Bioskop KORZO

korzo-bioskop

potpisiKORZO MOZI  R.T.  (Korzo bioskop  d.d.). Firma je registrirana ožujka 1917. godine  i upisana u registarske knjige pod oznakama  Ct  VII str. 110-112.  Kao  vlasnici  195  od  200  emitiranih akcija  ubilježeni  su  dr. Ferenc Fenyves i Henrik Braun te pored  njih dr. Emil Havas (Hönig  Mano)  odvjetnik  ali i književnik, dr. Elemer Kálmár, odvjetnik  i dr. Ney Lászlo, liječnik.   Ta firma je već na početku svog rada, te 1917. godine, iznajmila prostorije u Gradskoj  kući.

sub-iii-gradska-kuca_001

1004774

To je bila nakadašnja radnja „Tausig“ (u prizemlju, na uglu prema Štrosmajerovoj ulici.) Ugovor o tome su potpisali dr. Biró Károly gradonačelnik u ime zakupcodavca i dr. Fenyves te Henrik Braun,  kao zakupci. On  je glasio na 12 godina i predviđao je isplatu 92 000 k. kirije Gradu u tom periodu. Pored toga, „Korzo“ je već krajem 1917. i u 1918. godini održavao predstave i u sali hotela „Pest“. Poduzeće  je u novoj jugoslavenskoj državi stavljeno pod sekvestar, koji  je trajao sve do 1924. godine.  Nakon 1918. godine, pošto su vlasnici kina, da  bi izbegli probleme  sa nestašicom struje, koja je tada vladala, izgradili u dvorištu zgrade bez odgovarajuće dozvole posebnu kućicu za benzinski agregat kojim su obezbeđivali  napajanje strujom, Grad je prijetio pokretanjem sudskog postupka za raskid ugovora. No, ipak je stvar izglađena; zakupac je pristao da plaća 24 000 umesto 8000 k. godišnje zakupnine, i dobio dozvolu da koristi benzinski motor u slučaju nestanka struje. Početkm 1920. godine u gradu vlada epidemija španske  groznce.  Bioskop  ipak moli od gradskih vlasti dozvolu za održavanje predstava uz obrazloženje „…jer će time naša slovenska  svest, jezik i kultura među narodom da se većma rasprostire“.13-05

Kino (u prostorijama prizemlja Gradske kuće)  je 13.V.1920. godine bio meta  jednog napada, kako su vlasnici tvrdili – sa političko nacionalnom pozadinom. Među organizatorima i učesnicima  napada bili su Jovan Milošev i Danča Aradski, u službi redarstva. Tada je „rulja od 20 lica“  uništavala inventar  kina Korzo. Pretpljena je šteta  od 20 000 kruna. Vlasnici su se žalili na Gradsku i Tajnu policiju, koja nije ništa učinila da taj napad spreči.   Pisali su i Ministarstvu unutrašnjih  djela, tražeći  da se krivci pronađu i kazne, te da se šteta nadoknadi. U tom dopisu pišu da su oni prvi koji su počeli „…u  interesu jugoslovenske kulture uz velike žrtve  i tehničke  poteškoće nabavljati filmove  sa natpisima jugoslovenskim.“ Kao direktor društva tada je potpisan odvjetnik Franjo Malagurski.   O poslovanju u 1921.  godini daje  ilustraciju i molba za smanjenje najma  koju „Korzo“ piše Senatu. Iz nje se može zaključiti da je opadalo interesovanje publike, time  i prihodi, a rasli troškovi režije, plaća i iznajmljivanja filmova.  Sigurno je  da  je  i investicija – kupovina  kina  „Lifka“  ( Trg Ćirila i Metoda 19), koja je obavljena ožujka 1921. godine, za cijenu od 750 000 kruna, doprinela slabijem materijalnom  stanju.   Ime „Korzo bioskop d.d.“, zvanično se javlja tek od 1924. godine. Ali promjene u vlasničkoj strukturi se zbivaju od 1921, kada u Upravni odbor ulaze Antun Bešlić, dr. Mirko  Ivković Ivandekić i Ivan Ivković Ivandekić, svjedoče o pokušajima da se firma prilagodi novim društvenim okvirima. Sa izmjenama osnovnih pravila 1931. godine, društvo je preuzelo od Henrika Brauna i Ferenca Fenyvesa dozvolu  za održavanje bioskopskih predstava kao i pravo zakupa lokala u Gradskoj kući. Tada se u Upravnom odboru javljaju: Mirko Jakobčić, kao najveći akcionar  sa 661 akcijom, Aleksandar Lifka, dr. Miloš Pavlović, Gustika Fister.  Po izvještaju banke 1930. godine, 95%  akcija je u rukama  obitelji  Jakobčić. U tom periodu poslovanja firma je bilježila  gubitke.  Zbog  toga, pošto je za  poslovnu  1933,  iskazan gubitak od 253 698 dinara, Glavna skupština  krajem 1934.  godine, izriče likvidaciju.

 

Izvori: Povijesni arhiv Subotica (POAS), F:47. 1201. III 16/1919; III 205/1919; XX 574/11920; F:2.253/1918.

 

Lit. S. Mačković, Industrija i industrijalci Subotice (1918-1941), Subotica, 2004.

 

%d bloggers like this: