IZLOŽBA: SUBOTIČKE GRADSKE KUĆE

1751 – 1828 – 1910
изложба
СУБОТИЧКЕ ГРАДСКЕ КУЋЕ
izložba
SUBOTIČKE GRADSKE KUĆE
SZABADKAI VÁROSHÁZÁK
kiállítás
Суботица – Subotica – Szabadka
2010.

УВОД
Протекло је сто година од када је подигнута садашња Градска кућа, мада је њено свечано отварање уследило читаве две године касније – 1912, пошто је толико времена још требало за унутрашње радове на украшавању и дотеривању.
Сматрали смо да један век њеног постојања завређује да буде обележен изложбом састављеном претежно од архивске грађе, која би истовремено подсетила и на претходне две Градске куће, прву саграђену 1751. и другу из 1828. године. Неки догађаји из прошлости остављају дубоке трагове који затим усмеравају и воде токове збивања у потоњим годинама и вековима, постајући историјским каменима темељцима. Један од таквих је без сумње био и онај из 1743. године, када је Суботица изашла из оквира војне управе, стичући цивилни статус слободне камералне варошице па тиме и кренула путем убрзаног раста и развоја. Управо у томе процесу лежи и семе, корен потребе за настајањем прве Градске куће где би била смештена управа и администрација града. И сам одабир локације те подизање те прве – скромне и малене Градске куће, исто тако је дефинисало и одредило урбанистички епицентар Суботице, где су једна за другом ницале, друга – барокна и мало већа, те затим садашња – и данас монументална зграда Градске куће. Литература о садашњој градској кући доста је богата. Oна је обрађивана са архитектонског, уметничког, историјског аспекта. Огромна већина извора на којима је настала чува се у нашем Архиву. Управо због тога, циљ нам је да овом изложбом прикажемо барем део докумената који сведоче о пројектовању, изградњи и животу градских кућа. Торањ данашње Градске куће је давно већ постао симболом нашега града. Изложба са сличном тематиком била је постављена од стране Историјског архива и пре 34 године. Тада се састојала од оригиналних докумената и фотографија, пратио ју је каталог. Саме изложбе су за Архиве увек на неки начин двосекли мач. Оне су прилика да шира јавност стекне непосредни увид у богаство писане баштине која се чува у њима. Истовремено, извадити ту – махом највреднију грађу из депоа, припремити је и приредити за излагање, увек је повезано са ризицима њеног техничког оштећивања или уништавања. Управо због тога, овом приликом у постављању изложбе одлучили смо се да само њен мањи део буде састављен од оргинала а већи део да чине дигиталне копије настале скенирањем одабране грађе. Тиме смо је заштитили, а сматрамо да нисмо ни умањили њену визуалну, илустративну и документарну вредност. Надамо се да ће и посетиоци изложбе делити такво мишљење.
У Суботици, 10. август. 2010. директор Историјског архива Суботица, Стеван Мачковић

UVOD
Proteklo je sto godina od kada je podignuta sadašnja Gradska kuća, premda je njeno svečano otvorenje uslijedilo dvije godine kasnije – 1912. budući da je toliko vremena još bilo potrebno za unutarnje radove, ukrašavanje i dotjerivanje. Mišljenja
smo kako stoljeće njezina postojanja treba biti obilježeno – izložbom, koja bi istodobno podsjetila i na dvije prethodne gradske kuće, prvu sagrađenu 1751. i drugu iz 1828. godine. Ima događaja iz prošlosti koji ostavljaju duboke tragove, određujući, pače
usmjeravajući, mnoga zbivanja tijekom kasnijih razdoblja, pa i stoljeća. Jedna od tih prekretnih točaka, je nedvojbeno, ona iz 1743. godine, kada Subotica izlazi iz okvira vojne uprave, stječući civilni status, status slobodne komorske varoši, pošavši putem ubrzanog rasta i razvoja. Upravo je iz toga procesa izniknula potrebe za gradnjom prve Gradske kuće gdje bi se smjestili gradsko čelništvo, uprava i administracija. Odabir, a kasnije i podizanje te prve, skromne, moglo bi se reći i malene Gradske kuće, odredilo je zapravo urbanističko središte Subotice, gdje će kasnije izniknuti, ona druga, malo veća, barokna, a zatim i današnja, po svemu monumentalna zgrada Gradske kuće. Literatura o nastanku postojeće Gradske kući, uistinu je bogata. Njome je obrađena s povijesnog, arhitektonskog i umjetničkog aspekta, a pretežiti dio izvora o njezinu nastanku čuva se u našem Arhivu. Upravo iz tih razloga, opredijelili smo se, ovom izložbom prikazati barem dio tih dokumenata koji svjedoče o projektiranju, izgradnji i trajanju subotičkih Gradskih kuća, napose put što je vodio prema tornju današnje Gradske kuće – a on od vremena nastanka, u svijesti ljudi, traje i kao simbol našega grada. Prije 34 godine Historijski arhiv je priredio izložbu slične tematike, kada su prikazani mnogi originalni dokumenti i fotografije, što je bilo propraćeno katalogom. Glede toga, dužan sam podsjetiti, kako je priređivanje ovakvih izložbi, zapravo, dvosjekli mač. Kolikogod nam je do njih stalo, jer su prigoda da i šira javnost stekne uvid u dio bogatstva pisane baštine koju čuvamo – istodobno, svako posezanje za možda najvrjednijim gradivom iz depoa, njegovo pripremanje i prilagodba uvjetima javnog izlaganja i izložbi, uvijek je skopčana s rizicima njegova oštećivanja. Upravo iz tih razloga odlučili smo se za digitalni preslik što je nastao skeniranjem odabranog gradiva. Time smo ga zaštitili, a vjerujemo kako nismo umanjili njegovu vizualnu, ilustrativnu i dokumentarnu vrijednost.
Nadamo se da će i posjetitelji izložbe podijeliti sa nama ovo stajalište.

Subotica, 10. kolovoza 2010. Stevan Mačković, ravnatelj Historijskog arhiva Subotica

BEVEZETŐ
Száz éve épült fel a ma is álló Városháza, noha az ünnepélyes megnyitóig, 1912-ig, teljes két év telt el, ugyanis eddig tartottak a belső munkálatok és a díszítések kidolgozása. Úgy véltük, e kiállítással méltóképpen megemlékezünk évszázados fennállásáról. Kiállításunk egyben az előző két Városházának is emléket állít: az elsőnek, amelyet 1751-ben, és a másodiknak, amelyet 1828-ban építettek. A múlt egyes történései igen mély nyomokat hagynak maguk után, amelyek aztán irányt adnak a további történéseknek, az őket követő években és évszázadokban. Kétségtelenül ilyen esemény volt, amikor Szabadka 1743-ban mezővárosi rangot nyert el, és elhagyta a katonai közigazgatást, majd elindult a gyors fejlődés útján. Ebből következett, és ez az oka az első Városháza felépítésének, amelyben a város igazgatása és ügyvitele kapott helyet. Az első Városháza helyének kiválasztása és felépítése Szabadka építészeti epicentrumát is meghatározta, ahol egymás után nőtt ki a második, valamivel nagyobb, barokk stílusú, majd utána a mai, monumentális Városháza. A ma álló Városházáról viszonylag gazdag a szakirodalom. Vizsgálták már építészeti, művészettörténeti és történelmi szempontból. A felhasznált források óriási többségét Levéltárunkban őrizzük. Éppen ezért, ezzel a kiállítással az volt a célunk, hogy tervezéséről, építéséről és a működéséről tanúskodó iratok legalább egy részét bemutassuk. A Városháza tornya már rég a városunk jelképe lett. Hasonló kiállítást már rendezett a Levéltár 34 éve. Akkoriban eredeti dokumentumokat és fényképeket állítottak ki, és katalógust is készítettek. Egy kiállítás megszervezése azonban kétélű kard a levéltári iratok szempontjából. Egyrészt lehetőség, hogy a tágabb közönség meglássa, milyen gazdag iratanyagot őriznek a levéltárak. Ugyanakkor a levéltári raktárak legértékesebb darabjainak kivétele, előkészítése és kiállítása magában hordozza a sérülés és megsemmisülés veszélyét. Éppen ezért, ez alkalommal úgy döntöttünk, hogy kiállításunknak csak egy kisebb része álljon eredeti darabokból, a kiállított anyag zömét pedig a válogatott iratok szkennelésével készült digitális képek alkotják. Ily módon úgy őriztük meg őket, hogy közben nem csökkent vizuális és dokumentációs értékük.
Reméljük, hogy látogatóink egyetértenek velünk.

Szabadka, 2010. 08. 10. A Történelmi Levéltár Igazgatója, Stevan Mačković