AUTOMOBILSKI KLUB SUBOTICA 1925-1945.

OBJAVLJENO: Automobilski klub Subotica 1925-1945. godina. – 4 ( EX PANNONIA бр. 5-6-7), 2003, Истраживања, студије, чланци, стр. 32-46. n

radni rukopis u PDF formatu:Automobilski klub

Tatjana Segedinčev, arhivist Istorijskog arhiva Subotica

AUTOMOBILSKI KLUB SUBOTICA 1925-1945. GODINA

Vozači Formule 1 svoje automobile doživljavaju kao tehnička dostignuća pomoću kojih će se sportski nadmetati i premošćavati vreme munjevitom brzinom da bi stigli do cilja. Ali automobil je i prevozno sredstvo, danas preko potrebno za savladavanje velikih daljina.Posedovanje automobila je i pomodarstvo i statusno obeležje.Od zaljubljenosti i sporta do unosnog posla i statusnog obeležja tekao je razvoj, usavršavanje i napredak automobila.

Početkom XX veka uticaji industrijski razvijene Evrope dopiru i do Subotice.Prvi pravi zaljubljenici u tehniku prihvataju automobile zbog toga što u njemu vide prevozno sredstvo budućnosti. Ljudi, čija je profesija bila trgovina, nabavljaju automobile zbog mogućnosti dobrog novčanog profita, a bogati slojevi zbog još jednog kočopernog statusnog simbola.Jedni su glancali njegovu karoseriju do maksimalnog sjaja, drugi su ga nesebično koristili, a neki su ga i ovekovečili zajedno sa porodičnim fotografijama. Prednost i komfor koji je automobil pružao u svakodnevnom životu brzo su osvojile simpatije i među širim slojevima populacije.

Vlasnik prvog automobila u Subotici bio je apotekar Ferenc Zilberlajtner.On je svoje vozilo prikazao javnosti jula 1901.godine.

U gradu Subotici se postepeno povećavao broj vlasnika automobila.Nedugo  posle  završetka Prvog svetskog rata javiće se ideja da se oformi Klub u Subotici koji će okupljati „automobiliste“.

Automobilski klub u Subotici je osnovan 23.januara 1925.godine.Klub je osnovan kao sekcija Automobilskog kluba Kraljevine SHS. (1) Prve ideje o formiranju kluba daju sami vlasnici automobila i prijatelji auto sporta u Subotici, na sednici  11.novembra 1924.godine koja je održana u domu Udruženja trgovaca i industrijalaca.Vlasnici automobila i prijatelji auto sporta rešavaju da se u Subotici obrazuje klub kao sekcija Automobilskog kluba Kraljevine SHS.Upućena je molba Upravnom odboru centralnog Auto kluba u Beogradu, da bi se donelo rešenje o njegovom obrazovanju.Već sledeće godine u Subotici dolazi do osnivanja Kluba.

U Domu industrijalaca i trgovaca su se okupljali najviđeniji i najbogatiji ljudi grada i okoline.Zbog svojih imovinskih mogućnosti i poslova koje su obavljali bilo je logično da će oni među prvima posedovati automobile i postati članovi ovoga Kluba.Tako je na prvoj sednici ovoga udruženja (2) izabran Upravni odbor, Nadzorni odbor, izabran je predsednik, sekretar i blagajnik.Šaroliki sastav članova ukazuje na to da je ljubav prema automobilizmu stajala iznad nacionalnih, verskih i strukovnih podela.Za razliku od mnogih drugih klubova i udruženja u Subotici, čija se baza zasnivala na nacionalno-verskim osnovama,  Klub automobilista je okupljao vlasnike i ljubitelje automobila i auto sporta.Zaljubljenost u ova dostignuća tehnike im je bila zajednička i ona je dominirala.

Za članove prvog Upravnog odbora ovoga Kluba 1925. godine su izabrani:

1. dr Eugen Engelman, veleposednik
2. dr Vladislav Manojlović, kraljevski javni beležnik
3. Lajčo Šreger, izvoznik
4. Džordž H.Šel, direktor Električne centrale
5. dr Ladislav Nej, lekar
6. Antun Bešlić, direktor filijale I Hrvatske štedionice
7. Milan Damjanović

U Nadzorni odbor su izabrani:

1. Vojislav Bela Gabor, industrijalac
2. Ivan Sarić, gradski činovnik
3. Leo Štras, inženjer.

Za  predsednika Kluba je izabran dr Vladislav Manojlović (1869-1938.) advokat, predsednik Srpske crkvene opštine, narodni prvak i višestruki poslanik na narodnim crkvenim saborima. Nakon završetka Prvog svetskog rata nalazio se na više funkcija kao što je Udruženje trgovaca i industrijalaca „Loyd“, bio je član mesnog školskog odbora, kraljevski javni beležnik, predsednik Rusko-SHS kluba. Bio je jedan od osnivača i samoga Automobilskog kluba Kraljevine Jugoslavije. Za sekretara je izabran Milan S.Damjanović a za blagajnika Antun Bešlić.Članarina za 1925.godinu je iznosila 600 dinara, a adresa je bila Trgovački dom „Loyd“.

Centrala Automobilskog kluba nalazila se u Beogradu a u Subotici se nalazila samo sekcija toga kluba.U Beogradu se odlučivalo o svim važnim pitanjima koja su se odnosila na automobile, njihove vlasnike, na razvoj automobilizma uopšte, otvaranje benzinskih pumpi, o prodaji kvalitetnog i čistog benzina, o grbu, o plakatu kluba, i uopšte o svim novinama u automobilizmu.Rad Kluba je bio centralizovan i rukovođen odlukama iz Beograda.Oblasni odbori su rešavali pitanja koja su bila u interesu teritorija na kojima su se klubovi nalazili.Među njima je postojala dobra saradnja.Tako se oblasni odbor Bačke oblasti zalagao za popravku puteva od Sombora preko Svetozar Miletića, Bajmoka, Subotice do Horgoša.(3) Svaki vlasnik automobila je bio obavezan da plaća državnu taksu. Osim državne plaćala se i gradska taksa.Za držanje luksuznih i putničkih automobila za ličnu upotrebu, i autobusa plaćala se taksa na godinu od 500-2000 dinara, a za dozvolu stajanja na određenim stanicama za automobile se plaćalo 500 dinara godišnje. (4)

Članovi Automobilskog kluba koji su platili članarinu za 1925.i 1926.godinu uživali su povlastice više od 50% popusta na svim državnim železnicama i brodovima tri puta godišnje. Maja 1927.godine umire sekretar i član kluba Milan S. Damjanović.Tom prilikom beogradska sekcija šalje telegram saučešća.Na sednici Upravnog odbora subotičke sekcije koja je održana 5.aprila 1928.godine za redovnog člana izabran je Dušan Manojlović tadašnji veliki župan grada Subotice. Te godine članarina je iznosila 600 dinara, upisnina 200 dinara,članska legitimacija 25 dinara a klubska značka 60 dinara.

Sekretar subotičke sekcije od 7.jula 1929.godine postaje  dr Miloš Pavlović. Zahvaljujući njemu u velikoj meri je sačuvana prepiska ovoga kluba jer su se spisi nalazili kod njega na čuvanju sve do 1960.godine.(5) Miloš Pavlović poznati doktor pravnih nauka, ostaje kao sekretar Automobilskog kluba u Subotici sve do njegovog gašenja.(6)

Na svim svojim sednicama i sastancima članovi i sami vlasnici automobila zalažu se za poboljšanje uslova za vlasnike automobila, razne olakšice za poboljšanje i izgradnju puteva i uopšte za napredak u okviru ove oblasti. Broj automobila se stalno povećavao.U predmetu koji potiče iz 1927.godine dat je spisak od 154 vlasnika automobila. Vlasnici automobila su zahtevali sniženje gradske takse na vozilo koje su razrezivane odlukom gradskog Senata. Ove žalbe su sve odbijene, sa obrazloženjem da su pravilno bile razrezane. Interesantno je da su gradske poreske vlasti u cilju saznavanja pravoga stanja angažovale čak i „tajne detektive“. Tako je na uloženu revizornu molbu „Amerikan auto Weigand & Co“ angažovan Grgo Bukvić radi utvrđivanja činjenica koji je zvanično izjavio da su dva automobila prodata u Sanad i u Bačku Topolu i da se porez ima platiti. ( 7) U istom predmetu je sačuvan spisak automobila u Subotici. Vlasnici automobila su bili dužni da plaćaju gradsku taksu. U spisku je naznačen vlasnik automobila, adresa stanovanja, marka automobila i broj registarske tablice :

 

1.	Adrija osiguravajuće društvo	Fra Jese trg br.15	Ševrolet	B. 1849
2.	Almaši Đuro	Vojnička ul. 10	Pežo	B.901
3.	Automobilia	Subotica	Fijat	B.714
4.	Birn Karlo	Vilsonova 34	Ford	B.1146
5.	Udovica Birman Jakova	Tolstojeva br.4	Ford	B.785
6.	Bata Ladislav	Jelačićeva br.8	Matlis	B.1654

 

7.	Blaho Mirko	13. Novembar br. 44	Ford	B.894
8.	Birn Karlo	Vilsonova br.34	Ford	B.1142
9.	Birkaš Stevan	Zrinjski trg	Diana	B.1202
10.	Bećak Silvester	Kranska br.8	Ševrolet	B.1582
11.	Berger Jakov	Save Tekelije br.80	Benz	B.709
12.	Barzel Jakov	Prometno društvo	Fiat	B.506
13.	Dr.Đurišić Mileta	Beogradski put br.58	Citroen	B.1054
14.	Dohanj Zoltan	Trumbićeva br.20	Essex	B.1629
15.	Električna centrala	Palićki put	Cadillac	B.1619
16.	Električna centrala	Palićki put	Debrûn	B.712
17.	Električna centrala	Palićki put	Debrûn	B.713
18.	„Ferum D.D.“	Majšanski put	Fiat	B.229
19.	Frenkl Ignac	Segedinski put br.313	Ford	B.790
20.	Fišer Antun	Šenoina	Essex	B.1449
21.	Gomboš Jene	Blesak Telep br.9	Ford	B.1349
22.	Glid Vilim	13. Novembar br.31	Fiat	B.308
23.	Gabrić Ivan	Prestolonaslednika Petra br.11	Citroen	B.1479
24.	Gros Ela	Bunjevačka br.91	Ford	B.371
25.	Supruga Gabrić Ivana	Prestolonaslednika Petra br.11	Citroen	B.1845
26.	Grosberger Ignjat	Trumbićeva br.4	Fiat	B.683
27.	Hartman Josip	Preradovićeva br.18	Berlie L.	B.106
28.	Hamburger Josip	Paralelni put br.104	Ford	B.372
29.	Hercog Vladislav	Prestolonaslednika Petra br.35	Dedion Buton	B.1595
30.	Dr Hes Dezider	Jurjevska br.13	Ford	B.1059
31.	Huter Arpad	Bene Sudarevića br.4	Ausaldo	B.1244
32.	Horvat i Virc	Vinkovačka br.1	Fiat	B 1846
33.	Huter Arpad	Bene Sudarevića br.4		B.1464
34.	Horvat i Virz	Vinkovačka br.1	Citroen	B.1621
35.	Horvat i Virz	Vinkovačka br.1	Dedion Buton	B.1771
36.	Hiter Arpad	Bene Sudarevića br.4	Ševrolet	B.431
37.	Hajduška i Hermann	Karadžićeva br.12	Ford	B.442
38.	Hubai Tibor	Segedinski vinogradi br.158	Aris	B.663
39.	Hingl Julio	Topnička br.20	Peugeoth	B.1063
40.	Jurić Marko	Štrosmajerova br.7	Ford	B.1246
41.	Korhec Julio	Jugovićeva br.6	Torpedo	B.307
42.	Dr Hes Dezider	Jurjevska br.13	Fiat	B.512
43.	Konen Vilim	Preradovićeva br.18	Fiat	B.346
44.	Konen Vilim	Preradovićeva br.18	Renault	B.1249
45.	Klajn Geza	B. Sudarević br.6	Ford	B.661
46.	Kmec Andrija	Palić br.68	Ford	B.979
47.	Kudlik Stevan	Kumanovska br.17	Ford	B.1103
48.	Kihler i drug	Palićki put	Fiat	B.1188
49.	Kalman Aleksandar	Palić br.53	Ford	B.1147
50.	Kalman Aleksandar Agošton	Kumanovska br.7	Fiat	B.194
51.	Kalman Aleksandar	Palić br.53	Ford	B.1143
52.	Kon Aleksandar	Zrinjski trg br.35	Fiat	B.1245
53.	Kiš Bela	Petrogradska br.13	Ford	B.1496
54	Kain Lajčo	Trg Slobode	Citroen	B.1622
55	Kain Lajčo	Trg Slobode	Okland	B.1934
56	Kain Lajčo	Trg Slobode	Citroen	B.1603
57.	Kasiba Josip	M.Tompa br.1063	Ford	B.1939
58.	Kasiba Josip	M.Tompa br.1063	Ford	B.1850
59.	Kovačev Marijan	Gradska najamna palata	Ford	B.1362
60.	Kadar Deže	Petrogradska br.18	Renault	B.1639
61.	Udovica Kalmar Petra	Zobnatica	Štajer	B.939
62.	Korhec Julio	Jugovićeva br.7	Fiat	B.1937
63.	Klajn Geza	B.Sudarević br.6	Ford	B.1508
64.	Lelbach Julio	Aleksandrova br.2	Fiat	B.1086
65.	Leko Franjo	Paralelni put br.119/a	Fiat	B.1627
66.	Licht Ilona	Krupežićeva br.4	Essex	B.1798
67.	Ladanji Nandor	Aleksandrova br.3	Ford	B.1315
68.	Licht Ilona	]iril Metoda trg br.1	Turino	B.91
69.	Levental Henrik	B.Sudarevića 11	Fiat	B.632
70.	Lerinc Ambruš	Jukićeva br.32	Ford	B.1114
71.	Dr Miladinović Radivoj	P.Kujundžić br.12	Benz	B.1061
72.	Dr Manojlović Vladislav	Aleksandrova br.8	Fiat	B.1342
73.	Maksimović \orđe	Antunovićeva br.4	Oppel	B.1714
74.	Malagurski Albe	Agina	Citroen	B.1736
75.	Miler Julio	Aleksandrova		B.469
76.	Dr Nej Lacika	Karađorđa br.2	Fiat	B.776
77.	Nađ Torma Andrija	Kumičićeva br.48	Peugeot	B.1062
78.	Opšta Privredna banka	Aleksandrova	Fiat	B.387
79.	Opšta Kreditna banka	Karađorđev trg	Fiat	B.680
80.	Piuković Josip	Jelačićeva br.4	Puch	B.104
81.	‘Primarius“	Majšanski put br.130	Fiat	B.779
82.	Piuković Josip	Jelačićeva br.4	Fiat	B.1193
83.	Piuković Bela	Palmotićeva br.3	Fiat	B.1058
84.	Presburger Aleksandar	Frankopanska br.12	Bignon	B.1754
85.	Rudić Stipan	Jukićeva br.68	Pežo	B.114
86.	Rotman Mirko	Cara Lazara br. 5-7	Dedion Buton	B.1553
87.	Ruff braća	Vilsonova 17	Citroen	B 686
88.	Racko Mihajlo	Trg Slobode br.2/5	Opel	B 105
89.	Rot Bela	Zrinjski trg br.28	Ford	B
90.	Racko Dezider	Trg Slobode br.5	Ford	B 789
91.	Subotica grad	Varoška kuća	Benz teretni	B 370
92.	Subotica grad	Varoška kuća	Ford – teretni	B 1625
93.	Subotica grad	Varoška kuća	Ford	B 1626
94.	Subotica grad	Varoška kuća	Ford – teretni	B 1938
95.	Sabo Agošton	Frankopanska 35	Fiat	B 1242
96.	Dr Santo Gabor	Sokolska br.2	Ford	B 1616
97.	Sarić Irena	Ivanova 24	Avis	B 367
98.	Sagmajster Imre	Hadžićeva 20	Ford	B 261
99.	Sekelj Bela	P.Kujundžića br.28	Citroen	B 1124
100.	Sebenji Albe	Oslobođenja br.114	Fiat	B 1494
101.	Šimić Sima	Halaški vinogradi br.234	Fiat	B 1380
102.	Sabo Albert	Oslobođenja br. 128	Fiat	B 1614
103.	Sabo Albert	Oslobođenja br.128	Fiat	B 1615
104.	Stipić Stevan	Prestolonaslednika br.26	Citroen	B 1785
105.	Šamu Josip	Segedinski vinogradi	Ford	B 1204
106.	Dr Terek Bela	Jelačićeva br.4	Ford	B 1060
107.	Trgovačko društvo d.d.	Fra Jese trg br.2	Ford	B 1204
108.	Terlei Balint	Zobnatica br.14	Ford	B 701
109.	Terlei Balint	Zobnatica br.14	Alfa Romeo	B 1691
110.	Ujhazi Eduard	Kr.Petra Park br.6	Peugeot	B 1296
111.	Vajcenfeld Marcel	Cara Dušana br.1	Ford	B 1097
112.	Vajgand i drug	P.Kujundžića br 2	Ford	B 1008
113.	Kiš Mihajlo	Skotus Vijatora 37	Okland	B 999
114.	Šlezinger i Vajs	Pašićeva br.2	Stude Backer	B 1064
115.	Vince Deže	Ludaš	Fiat	B 1234
116.	Udovica Vojnić Julija	Pavlovac 56	Delage	B 896
117.	Vajs Aleksandar	Antunovićeva br.11	Ford	B 1617
118.	Vajgand i drug	P.Kujundžića br.2	Ševrolet	B 1563
119.	„Zorka D.D.“	Halaški put	Fiat	B 778
120.	Stipan Konc	Frankopanska br.22	Citroen	B 1401
121.	Mirko Mamužić	Bene Sudarevića br.9	Okland	B 999
122.	Dragutin Ciraki	Dulićeva br.9	Fiat	B 714
123.	Šime Miler	Trumbićeva br.26	Citroen	B 297
124.	Dr Mirko Šulman	Vilsonova br.19	Šteyer	B 310
125.	Dr Deneš Strelicki	P.Kujundžića	Union
126.	Marija Ivandekić	Medulićeva	Šisler	B 2054
127.	Aleksandar Kalkus	Vinogradska	Šisler	B 2054
128.	Zvonimir Piškulić	Aleksandrova br.6	Fiat	B 333
129.	Lajčo Kadar	Save Tekelije br.30	Citroen	B 1845
130.	Zoltan i Aleksandar Ingus	Ludaš	Fiat	B 342
131.	Dr Mihajlo Prokeš	Vilsonova 45	Talbot	B 349
132.	Ladislav Rozencvajg	Vinogradarska br.7		B 316
133.	Deže Kajić	Ostojićeva br.8		B 1479
134.	Deže Kadar	Petrogradska br.18	Citroen	B 1621
135.	Milan Šovljanski	Gr.slagalište	Fiat	B 1848
136.	Dr \ura Šanta	Paje Kujundžića br.7	Ševrolet	B 371
137.	Nandor Rajner	Sokolska br.12	D.buton	B 1810
138.	Julka Pelhe	Hvarska br.11		B.1405
139.	supruga Ernesta Hermana	13.novembra br.10	Ford	B 2160
140.	Petar Kaić	Zrinjski trg br.2	Citroen	B 1479
141.	Bela Kiš	Preradovićeva br. 13	Štaer	B 2042
142.	Aleksa Kuprianov	Crnojevićeva br.1	Fiat	B 1848
143.	Dr Deneš Strelicki	Prestolonaslednika Petra br.8	Citroen	B 2166
144.	Franjo Sič	Aleksandrova br.3	Citroen	B 2188
145.	Etelner Pinter	M. Tompa	Citroen	B 2164
146.	Jelena Korać	Kumanovska br.19	Peugeot	B 1296
147.	Bela Kiš	Oslobođenja br.107	Štaer	B 2162
148.	Dezider Kadar	Petrogradska br 18	Fiat	B 1846
149.	Aranka Sebenji	Oslobođenja br.     114	Štaer	B 2163
150.	Karol Joso Batanić	Šabačka br.32	Ford	B 1142
151.	Karol Joso Batanić	Šabačka br.32	Ford	B 1146
152.	Dezider Kadar	Petrogradska br.18	Fiat	B 2048
153.	Andrija Rabata	Slepa br.8	Fiat	B 2009
154.	Mikša Glik	Kvaternikova br.8	Ford	B 858
154.	Tereza Gabrić	Prestolonaslednika br.11	Sandler	B 2168

Sledeće godine 1928. ukupni broj putničkih i teretnih automobila je iznosio 190. (8) U gradu se pominju radionice za popravku automobila „Automobilia“ u Skadarskoj br.7 (današnja ul. Žilinski), „Metropol garage“ u Oslobođenja br.23 (današnji Marksov put), „Weingand et Co., Paje Kujundžića 4 (današnja Braće Radić). Pominje se pet autogaraža :

1. Amerikan auto, vlasnik: Josip Weingard, Paje Kujundžića 4 ( današnja ul.Braće Radić) gde je bilo mesta za 15 kola
2. Automobilia, vlasnik: Ing. Leo Štras, Skadarska 7 (današnja ul. @ilinski) gde je bilo mesta za 20 kola
3. Bata Lajčo, Zrinjski trg 24 ( današnji Trg Oktobarske revolucije) gde je bilo mesta za 15 kola
4. Nađ Geza, Štosova 14 ( današnja P.Štosa) gde je bilo mesta za 15kola

5.Presburger Josip, Oslobođenja 23 ( današnji Marksov put) gde je bilo mesta za 15 kola.

Postojala je autoagentura Rajner Nandora u Sokolskoj ulici 18 ( današnja Petra Drapšina), kao i auto taxi čije je stajalište bilo pred Gradskom kućom sa brojem auto taxija 30 a tarifa je bila po pogodbi. Šofersko udruženje se nalazilo u Gradskoj kafani, predsednik je bio Toni Ban, a broj članova je bio 38. (9)

U knjizi „Privreda Vojvodine u 1929.godini“ pominje se da je u Subotici bilo u 1928.godini 160 ličnih kola, 45 teretnih, 6 autobusa i 30 motocikla. U 1929.godini je bilo 160 ličnih kola, 61 teretna kola, 9 autobusa i 35 motocikla. (10)

Poboljšanje i izgradnja saobraćajne mreže  vodila je do lakše komunikacije i kretanja roba u trgovini i industriji. Ove akcije  su se sprovodile u severnoj Bačkoj ali i u celoj zemlji. Preko subotičke teritorije ukrštalo se i prolazilo je deset puteva (podaci potiču iz 1929.godine ):

1. a) Horgoški put (Subotica-Horgoš), koji je od Subotice do Palića bio u dobrom stanju, a loš do granice.
2. b) Subotica-Bačka Topola, koji je popravljan tokom 1928.godine.
3. c) Majšanski put, koji je bio delimično izgrađen od cigle (klinkera).
4. d) Halaški put, koji je takođe bio izgrađen od cigle (klinkera)
5. e) Subotica-Čikerija (Bajski put)
6. f) Subotica-Bajmok
7. g) Subotica-Senta
8. h) Subotica-Čantavir
9. i) Subotica-Pačir
10. j) Gornji Tavankutski put, koji je bio delimično izgrađen. ( 11)

Osim ovih puteva, na teritoriji opštine je postojao veliki broj „letnjih“ puteva. Ovi putevi su bili utrti u zemlji ili na pesku na rubovima polja ili livada. Saobraćaj se na ovim putevima obavljao teško, naročito za vreme kišovitih dana dok su leti točkovi upadali u pesak. Ovakvi putevi su za automobile bili gotovo neprohodni. Usled povećanja broja motornih vozila ukazala se potreba za izgradnjom puteva i njihovim održavanjem u dobrom stanju. Upotreba motornih i teretnih kola-izvan grada  na mnogim mestima je bila nemoguća jer je većina puteva bila neprohodna. Zbog loših puteva automobili i autobusi su se brzo kvarili i dešavali su se česti defekti. Po putevima su se često usled prolaska vozila dizali oblaci prašine koji su ometali okolno stanovništvo. Tako je u zapisniku Senata iz 1926.godine zapisano :“Autopromet gradskih i okolinskih puteva naglo raste, a sa ovim se i onako prašan vazduh grada još naglo kvari. Od strane gradske kapetanije izdato naređenje, koje se odnosi na brzinu vožnje automobila ne održavaju se i to naročito među palićkim vilama.“ (12 ) Brza vožnja se kažnjavala od strane gradske policije prema postojećim propisima, koji su predviđali kaznu zbog prebrze vožnje.

Subotički Odbor Auto kluba se zalagao da se dovedu u red ulice grada, Palićki put, put Subotica-Horgoš da se putem spoje Subotica i Sombor.

Članovi Kluba su takođe učestvovali na sednicama centralnog Upravnog odbora I na centralnom glavnom zboru gde se raspravljalo o sniženju cena auto-triptiha i benzina.

Osim rešavanja ovih pitanja članovi kluba su često učestvovali i odlazili i na izlete.Tako su 1928.godine na auto-izletu u Minhen i Salcburg učestvovali dr Vladislav Manojlović i Joca Manojlović.

Članovi kluba su 5. maja 1929.godine upriličili doček kolegama iz beogradske sekcije. Prilikom dočeka je učestvovalo 17 vlasnika automobila koji su svojim vozilima išli u susret gostima do Ade. Zapisničar ovoga događaja primećuje da se na ovome izletu desila samo manja nezgoda prilikom koje je jedan točak automobila „Barzel“ d.d., u jednoj oštroj krivini između Stare Kanjiže i Sente odleteo u Tisu, ali bez posledica po putnike.(13) Dr Vladislav Manojlović, predsednik sekcije je učestvovao na automobilskom sletu svih sekcija AK Kraljevine SHS, koji se održavao 6, 7 i 8 septembra 1929. godine. Sa njime su putovali njegova supruga Melanija Manojlović, sin Samko Manojlović i brat dr Joca Manojlović. Putovali su kolima „Fiat 925“ putem kroz centralnu Šumadiju, dolinom Ibra i ravnog Podunavlja.

Jedan od ciljeva koje su sebi postavili u radu članovi Automobilskog kluba je bila  i popularizacija turizma. U tom cilju su često organizovani auto-izleti kroz zemlju i u inostranstvu. Tako je 1932.godine bila organizovana automobilska turneja kroz južnu Srbiju. Od članova subotičke sekcije su na turnrji učestvovali dr Vladislav (predsednik kluba), Joca Manojlović (advokat) sa jednim automobilom i Vilim Konen Jakobčić (industrijalac) sa drugim automobilom. U prvom automobilu su se pored pomenutih nalazili još Lepedet Ilija (finansijski stručnjak i direktor Gradske štedionice), Šreger Mirko (industrijalac) i dr Miloš Pavlović (pravnik i sekretar kluba) sa suprugom.

Na sednici Upravnog odbora subotičke sekcije Automobilskog kluba Kraljevine Jugoslavije koja je održana 14. februara 1932.godine predloženo je da se dr Vladislav Manojlović izabere za doživotnog predsednika što je jednoglasno i prihvaćeno. Na ovoj funkciji on će ostati sve do smrti 1938. godine.

Članovi sekcije su nagrađivali plaketama i medaljama zaslužne šofere. Tako su 1932.godine kao zaslužni nagrađeni sledeći šoferi: Palinkaš Jovan, šofer dr Vladislava i Joce Manojlovića koji je kod njih služio od 4.aprila 1927. godine, srebrnom plaketom je nagrađen šofer Jakobčić Konen Vilima, Bošnjak Albe, koji je kod njega služio od 25. septembra 1921. godine i zlatnom plaketom je nagrađen šofer Gabor Bele, Sebenji Mihajlo koji je kod njega služio od 1.marta 1922.godine.

Tokom 1933. godine dolazi do opadanja  broja  članova Kluba usled teške ekonomske krize pa se nije pribegavalo energičnoj naplati članarine. Naplati se nije pribegavalo i zbog toga što bi se usled opadanja broja članova Kluba moglo desiti da dođe do gašenja sekcije u Subotici. Ova sekcija se ne bi mogla ponovo otvoriti jer bi se ona, najverovatnije, uspostavila u Novom Sadu.

Članovi Automobilskog kluba su osim svoga interesovanja za automobile i automobilizam uopšte, mnogo radili na izgradnji i napretku grada i regije. Ostavljajući tradiciju iza sebe, prihvatali su nove ideje i težili napretku i modernizaciji društva. Zalagali su se za izgradnju puta Subotica-Sombor, tražili su od tehničkog odeljka pri Sreskom načelstvu u Starom Bečeju da se dovede u red Palićki put, radili su na uređivanju prelaza preko železničke pruge Subotica-Horgoš, pred stanicom Palić i pred glavnim ulazom u palićki park. Zalagali su se da se uredi put koji spaja grad sa predgrađem Aleksandrovom kao i put koji to predgrađe spaja sa Bačko -Topolskim putem, za postavljanje tabli na granicama kako bi se olakšao put i snalaženja strancima koji su dolazili. Pošto molbama nije udovoljeno Klub je najčešće o svom trošku rešavao ove stvari. Table upozorenja da se u Jugoslaviji vozi desnom stranom puta na državnom, francuskom, engleskom i nemačkom jeziku postavljene su kod Horgoša. Zahvaljujući ažurnosti u radu strani automobilisti i turisti su dobijali sve potrebne informacije za putovanje kao što su automobilske karte, razne propagandne brošure, prospekte još pri samom prelazu granice Kraljevine Jugoslavije.(14) Članovi Kluba su se zalagali za zabranjivanje skupljanja mitnine (trošarine) kao nezakonitog nameta.

Kralj Aleksandar Karađorđević je bio veliki poklonik automobilizma i auto-sporta. Na njegovoj sahrani 1934.godine učestvovala je subotička delegacija članova Kluba sa predsednikom dr Vladislavom Manojlovićem, potpredsednikom dr Jocom Manojlovićem i sekretarom dr Milošem Pavlovićem.

Dr Miloš Pavlović

U izveštaju o radu uprave za 1935. godinu navodi se da je automobilizam u opadanju. U Zapisniku redovnog glavnog godišnjeg zbora subotičke sekcije Automobilskog kluba Kraljevine Jugoslavije navodi se da se ova situacija pripisuje krizi u privredi i lošim putevima, visokim državnim taksama, povišenju državne trošarine na benzin i postupku nadležnih vlasti oko izdavanja putnih isprava.

Proslava desetogodišnjice Automobilskog kluba je održana 26. i 27. oktobra 1935.godine. Održana je sednica predsedništva centrale, a svečanu večeru je priredio u počast, u svom domu predsednik subotičke sekcije dr Vladislav Manojlović. Na večeru su osim članova predsedništva bili pozvani i svi članovi subotičkog Upravnog odbora. Gosti iz Beograda su odseli u hotelu „Zlatno jagnje“.Sledećeg dana 27.oktobra, je održana svečena vanredna skupštinska sednica u posebnoj sali restorana „Srpski kralj“. Govor je održao dr Velizar Janković prvi potpredsednik centrale i predsednik sekcije Beograd. Bilo je reči o potrebi motorizacije zemlje i u znak priznanja za zasluge na širenju automobilizma  i automobilskog turizma, odlikovan je zlatnom klubskom iglom njen predsednik dr Vladislav Manojlović. Potpredsednik sekcije Šreger Lajoš, dr Joca Manojlović, Elek Viktor i sekretar dr Miloš Pavlović odlikovani su srebrnom klubskom iglom. Proslava je završena izletom na Palić i obilaskom puta kod granice na Horgošu.

Aktivnosti oko izgradnje međunarodnog puta Calais-Istambul koje su započete u 1935.godini se nastavljaju i dalje. Tom prilikom je tražena energična intervencija centrale u Beogradu, nakon što je izgrađen mađarski deo ovoga puta. Predlog Kluba je  bio da se deo transkontinentalnog puta u našoj zemlji izgradi na desnoj strani železničke pruge koja vodi iz Horgoša za Palić.

Predsednik Automobilskog kluba u Subotici je iznenada preminuo 30.maja 1938. godine. Tom prilikom je održana sednica Upravnog odbora subotičke sekcije i odala poslednju počast preminulom predsedniku Kluba. Vladislav Manojlović je od 1925.do 1932.godine svake godine biran jednoglasno za predsednika. Od 1932.godine na predlog potpredsednika Šreger Lajoša aklamacijom je izabran za doživotnog predsednika Kluba. Od februara 1939.godine njegovo mesto će zameniti dr Joca Manojlović.Smrtovnica je izašla u listu „Napló“, a članovi Kluba kao i mnogi prijatelji su učestvovali na sahrani 1.juna 1938.godine. Vladislav Manojlović je radio na razvitku i unapređenju automobilizma na intenzivnoj motorizaciji države i shvatao je značaj automobilizma. Na svečanoj sednici 27.oktobra 1935.godine, povodom proslave desetogodišnjice osnivanja Sekcije u svečanom govoru ističe:“Automobil nije više luksuz, nego praktično saobraćajno sredstvo širokih masa ljudi, koje služi zemaljskom saobraćaju i narodnoj privredi a ujedno i narodnoj odbrani !“

U drugoj polovini 1938.godine završen je deo međunarodnog puta od državne granice na Horgošu do Srbobrana. Takođe je izgrađena ekspozitura na državnoj granici u Horgošu.

Osim rešavanja problematike puteva i automobilizma, u programu rada se nalazilo i pitanje šofera.Na osnovu „Pravilnika o odlikovanju šofera“ sekcija je imala pravo da odlikuje zaslužne šofere koji su radili kod jednog poslodavca neprekidno po pet godina. Tako je u toku 1939.godine za besprekornu šofersku službu, predložen za odlikovanje Gjoroška Aleksandar koji je od 1933.godine radio kao šofer Hartman Josipa (industrijalca) i Stenhardt Aleksandar šofer dr Kalmara Elemira. Centrala u Beogradu je trebalo da izda povelje koje su se izdavale uz svaku značku. Tokom te godine članovi automobilske sekcije su učestvovali na sportsko-turističkoj turneji kroz Nemačku koja je trajala od 18.juna do 4.jula i obuhvatila je preko 4000 kilometara. Te godine održane su i I međunarodne automobilske i motociklističke trke 3. septembra u Beogradu.

Situacija u Kraljevini Jugoslaviji i državne prilike počinju da se menjaju od avgusta 1939. godine kada je formirana Banovina Hrvatska. Društvene prilike odražavaju se i na rad Automobilskog kluba. Do tada centralizovani rad i uprava doživljavaju svoje promene u smeru decentralizacije. Naime, 27.septembra Upravni odbor sekcije Zagreb je podneo predlog za likvidaciju Automobilskog kluba Kraljevine Jugoslavije i osnivanje narodnih automobilskih klubova (Srpskog, Hrvatskog i Slovenačkog), odnosno saveza automobilskih klubova Kraljevine Jugoslavije. Splitska sekcija daje predlog po kome bi sve sekcije AKKJ postali samostalni automobilski klubovi. Subotički klub tada rešava da ako do te reorganizacije dođe, stalno sedište novog saveza bude u Beogradu. Sednica Skupštine centrale Kluba je održana 11.februara 1940.godine u Zagrebu na kojoj je prihvaćen sporazum o likvidaciji celokupne imovine centrale Automobilskog kluba Kraljevine Jugoslavije prema kojem subotičkoj sekciji pripada suma od 39.210 dinara.

Nakon formiranja Banovine Hrvatske doći će do decentralizacije u radu

Automobilskog kluba i formiranja slovenačkih, hrvatskih i srpskih klubova. U zapisniku sa sednica subotičkog kluba od 2.marta 1941.godine pominje se subotička sekcija kao deo Srpskog Automobilskog kluba. Ovaj zapisnik sa sednice Upravnog odbora je poslednji koji je vođen na srpskom jeziku. Tom sednicom je predsedavao dr Miloš Pavlović koji je ujedno bio i sekretar kluba, a na sednici su bili još prisutni Šreger Lajoš kao potpredsednik, Balog Antun, Borošić Vladimir, dr Jene Engelman, Gabor Bela i dr Mirko Šulman.Marta 1940.godine za I potpredsednika Srpskog Automobilskog kluba je izabran dr Joca Manojlović predsednik subotičke sekcije.

Uskoro dolazi do početka Drugog svetskog rata i okupacije zemlje. Iz ovoga perioda je sačuvano još tri zapisnika sa sednica Automobilskog kluba. Ti zapisnici su od 26.oktobra 1941.godine i pisani su na mađarskom jeziku. Kao predsednik se pominje dr Joca Manojlović a sekretar dr Miloš Pavlović. Zapisnici su pisani još 8.marta 1942.godine i 26.marta 1942.godine.

Poslednji zapis u kome se pominje rad subotičkog Automobilskog kluba datira od 11.jula 1943.godine pod nazivom Severnobački Automobilski klub („Északbácskai Automobil Klubnak“) sa predsednikom Šreger Lajošem (Schréger Lajos).

ČLANOVI KLUBA

Broj onih koji su bili učlanjeni u Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije je bio tokom godina promenjiv. Najmanji broj članova je bio u vreme osnivanja Kluba kada se na osnivačkoj skupštini potpisalo 29 lica. Najveći broj članova se beleži 1939.godine sa 88 članova.

Broj članova Kluba po godinama je bio sledeći:

GODINA	BROJ ČLANOVA
-1924.	29
-1925.	30
-1927.	48
-1928.	51
-1929.	53
-1930.	50
-1932.	44
-1933.	41
-1937.	56
-1938.	74
-1939.	88
-1940.	40

Od 1927.godine u tripticima Kluba se nalaze imena onih koji su se učlanjivali i istupili iz članstva po mesecima i godinama (15):

1927:

novi članovi: dr Dezider Hes (Dezider Hösz) lekar

juli-novi članovi: Jovan Lelbah, posednik iz Bajše, dr Bela Terek (Belá Török), lekar

istupili: Pera Vujković, trgovac, Braća Ruf (Ruff), trgovci-industrijalci, Andrija Reok (A.Reök), posednik

avgust-novi članovi: dr Zvonimir Piškulić, advokat, Aleksandar Ingus, posednik,“Halbror i drug“, trgovci

istupili: Mikša Rotbort, trgovac, Nikola Halbror, trgovac, Bela Piuković, trgovac, „Zorka d.d.“, trgovci

septembar-decembar

istupili: ‘Hrana d.d.“ iz Kule, dr Branko Pecarski, advokat iz Sente

1928:

januar-maj: novi članovi: dr Aurel Pajž, posednik iz Bočara, Tihomir Kalmar, posednik iz Zobnatice, dr  Mirko šulman, industrijalac iz Subotice, Dušan Manojlović, veliki župan, Braća Vaš trgovci iz Sente

istupili: Franjo Bede (Bedô), trgovac, Hajduško i Herman, trgovci, Maksa Horovic, trgovac iz B. Palanke, Pavle Keleman, trgovac iz Sente, dr Zvonimir Piškulić, advokat Leo Polak, trgovac iz Sente, Koloman Seneš, trgovac

juli-novembar

novi: Bata Geza, električar iz Stare Kanjiže, Halbror Ladislav, posednik, Jerković Mate, posednik, Kiš Viola, iz Malog Iđoša, Orčik Petar, posednik iz Ade, dr Ivan Reok (Reök), lekar, Vamošer Deže, posednik iz Bajše, Vince Deže, posednik

decembar

istupili: dr Bela Terek (Török), lekar, Henrih Levental (Löventhal), trgovac, dr Imre \erđ, advokat

1929:

januar-mart:

novi: Rozemberg Imre, trgovac iz Starog Bečeja

istupili:Kelemen Imre, trgovac iz Sente, Halbror Ladislav, posednik iz Subotice

april-decembar

novi: Budišin Lazo, posednik, C.Mc. Daniel Mauris (Maurice), domaćica, Dr Kalmar Elemer, advokat, Pinter Franjo, posednik, Reok Andor (Reök), posednik Horgoš, Dr Santo Gabor, lekar, Stipić Stevan, posednik, „Zorka d.d.“, hemijska industrija

istupili: dr Miladinović Radivoj, kraljevski javni beležnik, Orčik Petar, posednik Ada, Sabo Franjo, posednik, Berger Leo, fabrikant iz Sente, Kić Viola, posednik Mali Iđoš

1930:

januar-juni

novi:“ Opšta Kreditna d.d.“ banka, Subotica, Ajsler @iga, industrijalac,  Barta Ladislav, trgovac, dr Reok Ivan (Reök), lekar

juli-septembar

novi: Forgač Dezider, industrijalac

istupio: Bokar Bela, trgovac iz Sente

oktobar-decembar

istupili: dr Santo Gavro, lekar

1931:

januar-mart

novi: Pletikosić Andrija, kraljevski javni beležnik iz Bačke Topole, Piliš Josif, direktor Opšte Kreditne banke d.d. iz Subotice

istupili: Šel \erđ (Schellus H. Georg), direktor Električne centrale iz Subotice, Korhec Julije, industrijalac, dr Gluhstal Geza (Glüchstal Geza) lekar iz Sente, Baš Andrija, apotekar iz Čantavira, Hajnrih Koloman, posednik iz Kraljevog Brega, „Barzel d.d.“, trgovina gvožđem, Manojlović Dušan, industrijalac

novi: dr Gotva Jovan, posednik iz Starog Bečeja

istupili: Lelbah Stevan, posednik iz Telečke, Gajer Petar, posednik iz Crvenke, dr KiŠ Josif, direktor banke iz Subotice

juli-septembar

novi:“Barzel d.d.“, Hes Alojz (Hess), dorektor Električne centrale iz Velike Kikinde

istupio:Malbaški Svetislav, posednik iz Srpskog Krstura

oktobar-decembar

novi: Dojč Mirko (Deutsch Mirko), trgovac

novi: Bolin Stevan, industrijalac iz Velike Kikinde, Elek Viktor, direktor šećerane iz Velikog Bečkereka, Fridrih Jovan (Fridrich), direktor pivare iz Velikog Bečkereka, Kraus Julije, trgovac iz Velikog Bečkereka, Lederer \orđe , posednik iz Čoke, dr Zagorac Ivan, kraljevski javni beležnik iz Sente

istupili: Halbror Nikola, špediter, Terlej Balint (Törley Bálint), posednik, C.Mc. Daniel Mauris (Maurice), domaćica

1932:

januar-februar

novi: dr Revli Ljudevit (Révly), lekar, dr Pavlović Miloš, pravnik, penzionisani načelnik Direkcije željeznica

istupili: Braća Vaš, trgovci iz Sente, Bata Geza, mehaničar iz Stare Kanjiže, Bon Stevan (Bohn), industrijalac iz Velike Kikinde, dr Nej Ladislav, lekar, dr Pejž Aurel, posednik iz Vajske

juli-septembar

novi:Lelbah Jovan (Lelbach), posednik iz Bajše, dr Pavlović \oka, advokat iz Velikog Bečkereka

oktobar-decembar

istupili: dr Falkone Arpad, posednik iz Bajše, dr Hes Dezider (Hôsz), lekar, Presburger Ernest  (Pressburger), trgovac, braća Pletl, tvorničari, Švarc Rudolf (Schvartz Rudolf), inspektor šećerane

istupili: Fridrih Jovan, direktor pivare iz Velikog Bečkereka, Ingus Aleksandar, posednik sa Palića, Vamošer Dezider, posednik iz Bajše, Pinter Franjo iz Subotice

juli-septembar

novi: Inžinjer Boberić Mladen, direktor Električne centrale iz Velikog Bečkereka

oktobar-decembar

istupili: „Barzel d.d.“, trgovačka radnja iz Subotice, Birkaš Stevan, posednik iz Subotice, Kiš Karlo, posednik, Kraus Julije ml.trgovac iz Velikog Bečkereka

1934:

novi: dr Manojlović Samko, lekar, Kemenj Mirko, trgovac, Veber Viktor, inspektor šećerane iz Velikog Bečkereka

juli-septembar

novi: udovica Hartman Rafaela, industrijalac

istupili: Forgač Dezider, industrijalac iz Bačke Topole, dr Reok Andrija, posednik iz Horgoša

1935:

januar-juni

novi: Dojč Karlo (Deutsch), industrijalac iz Stare Kanjiže, Vajcenfeld Koloman (Veitzenfeld), veletrgovac, Baš Andrija, apotekar iz Čantavira

istupili: Dojč Mirko (Deutsch), trgovac iz Subotice, Dr Gortva Jovan, posednik iz Starog Bečeja, Hes Alojz (Hess Alois), industrijalac iz Velike Kikinde

juli-oktobar

novi: Gajer Henrih, posednik iz Bačke Topole, Erdeš Emil (Erdôs), trgovac iz Velike Kikinde

istupili:Presburger Ernest, trgovac, Stejnić Stevan, posednik

novembar-decembar

novi:Berenji Adalbert, posednik

istupili:Rozemberg Jene, trgovac

1936:

januar-mart

novi: Borošić Vladimir, trgovac, Holander (Hollander) A.D., trgovac

istupio: Švarc Rudolf, privatni činovnik iz Petrograda, Vince Dezider, posednik

april-juni: Seic Josif (Seitz), trgovac iz Stare Moravice, Varga Pavle, trgovac

juli-septembar

novi: Halbror Nikola, špediter, Dr Šilman Andrija, lekar

oktobar-decembar

novi: Erenji Armin, trgovac iz Horgoša, Goldner Emil, industrijalac

1937:

juli-mart

novi: Boral Martin, trgovac iz Petrograda, Duković Antun, posednik iz Bajše, Presburger Ernest, trgovac, Vuković Luka, trgovac, Telbis Franja, posednik iz Velike Kikinde

istupili: Inž. Boberić Mladen, direktor Električne centrale iz Petrograda, Budušin Laza ml., posednik iz Velike Kikinde, Šafer \ula, posednik iz Kutašpuste, Šreger Mirko, trgovac

april-juni

novi: Hajzler Beno, trgovac, Fenjveš Ižo, trgovac iz Petrograda

juli-septembar

novi: Rot Marcel (Roth), industrijalac iz Martonoša, Vojnić Julije, posednik, Međanski Fedor, posednik, Švebler Jovan, trgovac iz Feketića, Etveš Antun (Eötvös), privatni činovnik, Kostić Nikola, privatni činovnik, Sabo Albert, automonter iz Subotice

1938:

januar-juni

novi: Broder Nikola (Brôder), špediter, Dohanj Oto (Dohány Otto), trgovac, \arlaš Jovan (Gyárlás Jovan), industrijalac iz Petrovgrada, Korhec Julije, industrijalac iz Čoke, Puf Josip (Puff), industrijalac iz Bačke Topole, Pinc Konrad (Pintz), industrijalac iz Velike Kikinde, Ungar Jovan, posednik, Šojteri Nikola, advokat iz Petrovgrada, dr Singer Adolf, lekar, dr Štajner Mirko (Steiner), lekar iz Srpske Crnje

istupili: Berenji Adalbert, penzioner, dr Manojlović Vladislav, kraljevski javni beležnik (umro)

juli-decembar

novi: dr Gombaš Dezider, posednik iz Starog Bečeja, dr Hausman Valter (Walter), bakteriolog, Mihels Jovan, posednik iz Velike Kikinde

1939:

januar-mart

novi: Ingus Aleksandar, industrijalac iz Subotice, Jurić B. Marko, posednik iz Subotice, Lenhart Martin, industrijalac iz Crnje, Rudić Mihajlo, posednik iz Sente, Sadecki Stevan, posednik, inž. Stilinović Zvonimir, direktor Električne centrale

istupili: Presburger Ernest, veletrgovac

1941:

januar-decembar

istupili: Dojč Karolj (Deutsch), industrijalac, Duković Antun, posednik iz Bajše, Goldner Emil, industrijalac, Dr Hausman Valter (Hausmann Walter), bakteriolog, Hajzler Beno, trgovac, „Holander“ A.D., inž. Konrat Kornelije (Konrath), Kostić Nikola, trgovac, dr Manojlović Samko, lekar, Šajteri Nikola, advokat iz Petrovgrada, inž. Stilinović Zvonimir, direktor Električne centrale, dr Singer Adolf, lekar, Tolbis Franja, posednik iz Velike Kikinde, Varga Pavle, trgovac, „Zorka“ A.D.,industrijsko preduzeće, Elek Viktor, direktor fabrike šećera iz Petrovgrada, dr Pavlović Miloš, penzioner.

Broj članova Automobilskog kluba se razlikovao iz godine u godinu. Broj članova je bio najveći u 1939. godini kada je iznosio 88, da bi se već naredne godine taj broj prepolovio.

Rad Automobilskog kluba je povezan sa jednim vremenom i njegovim događajima. Članovi Kluba su bili uglavnom građani Subotice i okoline, a međusobno su se razlikovali po zanimanju, godinama i po svojim imovinskim mogućnostima. Međutim zajednička crta svakog pojedinca učlanjenog u ovaj Klub je bila prava ljubav prema automobilima i svemu što je bilo u vezi sa njima. O tome najbolje govori pismo koje je dugogodišnji predsednik Kluba dr Vladislav Manojlović uputio gradskom Senatu 1927.godine:

„Ovom Klubu je doduše poznata dobra namera grada Subotice, da želi dovesti u red kaldrmu naših ulica, (Karađorđev trg, Aleksandrova ulica itd.) no ipak smatra za svoju dužnost upozoriti Slavni Naslov, da je u interesu ugleda našega na granici nalazećeg se grada, a i cele naše zemlje, da se ova dobra namera čim pre sprovede u delo, a da se naša skoro potpuna kaldrma najhitnije popravi. Isto tako je ovom Klubu čast zamoliti gradski  Senat, da bi iz toga razloga preduzeo potrebne korake, da se i palićki put čim pre popravi, jer svako treba voditi računa i o tome, da naš grad-naročito pošto na granici leži-bude pristupačan sa sve strane automobilom. Sadašnje stanje i toga puta nije ni malo laskavo za naš Grad, osobito danas, kada se susedne države uvek intenzivnije interesuju za nas i kada interesanti uvek i više baš automobilom posećuju našu zemlju. Konačno nam je čast skrenuti pažnju Gradskom Senatu i na okolnost, da u našem Gradu još uvek nije utvrđena tarifa autotaksima, tako da sopstvenici istih rade, šta hoće. To je stanje, koje se ne bi smelo više trpeti i zato molimo, da se i ovoj anomaliji stane na put.Ove su sve takve želje, koje su potpuno opravdane i zato smo uvereni, da će Slavni Naslov našim skromnim željama izaći u susret.“

Sa poštovanjem

V.Manojlović

predsednik

 

NAPOMENE :

1. Istorijski arhiv Subotica, F:54, Zapisnici 1924-1943, 2.
2. Isto
3. Istorijski arhiv Subotica, F:54, Zapisnici 1924-1943, 4.
4. Istorijski arhiv Subotica, F:47, Zapisnik Senata br. P.S. 78, 10268/1926.
5. Napomena autora
6. Napomena autora: Automobilski klub se poslednji put pominje u spisima 3. oktobra
7. godine pod nazivom „Északbácskai Automobil klubnak“.
8. Istorijski arhiv Subotica, F:47, XXIV 65/1927.
9. Kosta Petrović, Subotica i kupalište Palić, 1928, 23.
10. Kosta Petrović, Subotica i kupalište Palić, 1928, 80.
11. Mirko Kosić, Privreda Vojvodine u 1929. godini, 1929, 81.
12. Mirko Kosić, Privreda Vojvodine u 1929.godini, 1929, 38.
13. Istorijski arhiv Subotica, F:47, Zapisnik Senata 1926. broj 5 P.S. 4073/1926.
14. Istorijski arhiv Subotica, F:54, Zapisnici Upravnog odbora subotičke sekcije, 2.juna 1929, 4.
15. Istorijski arhiv Subotica, F:54, Prepiska 1933, 89/1933.
16. Napomena autora: imena ličnosti sa njihovim zanimanjem su data u originalu kako je pisalo u tripticima.                    

 ZUSAMMENFASSUNG

Der Automobilklub in Subotica , als Sektion des Landesautomobilklubs ist am 23.januar 1925. gegrÏndet. FÏr die Mitgliedschaft stand das Interesse fÏr den Automobilsport auf erster Stelle ohne RÏcksicht auf  National-, Religions- oder Fachverschiedenheiten.  Der Vorsitzende des Klubs war Dr. Vladislav Manojlović (1869-1938). Er erfÏllte diesen Posten bis zu seinem Tode bzw. bis dem Jahre 1938.Diese Funktion  bekam nach ihm Dr. Joca Manojlović.  Die Mitgliedschaft des  Klubs hat groÞen Beitrag  zu dem Ausbau der Stadt und der Region gegeben. Zufolge ihrer UnterstÏtzung ist die AutostraÞe Subotica – Sombor ausgebaut, die Palićer  StraÞe , die Ûbergangsstellen Ïber die Eisenbahnstrecke am Palić und am Eingang ins Park eingerichtet. Auf ihre Iniziative sind der StraÞen entlang Verkehrszeichen aufgestellt. Es wurden verschiedene Publikationen und Karten in Fremdsprachen gedruckt, AusflÏge organisiert. Auf diese Weise wollte man das Tourismus anspornen.

Infolge staatlicher VerÌnderungen ist auch zur Dezentralisation des Automobilklubs gekommen. GegrÏndet wurde der slowenische, kroatische und serbische Klub. Die Sektion in Subotica gehÎrte zu dem serbischen Automobilklub. Zum letzten Mal ist der Automobilklub in Subotica in einem Dokument von 11.juli 1943. erwÌhnt, und zwar als “ Automobilklub Nord-Bačka “ (ÜszakbÄcskai Automobilklub) mit Lajos SchrÅger als Vorsitzenden.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Joca Manojlović

 

 

 

Miloš Pavlović