KONRATH RADIO

iz  knjige Stevana Mačkovića:          

 

„HERCOG I GLAS D.D.“ („KONRATH D.D.“)

 

            Lipot Glas je 1921. godine registrovao zanatsku radionicu  za „izradu bravarskih produkata, strojeva,  pokućstva, montažu plina i vodovoda“. Upisana je u obrtni registar A/49 br. 9254. U istoj godini on dobija ortaka – Šandora  Hercoga

(Hercog Sándor).[1] Oni prijavljuju zajedničku (društvenu) firmu, javno trgovačko društvo „Hercog i Glas“ (Ct VIII st. 105, br. 550/1921), koja će nastaviti da se bavi tim poslovima. Polovinom 1923. godine dve ličnosti iz Mola – dr Eugen Ofner (Offner Jenő), posednik, i dr Tibor Kovač, uz Đulu (Adolfa) Šefera  (Schaffer Gyula)  iz Subotice, ulažu svoj kapital u iznosu od 343.000 dinara u tu firmu i time, sa Hercogom i Glasom, koji ulažu postojeći objekat – radionicu (z.k. 19911, Save Tekelije 29 – kasnije 79), udaraju temelje formiranju  deoničarskog društva.

            Tvornica gvozdene i metalne robe „Hercog i Glas d.d.“ registrovana je 15.06.1923. godine.[2] Osnivačka skupština je održana  26.05.1923. godine. Glavnica društva je iznosila 500.000 dinara i bila je podeljena u 5.000 komada deonica,  čija je nominalna vrednost bila 100 dinara. Zabeleženo je da su akcionari osnivači bili: dr Eugen Ofner iz Mola, koji je imao 990 komada deonica, dr Tibor Kovač iz Mola sa 1.485, dr Šamu Večei, advokat iz Subotice –  995, Adolf Đula Šafer – 10, Stevan Večei – 480, Eduard Glas – 162, Leopold Glas – 414, Aleksandar Hercog – 414, Ivan Piuković – 10 i Aleksandar Rajčić – 20 komada deonica, što je činilo ukupno 4.980 deonica u vlasništvu akcionara prisutnih na osnivačkoj skupštini.

            Ubrzo posle toga, avgusta 1923. godine, u deoničko  društvo  ulazi i inženjer nemačkog porekla Kornel Konrat (Konrath),[3] i odmah zauzima  mesto  u Upravnom odboru, zahvaljujući tome što je držao 1.500 deonica. Njegovom inicijativom započeće transformacija ovog preduzeća. Ono će odustati od ranijeg proizvodnog programa „…jer fabriciranje metalnih roba  nije unosno“ i započeće  sa izradom delova i sastavljanjem radio-aparata.

            Na redovnoj Glavnoj skupštini 29.04.1924. godine doneta je i odluka: „Da se ime, odnosno firma dioničkog društva promeni sa  jednim nacionalnim ili internacionalnim  imenom“.[4] Ipak, do takvog imena se nije došlo. Sa ulaskom inženjera Konrata, koji već krajem 1923. godine postaje većinski deoničar, predložena izmena je realizovana tako da se, od 1925. godine u imenu firme, na mesto dotadašnjih vlasnika, koji su istupili iz društva prodavši  svoje deonice, javlja ime najvećeg akcionara, pa će se društvo ubuduće zvati – „Konrath, tvornica gvozdene i metalne robe,d.d.“.[5]

            Sa tim promenama, upisuje se u registarske knjige i izmenjena delatnost preduzeća, odnosno proširuje: „… sklapanjem i prodajom radio-aparata, proizvodnjom sastavnih delova.“[6]  Orijentacija na prvobitno navedenu proizvodnju metalnih i bravarskih  roba  svedena je na minimum, da bi 1928. godine bila obustavljena. Objekat radionice u Ulici Save Tekelije biće prodat.[7]

            Firma će, do njenog gašenja, ostati poznata po radio-aparatima, za čije sklapanje uvozi delove i pribor iz Nemačke od firmi „Steaht – Magnezium a.g.“ iz Berlina i „Herman Niedorf“, takođe iz Berlina. U 1933. godini je za te svrhe plaćeno čak 1 milion dinara.

           

Imali su svoju prodavnicu u Aleksandrovoj 6. Tamo su 1930. godine instalirali reklamu – neonsko osvetljenje od 450 vati i 9000 volti.

            Struktura akcionara se menjala, a u 1933. godini je sledeća: dr Elemer Kalmar[8], Dušan Stojković, Vladislav Šefer, Julije (Gyula) Šefer, Eden Horvat, Stevan Večei, dr Gutman Josip, Konrat Kornel, koji je imao najviše deonica, dr Šamu Večei, dr Tivadar Ofner, dr Eugen Ofner, dr Tibor Kovač. U 1939.  godini  akcionari  prisutni na Glavnoj skupštini su bili: Kornel Konrat, njegova supruga Aranka, kćerka Gertruda i sin Kornel, koji su zajedno imali 1.864 akcija, dr Aleksandar Ljubibratić – 350, Jovan Krumensker – 100, dr Josip Gutman – 100, Dušan Stojković – 200, Kosta  Petrović – 100, dr Šamu Večei – 400, Stevan Večei – 100, što je činilo ukupno 3.196 komada akcija.

            Firma je  dobro poslovala i redovno isplaćivala dividende akcionarima. Tako je u 1929. zabeležen dobitak od 27.346 dinara, a u 1938. godini od 142.744 dinara – od čega je 75.000 bilo namenjeno za dividende. Juna 1939. godine, u izveštaju skupštini se ističe: „Povoljne ekonomske prilike, kao i mnogobrojni događaji u međunarodnoj politici dobro su uticali na proširenje prodaje radio-aparata. Publika želi da zna i da brzo čuje šta se dešava u svetu, a za to je najbolje sredstvo radio.“[9] Te godine  su počeli i sa prodajom  na  otplatu, a preuzeli su i  zastupništvo električnih satova.

            Deničarsko društvo „Konrat“ je radilo sa maksimalno  80 radnika, imali su i  5-8 trgovačkih  putnika.  Maksimalni  godišnji  kapacitet proizvodnje je iznosio do 40 vagona robe i 5.000 radio-aparata.[10]

            Nastavilo je da radi i u ratnom periodu  (1941-1944).  Tada nije više bilo akcionara jevrejske narodnosti. Pored  porodice  KonratKornela, njegove supruge Aranke i kćerke Gertrude, kao deoničari su  ubeleženi i dr Šandor Ljubibratić i Dušan Stojković.

            Konfiskacija celokupne imovine firme, kao imovine nemačkih lica, izvršena je  1945. godine.[11] U obrazloženju lokalnih organa vlasti stoji: „Zavedeni su u spisak „Kulturbunda“ u Subotici, stalno su isticali na radnju u Aleksandrovoj ulici hitlerovsku zastavu.“[12]  Pored radnje, u državnu svojinu su prešle i ostale nekretnine  Konratovih – kuća u Subotici i posed u Staroj Moravici od 90 jutara.[13]

            Te mere novih vlasti Konrat Kornel nije dočekao. Pre ulaska partizana i crvenoarmejaca u ove krajeve, u iseljeničkom talasu vojvođanskih Nemaca i on je sa porodicom izbegao u Nemačku.


[1]Aleksandar Hercog (Baja 1884 – ?). Opcijom  je stekao naše državljanstvo. IAS, F:47. I 45/1926.

[2]IAS,F:86.221

[3]Kornel Konrat je bio inženjer po struci, Nemac po nacionalnosti, evangelista po veri. Rođen je u Novom Vrbasu 1885.  godine. IAS,F:57.3559/1939. Bio je 1923. godine nastanjen  u Beogradu, da bi se, sa ulaskom u firmu, preselio u Suboticu. Bio je i autor rubrike o radioaparatima  u listu „Képes Vasárnap“. Kolozsi, nav. delo. st. 278.

[4]AJ,F:65.3410.1426

[5]IAS,F:86.221. Leopold Glas se odselio iz grada, a Šandor  Hercog je otpušten.

[6]IAS,F:86.221.

[7]Na toj adresi, Save Tekelije 79, 1935. godine radiće hemijska fabrika „Orient“. vidi: Hemijska industrija.

[8]Kalmar Elemer, advokat nakon rata u Subotici. Angažovan i u javnom životu. Od 1931. godine biće na čelu „Jevrejske veroispovedne  opštine“. Smatra se jednim od pionira cionističkog pokreta u Subotici.

[9]U  Gradu je 1930. godine bilo 2480 radio-aparata. IAS, F:47. I 123/1931. 

[10]Kosta Petrović, nav.delo,st.132

[11]IAS, F:68, XI 5332/1946. Oduzimanje građanskih prava, konfiskacija  imovine i stavljanje u logore Nemaca omogućeno je Odlukom AVNOJ-a 21.11.1944. č.1.  tumačenja  tačke 2. Odluka AVNOJ-a  „Pod udar  Odluke  AVNOJ-a  od 21.11.1944. / čl.1 tač.2/ dolaze oni  državljani  Jugoslavije  nemačke narodnosti, koji su se pod okupacijom deklarisali ili važili kao Nemci bez obzira da li su pre rata kao takvi istupali ili su važili kao asimilovani Hrvati, Slovenci ili Srbi.“

[12]IAS,F:68.Nacionalizacija 224

[13]Posed u St. Moravici  je 1940. procenjen  na 2,2 miliona dinara. Na osnovu toga, Konrat je dobio hipotekarni zajam od 500.000  dinara. IAS, F:43.111 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: