Sanatorium Park (Moderna bolnica i tragična sudbina dr Wilheim Mirka)

VILHAJM IMRE (Wilheim Imre, Subotica, 1886 – Subotica, 19.IX.1930.) od oca dr Wilheim Adolfa (Dr Wilheim Adolf, gradski umirovljeni glavni lekar. Stanovao na adresi Šenoina 20. /Segedin 1853-  ?/. Od 1875. subotički stanovnik.). Pohađao je osnovnu i srednju školu u rodnom mestu a diplomirao na Medicinskom fakultetu  Univerziteta u Budimpešti (Budapest) 1909. godine.

Vilhajm Imre maturant 1904

Wilheim Imre, maturant.

 

Radio je na klinikama u Debrecinu (1909-1910) i Budimpešti (1910-1918). Došao je u Suboticu 1919. godine, otvorio je privatnu ordinaciju i mali sanatorijum sa nekoliko bolesničkih kreveta (na adresi Paje Kujundžića). Imao je spor sa susedom – štamparijom „Hirlap“, u vlasništvu supruge dr Samuila Bošana ( rođ. Milko), koja je  od 1923. smeštena u dvorištu u ulici Paje Kujundžića 13. ( danas Braće Radića). Tamo je radio i lekar – hirurg dr Mirko Wilheim.   U njegovom sanatorijumu napravio je uređenu operacionu salu i bolesničke sobe. Zbog susedne štamparije, koja je proizvodila veliku buku, žalio se da nije u stanju obavljati složene operacije.

III 864 ranar WIlheim Mirko

žalba na buku suseda

 

 

U jevrejskoj bolnici je od 1923. radio kao hirurg. Odlazi 1925. u Ameriku radi usavršavanja hirurgije i proučavanja  organizacije rada klinike braće Majo [1]deo-majo

Kao izvrsnom hirurgu ponuđeno je mu je mesto u toj klinici ali se posle četiri meseca vraća u svoj rodni kraj i svoja stečena iskustva primenjuje u privatnom i bolničkom radu u Subotici. Grad je 1926. doneo odluku o davanju zemljišta od 180 kv. metara za izgradnju sanatorijuma, dr Wilheim Mirku. A zauzvrat će nova ustanova  primati godišnje 3 porodilje besplatno, a svi gradski činovnici i njihove obitelji će imati 30% popusta na lečenje. Podignuta je impozantna, savremena bolnička ustanova – Sanatorijum Park[2].

2667

Novosagrađeni objekat PARK

To je bila najmodernija zdravstvena ustanova toga vremena u Jugoslaviji sa savremenim dijagnostičko-terapeutskim mogućnostima, uređajima i opremom. Tokom 1935. Jevrejska veroispovedna opština je otkupila  Sanatorijum i predala ga na korišćenje Udruženju jevrejskih bolnica 1936. godine. Stara Jevrejska bolnica iz 1923. (bila je u tzv. „baštenskom“ delu grada) useljava se novembra 1936. i bolnica je tako postala jedna od najlepših i najluksuznijih u tadašnjoj Jugoslaviji.

11

reklama

U prizemlju zgrade bilo je devet soba sa ukupno 30 bolesničkih kreveta i tri kupatila a na spratu deset soba  sa ukupno 20 bolesničkih kreveta i pet kupatila. U podkrovlju je bilo mesta za dogradnju još pet-šest soba za bolesnike ili osoblje. U suterenu su bile prostorije za postrojenja neophodna za rad  bolnice i centralno grejanje. Lift je bio podešen za prenošenje kreveta i služio za odlazak bolesnika do krovne terase koja je bila uređena kao mali park. Bolnica je imala vlastiti arterijski bunar. U svakoj sobi su bili priključci za telefon i radio, uzidani umivaonik sa toplom i hladnom vodom kao i određeni broj uzidanih ormara. U krilu zgrade prema dvorištu, koje je zapravo park, nalazile su se operacione sale. Dve su bile na prvom spratu i tu su se vršile operacije kod kojih nije bilo opasnosti od zaraze. Tu su bile i dvorane za pripremu bolesnika za operativni zahvat i za sterilizaciju materijala i instrumenata. U prizemlju je bila operaciona sala za bolesnike koji su imali neka gnojna žarišta te ambulante za manje hirurške intervencije.

 

22 Vilhajm dr Adolf

Wilheim dr Adolf

Za porodilje je postojao jedan potpuno odvojeni deo na spratu gde bolesnice sa povišenom telesnom temperaturom nisu mogle ući. Ovo Odeljenje je imalo dve operacione sale i salu za porođaje. Postojala je i posebna soba za novorođenu decu.

Za bolesnike sa urološkim oboljenjem postojali su specijalni instrumenti za pregled mokraćne cevi i mokraćne bešike, za pregled bubrega, za operativne intervencije na mokraćnoj bešici, za odstranjivanje kamenaca iz mokraćovoda, za operativni zahvat povećane prostate električnim putem kroz mokraćni kanal itd.

Vilhajm Imre dr

Wilheim dr Imre

 

Bolnica je mala Odeljenje rentgenologije sa savremenim aparatima i savršenom izolacijom tako da su se i deca mogla bez opasnosti pregledavati. Postojala je i mogućnost pregleda rentgenom i onih bolesnika koji su sedeli ili ležali zbog prirode bolesti. U ovom delu bolnice bio je smešten i kardiograf. U okviru bolnice je radila i savremena laboratoija[3]. Samo nekoliko meseci pošto je ovaj Sanatorijum otvoren došla je tragična vest: mladi i ambiciozni hirurg dr I. Vilhajm  se razboleo te izvršio je samoubistvo dajući sebi veću količinu morfijuma[4]

 

 

Dopunjena studija: Dr Emil Libman, DOPRINOS SUBOTIČKIH LEKARA – JEVREJA ZDRAVSTVENOJ SLUŽBI GRADA TOKOM XIX I XX VEKA, Ex Pannonia 12-13. Subotica 2009.  Časopis Ex Pannonia 12-13 u pdf formatu

12-13_tmb

 

[1] IAS, F:047. 1003.  Tizenhét órai szenvedés után meghalt dr Wilheim Imre a Park szanatórium főorvosa. Napló, 1930.IX. 20.

[2] IAS, F:047.1003. A tizenötéves szuboticai zsidókórház (1923-1938). Subotica,1938.

[3] isto

[4] Tizenhét órai szenvedés után meghalt dr Wilheim Imre a Park szanatórium főorvosa, Napló, 1930.IX. 20.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: