Porodica (Štilinović) sa 11 dece, 1921-1935

      U Subotici i okolini porodice sa mnogo dece u periodu između dva svetska rata nisu bile retkost.  Brojnost  porodice  bila je u obrnutom   srazmeru  sa  progresom,  urbanizacijom i modeernizacijom  sela. U  Dunavskoj  banovini,  gde  je  pripadala i Subotica, bilo  je  samo  1,6%  porodica  sa  više  od  10  članova. Najviše, 35,7% porodica je imalo  3  do  4  člana. Nestajanjem tradicionalnih porodičnih zadruga, smanjivao se broj članova porodice. Poljoprivrednici u okolini grada,  prednjačili  su  po  broju  dece  u  svojim porodicama.

     U Subotici se broj novorođenih, u periodu  1900-1947.[1],   kretao  od – 1361, koliko je zabeleženo 1918. godine do – 3952 u 1909. godini.  Najveći priraštaj – 1207 je zabeležen 1901. godine, kada  je bilo 3533  rođenih a 2326 umrlih. Najmanji broj rođenih je bio  1918.  godine  –  1361, što je uz 3021 umrlih činilo najveću negativnu stopu rasta od  –

     Po  podacima  iz  1936.  godine[2] mortalitet  dojenčadi,  na nivou države, je bio među najvišim  u  Evropi,  iznosio  je 16,4% sve živorođene dece. Smrtnost te kategorije dece  u  Engleskoj  je bila 6,7%, u Švedskoj 6%, a u Švajcarskoj i Holandiji samo 5%. Nizak opšti civilizacijski, kulturni i  zdravstveni  nivo,  nedostatak  lekara i babica  na  selu,  nestručni  porođaji,  infekcije,  slaba  i  neodgovarajuća ishrana majki i dece, samo su  neki  od  uzroka  takvog  stanja.

     Jedna od paradigmatičnih po tom pitanju bila  je i porodica Josipa Štilinovića, Bunjevca, rimokatoličke vere.  On je rođen u Subotici 6.08.1901. Završio je 8 razreda gimnazije i maturirao. Zaposlio se u gradskoj službi kao dnevničar, a zatim „blagajnički oficijal“. Za suprugu je imao Justinu Pandžić domaćicu. Sa njom je dobio čak 11 dece. Deca su se rađala ali i umirala između 1921. i 1935. godine. Porodica je živela od njegove plate i 3 lanca peska.

Deca su bila:

  1. Marija, r. 14.03.1921. –

2. Stipan, r. 9.05.1922. – 28.05.1922.

3. Jelena, r.  24.04.1923. –

4. Teza, r.  22.09.1924. –

5. Josip, r. 22.04.1926. – 8.06.1926.

6. Irma, r.  23.09.1927. –

7. Josip, r. 15.02.1929. –

8. Ruža, r. 27.07.1930. –

9. Stipan, r. 18.01.1933. – 1933.

10. Adam, preminuo 

11. Luka, r. 18.10.1935. –

Od 11 rođenih, čak 4 nije bilo u životu u vreme nastanka Josipovog službeničkog lista 1935. godine. 

F 47 1361

[1] Po izvoru  IAS,F:68.V. 139/1948, dopis Ministarstvu socijalne  politike.

[2] M.  Ambrožić,  Mortalitet i morbiditet dece u Jugoslaviji, Beograd, 1936, 19-21.

 

 

%d bloggers like this: