, osnovni parametri

 

SUBOTICA deo f

Teritorija grada Subotice u međuratnom periodu prostirala se na površini od 140.611 k.j. što odgovara 809,166 kv. km. Po podacima iz 1927. godine od ove površine “unutarnji” grad zauzimao je 1.992 k.j, kupalište Palić 1.812 k.j, a pustare, t.j. periferija grada Subotice (salaši), zauzimale su površinu od 136.807 k.j. Razlike između “unutarnjeg grada” i “salaša” su bile velike. “Centar Subotice imade karakter grada, dok okolina ovog centra i periferija imaju sve osobine sela.” U unutrašnjem gradu (centru), koji se delio na XII kvartova, bilo je 9.200 kuća i približno 60.000 stanovnika, a na spoljašnjem delu, koji su činila 24 naselja (Bajski vinogradi, Bikovo, Čikerija, Tavankut, Hajdukovo, Kelebija, Šupljak, Zobnatica, itd.) bilo je 8.015 kuća i 43.000 stanovnika.

Po podacima gradonačelnika na osnovu popisa 1931. godine, stanovništvo je brojalo ukupno 100 058.  Od toga je bilo 53 835 jugoslovena, 1 230 drugih južnih slovena,
41 401 Mađara ( u koje se ubrajaju gotovo svi Jevreji – 3 758), 2 865 Nemaca,  727 drugih, itd.

11

U Gradu je na osnovu prvih podataka toga popisa bilo 8931 kuća i 193 drugih objekata, te  50 660 stanovnika. Na  salašima i okolnim naseljima 9846 kuća i 128 drugih objekata  te 49 441 stanovnika. (F 47. I 1381 1932)

U 1932. po popisu vozila stanje je bilo sledeće: motocikala – 32, fijakera – 63, taxi vozila -23, autobusa – 4, luksuznih  automobila – 55. 06

Tada su putevi bili 82 % neizgrađeni, kolnika je bilo 34% izgrađenih a 66%  neizgrađenih,vodovoda nije bilo, subotičani su imali 665 telefona, 2480 radio aparata.

 

U 1939. popisano je 8460 konja, od toga 8210 poljoprivrednih, 122 fijakerska i
128 industrijskih.

Subotica sa teritorijem 1923 a4

Molba Lifka Aleksandra radi prijema u državljanstvo Kraljevine Jugoslavije

Lifka Alexandar 1918 Molba Lifka Aleksandra radi prijema u državljanstvo Kraljevine Jugoslavije. IAS, F:57.5344/1939

NAČELNIK SREZA SUBOTIČKOG

SUBOTICA

primljeno 12.6.1939

Bb. 5344

Predmet: Lifka Aleksandar – moli prijem u državljanstvo Kraljevine Jugoslavije.

Kraljevskoj Banskoj Upravi

Upravnom odeljenju

Novi Sad

Molbu Lifke Aleksandra iz Subotice, kojom moli prijem u državljanstvo Kraljevine Jugoslavije na osnovu čl. 13 Zakona o državljanstvu, čast mi je u smislu čl. 16 citranog Zakona dostaviti sa molbom na nadležnost.

U smislu raspisa Naslova II 20099/31, 20037/31, 26678/30 te Pov. br. 2649/35 za imenovanog se dostavljaju sledeći podaci:

Lifka Aleksandar po zanimanju je trgovac, oženjen, bez dece, sa stanom u Subotici Ivana Antunovića ul. br. 5.

Rođen je 30. maja 1886. u Brašo /Rumunija/.

Državljanin je češki sa zavičajnim pravom u opštini Žatcu.

Državljanstvo traži na osnovu čl. 13. Zakona o državljanstvu.

Molbu radi prijema u državljanstvo Kraljevine Jugoslavije podneo je 23. maja 1939. godine, a na teritoriji naše Kraljevine boravi od 1908. g.

Zajamčen mu je prijem u članstvo Grada Subotice.

Nema otpust iz dosadašnjeg državljanstva.

Ostalim dokumentima dokazao je: da je punoletan, da je dobrog moralnog i političkog vladanja i da može izdržavati sebe i svoju porodicu.

Po poreklu je Čeh.

Poseduje češki pasoš br. 1284/36 izdat od strane čehoslovačkog konzulata u Beogradu, koji je priložen uz ovu molbu.

U državljanstvu ga sledi supruga Jelisaveta rođ. Bek.

U pogledu zajamčenja zavičajnosti ne postoje nedostatci formalnog značaja.

Kod kuće se služi nemačkim jezikom, naš jezik ne poznaje.

Žena mu Bek Jelisaveta pripada jevrejskoj narodnosti i slabo poznaje naš jezik. Nije član nijednog udruženja u zemlji.U nacionalnom pogledu, pre ujedinjenja nije se isticao.

Nema nepokretnog imanja;  poseduje kapital od 400 000 din.

Nema veze sa sumnjivim ili anacionalnim elementima.

Nije optirao za koju stranu državu.

Kako imenovani boravi u Subotici više od 30 godina, ovde je sebi stvorio ekzistenciju za život svoj i svoje porodice, te je udovoqio svim propisanim naređenjima, smatramo da bi njegovu molbu trebalo uvažiti.

 

Sreski načelnik, Momirović

Veljko Momirovic

Zavičajnost Josipa Rufa

Podaci o o zavičajnosti Josipa Rufa. IAS, F:57.944/1934

GRADSKO POGLAVARSTVO SUBOTICA

II br.3103/1934

12.januara 1935. g.

Subotica

Predmet:Ruf Josipa članstvo

Na d.br.944/1934

 

Sreskom načelstvu

S u b o t i c a

 

U povrtaku akta izveštavate se, da je otac imenovanog, pok. Ruf Mor, po zanimanju fabrikant, bio rođen u Novom Vrbasu 1868. g., odakle se 1890 otselio u Sentu, gde je boravio do svoje smrti 1902, te je tamo glasom uverenja gradskog poglavarstva u Senti br. prot. 285/929 stekao zavičajno pravo na osnovu čl. 10. z.čl. XXII 1866, koje je nasledio njegov zakoniti sin Josip na osnovu čl.6 cit. zak. do samostalnog sticanja  ovdašnje zavičajnosti na osnovu čl. 10. cit. zakona usled neprekidnog boravka u Subotici od 1909. godine i doprinošenja ovogradskim teretima.

Imenovani nije podneo molbu radi sticanja stranog državljanstva putem opcije.

 

Po nalogu pretsednika

savetnik:  M.Babić

Izveštaj sreskog načelnika Subotice o stanju u srezu 1937. godine

Izveštaj sreskog načelnika o stanju u srezu. IAS, F:57. 8267/1937

centar

НАЧЕЛСТВО СРЕЗА СУБОТИЧКОГ

БР. 8267/1937

29.9.1937.

СУБОТИЦА

Наредба Г. Министра унутрашњих послова о опхођењу чиновника и упутство о испитивању народних потреба, извештај.

На II бр. 42611 од 29.6.1935. године

КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ

II Управно одељење

НОВИ САД

У вези предметне наредбе Г. Министра унутрашњих послова К. Бр. 902. од 27.6.1935. године, част ми је поднети извештај за минуло тромесечје у следећем:

Чиновништво

Чиновништво среског начелства у свему одговара свом чиновничком позиву. У пословању су марљиви и поуздани, а у приватном животу су коректни.

У минулом тромесечју није било притужаба на рад или приватни живот службеника среског начелства, па према томе није вођен никакав дисциплински поступак против било кога од службеника среског начелства.

ROTHMAN naslovna
Sa memoranduma firme „Rothmann Imre“

Привредна питања

Привредни живот у Суботици нема оног замаха, који би неумњиво обележавао, или боље рећи који би требао да обележава, привредни просперитет једног града од преко 100 000 становника.

Разлози те привредне стагнације су углавном проузроковани граничним положајем самога града, као и пољопривреддним обележјем града и грађанства и непосредне околине.

Усред граничног положаја град Суботица нема залеђа, што би помогло подстицају и промакнућу привредног живота. А услед интензивног развоја Новог Сада на свим подручјима јавног и социалног живота, Суботица као привредни центар слаби и све више губи од својег привредног тржишта, јер привреда са својим капиталима увек гравитира центру привредног и друштвеног живота, обзиром на повољнији пласман привредних капитала. Према томе и привредни живот је у знатном проценту ограничен на сам факат да је Суботица окружена и низом градова и већих места, у којима привреда и привредни живот углавном подмирују потребе тамошњег живља, дакле, да су ти градови и села довољни за подмирење оних потреба, које су неопходне самим грађанима, настањеним у истим насељима, онда се да јасно видети, да привредни просперитет Суботице нема ружичасте ауспиције и да ће град, у колико не дође до привредног срозавања, привредно стагнирати.У томе је и један од галвних разлога да већи привредни капитали беже из ове средине у крајеве, где капитали могу власницима да обезбеде максимални профит. 1921 Subotica__3-2-1-17__398x478

Други разлог привредног мртвила Суботице је у пољопривредном карактеру града, опште је позната чињеница, да у Суботици живи око 70% становништва, које се бави пољопривредом. У своме привређивању тај елемент је везан за земљу, а у битностима овисан о природним појавама и променама, он се устаљује у свом карактеру привредне зараде и не тежи интензивирању промакнућа капиталистичког начина пољопривредне производње. Поред тога, традицијом везани, непиступачни су културним тековинама и културном прогресу, ради чега са скепсом гледају на сваки навум рационализације пољопривреде.

Стога је од несумњиве важности дизанње културног живота овдашњих пољопривредника ради рационализације пољопривредем што би значило веома много у плусу у погледу националне привреде и националног дохотка.

Социјална питања

Констатацијом факата, да је овај град и његова непосредна околина обележена по свом привредном карактеру као пољопривредни град, можемо уочити и да нема оних несразмера у класним супротностима, које су обележје у већим индустријским градовима и центрима.

deo ROTMANA

radnici Rothmanna

radnice galavanizacije Rotmana 1934,817radnici Rotmana u 1939, 816

Покрети радника појединих индустријских и занатских предузећа, уперени према послодавцима имају карактер више организациони, но карактер социјалног бунта. Радништво је углавном задаовољно у погледу материјалних награда, тражи само солиднији и увиђавнији став својих послодаваца. То се јасно оцртало у сукобима, који су се десили у појединим предузећима између послодаваца и немештеника. Десило се да су ступили у штрајк радници исте бранше индустријских или занатских предузећа, али је било радника, који нису хтели да обуставе рад у предузећу где су послодавци показали више смисла за социјално и хумано разумевање својих намештеника. Из тога се да извести, да класни покрети радника имају своју етику и да радништво није слепо оруђе у рукама својих екстремних агитатора. С тога и мере и закони и уредбе, које су донете у павцу регулисања међусобних односа послодаваца и намештеника, треба да буду сповођене и у  свему правилно примењиване, да би се и тим путем  допринело ублажавању класних и социалних супротности класа и сталежа. CK Malabosna

Релативно повољно материјално благостање ове средине, не даје забринутости и погледу исхране и опскрбе сиротиње. Сиротиња овде није социални проблем, јер се може радом опскрбити у погледу ексистенцијалног минимума. Сваки радно спсобан радник може наћи себи привредне зараде. Долазе у питање беспомоћни и слаби, за њих се старају разна хумана и културна удружења, као и сама општина.

Социално хигијенска питања

По свом географско хигијенском положају Суботица је град који изискује интензивније мере социјалне хигијене.

Знатан је број грађана са плућним обољењима. Узроци су наслеђе, исхрана и станбени услови. Потребне су ради тога, инситуције где би се грађани свих сталежа могли лечити. А исто тако потребно је, да се ови крајеви што више пошумљавају племенитим биљкама, да би се ваздух што више очистио од теше и опаке прашине. Услед несповедене канализације прети опасност лаког ширења заразних болести, нарочито тифуса.

2578 IVKOVIC  IVANDEKIC IVAN i STOJADINOVIC

dr Milan Stojadinović i Ivan Ivković Ivandekić gradonačelnik, 1937.

Још једна опака зараза влада Суботицом, то је трахома. Требало би дићи у Суботици антитрахоматску станицу, где би се исто тако бесплатно лечили сви болесници те заразне болести.

Срески начелник, В. Момировић

 

 

 

 

Subotica 1929. O vodama

Ministarstvo trgovine i industrije, Odeljenje za industriju i zanatstvo, započelo je 1928. godine jednu anketu, i tražilo da trgovačka udruženja na nju daju odgovore. U prepisu su data prvo pitanja Ministarstva a zatim i odgovori subotičkog Udruženja trgovaca i industrijalaca.  F:235.28.112/1929.

Udruženje trgovaca i industrijalaca u Subotici  br.112/1929 Subotica, 12.avgusta 1929.

MINISTARSTVU TRGOVINE I INDUSTRIJE

Odeljenju za industriju i zanatstvo

15./  Kakvu pijaću vodu imate i odakle? Imate li vodovod i odakle? Kakva je pijaća voda po tvrdoći? Da li bi se mpglo i odakle uvećati pijaća voda?

15./ Grad Subotica nema vodovod, već stanovništvo dobija dobru pijaću vodu iz arteskih i kopanih bunara. Broj javnih arteskih /bušenih/ bunara iznaša – 52. Oni su 40-80 m, dočim su kopani bunari 6-8 m. duboki. Voda, koju ovi bunari daju, dobra je i za pranje rublja i kuvanje pasulja.

Tvrdoća vode arteskih bunara iznaša 12-15 nemačkih stepena, dočim je tvrdoća vode kopanih bunara različita.

download (1)

Reka nema, već ima sledećih jezera: Kelebijsko jezero od 133 kat. jutra, Palićko jezero od 997 kat. jutara, Krvavo jezero, Slano ajezero i Ludaško jezero od 546 kat. jutara površine. Sem toga ima i dva potoka i to: potok Bega, kao odvodnja navedenih jezera i potok Krivaja za odvodnju vazdušnih taloga u južnom delu Subotice. Oba ova potoka imaju veze jedino sa Tisom, u koju utiču.

Od značaja je jedino jezero Palić, kao hladno, alkalično i slano jezero. Voda toga jezera je lekovita, okus iste je slan i alkaličan.

Tvrdoća pijaće vode biće dostavljena tome Ministarstvu i sa strane grada Subotice, kome je takođe upućen predmetni dopis toga Ministarstva.

Maurice Van Seebeck

IZ ANALITIČKIH OPISA F:47. I Veliki beležnik

F:47. I 173/1923
Molba Maurice Van Seebeck iz San Franciska upućena gradonačelniku da mu se
pomogne u istraživanju genealogije, pošto je saznao za podatke da se to porodično prezime javljalo u ovim krajevima.                                                                       L:1, nemački

PROSLAVA 250. OBLJETNICE DOSELJAVANJA VEĆE SKUPINE BUNJEVACA (1686-1936)

http://www.matica.hr/hr/339/PROSLAVA%20250.%20OBLJETNICE%20DOSELJAVANJA%20VE%C4%86E%20SKUPINE%20BUNJEVACA%20(1686-1936)/

 

0002

Biskup Budanovic, ilust. iz Danice

0009

BAnovina

 

%d bloggers like this: