Dr KLAJN (KLEIN) ADOLF

Klein dr Adolf slika

Adolf  Klajn je  rođen  u Subotici 1863. godine.  Supruga  mu  je  bila Adela Müller. Do penzionisanja 1920. je radio u  Gradskoj  bolnici,  punih  25 godina, 3 meseca i 13 dana.[1]   Umirovljeni primarius je stanovao je na adresi Zrinjski trg 11.  Pored svog profesionalnog rada i delovanja dr Klajn se  nalazio od 1904. do 1931. godine na čelu Jevrejske  veroispovedne opštine (JVO), kao njen predsednik.[2]  JVO je okupljala i zastupala subotičke Jevreje. U  njihovom  društvenom životu,  JVO je imala izuzetnu ulogu.[3] Ubirala  je  poseban porez i raspolagala je relativno velikim sredstvima. Broj duša  u ovoj crkvenoj opštini je 1927.godine iznosio 5040.  U gradsku skupštinu (Senat), od  1921,  postavljan  je u više navrata. Zalagao se za  rešavanje  teških  socijalnih  problema,  koje je vrlo jasno opisao: „Znatni  deo  stanovništva   našeg grada   je nesposoban da si nabavi zimske potrebštine.  činovnički  –  srednji  i radnički stalež stoje  pred  užasnom  nemaštinom  i  bedom.“  stoji  u njegovom predlogu iz 1922. godine, da Senat uvede poseban porez od koga bi se pomagalo tim slojevima.  Dr Adolf Klajn je na mestu predsednika  JVO  pokazivao   snažnu projugoslovensku opredeljenost.   To je bio put kojem  se priklonila i većina  subotičkih  Jevreja.  Između  opasnosti  koje  je donosilo jačanje antisemitizma, žestokih optužbi na račun judeo-mađara, sa jedne strane i izrastanja cionističkog pokreta u krilu JVO, sa druge, rukovodstvo jevrejske zajednice na čelu sa dr Klajnom, pokušavalo  je da dokaže lojalnost vlastima i time obezbedi  što stabilniji  položaj svojoj zajednici. O tome možda najbolje svedoči što je subotička JVO, pod njegovom upravom bila organizator velike jevrejske manifestacije, zbora, održanog maja  1931,  na  kome su  se okupili predstavnici jevrejskih opština, rabini i delegati iz Bačke, Baranje i Banata. Na  tom  istorijskom  skupu   vojvođanskih Jevreja, oni su izrazli vernost i lojalnost jugoslovenskoj državi.  Početkom dvadesetih godina javlja se i kao  većinski  deoničar  u firmi „Favorit  d.d., fabrika soda vode“. To je bila zapravo zanatska radionica  koja je  snabdevala subotičke gostioničare. U 1922. godini, Klajn je imao 174 deonice,  od ukupno 250, a pored njega akcionar je bio i njegov sin Endre kao i advokati Elemer Kalmar  i Jako Fišer, zatim Lajčo Polak i drugi sitniji akcionari. Zbog nelikvidnosti likvidacija je započeta 1923. godine.

Sin dr Adolfa Klajna bio je ENDRE (Andrija) KLAJN (21.04.1896. -1944.). Bio je aktivan u radu subotičkog društva Sokola. Organizacija Sokola Kraljevine Jugoslavije  imala je zadatak da vaspitava  omladinu  u zdravom  duhu,  podiče  njihovu nacionalnu svest, jača domoljublje i razvija panslavizam, sve to putem podizanja njihove fizičke sposobnosti – vežbanjem. U 1935. godini bilo je 2326 Sokola u  Subotici.  Većinom su  to  bili đaci, studenti, nastavnici, činovnici, ali je tada bilo i 11 članova – lekara. Bili su najaktivniji u posebnom „zdravstvenom otseku“, koji se starao o utvrđivanju sposobnosti članova za vežbanje, saniranju eventualnih povreda  vežbača,  te predavanjima   o higijensko  – zdravstvenim temama. Dr Klajn se  i nije  posebno isticao u radu te organizacije, ali je simptomatično kako je sokolstvo, uz druge okolnosti u tom okruženju, uticalo na njega, kao jednog od retkih Jevreja po rođenju – Sokola.    On je  rođen  u  Subotici  1893.  godine  u  porodici  dr  Adolfa Klajna. Nastaviće na profesionalnom planu očevim stopama, školovao se i postao lekar. Diplomu mu je  Senat  objavio  1923.  godine.  Ali  nije sačuvao veru  svojih predaka, prešao  je  u pravoslavlje. Tragove procesa asimilacije subotičkih Jevreja možemo pratiti i u 19. veku, a ona  je nastavljena i u međuratnom dobu. Tako je i dr Klajn odlučio da promeni svoje porodično prezime i da istupi iz Jevrejske opštine. Postupak za promenu sa Klajn na Klenić poveo je 1933. godine. Zanimljivo je obrazloženje, u pozitivnoj odluci, koju je donela nadležna banska vlast.“Kao razlog navodi,što je vaspitan u jugoslovenskom macionalnom duhu, te kao član Sokola Kraljevine Jugoslavije i kao lekaru nacionalisti sadašnje porodično  ime  Klajn mnogo mu smeta u privatnom životu.“ Porodica  Klenić, Andrija, njegova supruga Jelena (r.Lederer) i sin Toma je stradala u Aušvicu.

[1] IAS,F:47.XI 7/1921 Molba za   revizuje penzije.

[2] O njegovom delovanju u okviru JVO vidi:  Dušan  Jelić, Kratak  pregled  istorije  subotičkih Jevreja i njihovog  doprinosa  razvoju  grada,  Rukovet  4-5, Subotica 1994, str. 38-45.

[3] JVO je u   1923.  imala   1300  poreskih  obveznika. Te godine  je otvorena i bolnica „Udruženje i Dom jevrejskog milosrđa dr Bernard Singer“ izgrađena od sredstava JVO i priloga sa strane.

https://suistorijablog.wordpress.com/dr-adolf-klajn-klein-i-njegova-porodica-prilozi/

KLEIN ADOLF dr ( ?-?) orvos. Felesége: elj.: 1894.  Müller Adél Eszékről, apja: Müller Dávid ( 1837 – Nagykanizsa, 1902), anyja: Guthardt Gizella ( 1843 –1905 ) ( B. Hirl., 1902. VII 18./ 140. 3.o., Sz. Közl., 1905. VI 4./ 23. 2.o.) Lakása: Kolonits-féle ház. (Kol/435)    1883-ban érettségizett Sz-án.( B. Ell., 1898. VI 19./ 45. 3.o.)

1890-en őszén telepedett le Sz-án. Lakása: Kollonits – féle ház. Gyakorlaton a bp-i ,,Stefánia,, gyermekkórházban és a Dolinger testegyenészeti intézetben volt. Dr Bókay mellett dolgozott. Ferdén alakult gyermektestek gyógyításával foglalkozik.Orthopedus. (Szab., 1890.X 9./ 43. 4.o., Sz. Hirl., 1890. X 12./ 41. 2.o.)

1890-ben kérvényt adott be a szemkorház alorvosi állásáért.( SZ.T.L.: főisp. 200. 201./1890.)

  1. februárjában a Szabadkai izraelita önsegélyző és gyámolító egyesület orvosának választották. ( elődje Vécsi Jenő) (SZH 1891./6. 4.o)
  2. májusában eljegyezte Eszékről Müller Adélt. ( Szab., 1894. V 6./ 18. 3.o.)
  3. 1894 okt. 22-i  KGY –en korházi főorvosnak (?) nevezték ki.( Szab., 1894. X 28./ 43. 3.o.)
  4. 1896 áprlisában mint helyettes korházi osztályorvost a főispán osztályorvossá nevezte ki.(B. Ell., 1896. IV 16./ 31. 3.o.)
  1. májusában dr Milkó Izidorral a Kunetz Ignác – féle új palotában ,, testegyészeti, massage és svédgyógytorna intézet,,-et nyitott.( B.Ell., 1896. V 10./ 38. 3.o.)
  2. júniusában a Zsidó HTK enöke. ( Sz. Közl., 1905. VI 4./ 23. 2.o.)
  3. júliusában a belgyógyászat főorvos. ( Sz. és V., 1905. VII. 2./ XIII. 27. 3.o.)
  4. febr. 23. megindítja az Autonomia és Autonomie cimű zsidófelekezetű jellegű lapokat magyar és héberbetős-német szöveggel, amlyeknek szerkesztője és kiadója is egyben. Szerkesztőség : VI. kör, Szechényi tér 99. (Kol/435)
  5. febr. Az Autonómia megszünt.(Kol/437)

 

Advertisements
%d bloggers like this: