Minerva d.d. ( 1911-1946)
„MINERVA D.D.“
Štamparija Hirt (Hirth) Aladara osnovana je 1911. godine. Tokom rata Hirt je pretvara u deoničko društvo. Protokolacija firme „Bácsmegyei napló r.t.“ je izvršena 1915. godine. Imala je glavnicu od 35 000 kruna. Porodica Fenjveš (Fenyves, ranije Fridmann ) je tada preuzela većinski paket deonica, a Hirt ostaje u njoj kao poslovođa.[1]
Od 1917. godine ovi akcionari iz porodice Fenjveš, osnovali su i bioskop „Korzo mozi r.t.“.
Štamparija od 30. jula 1920.godine nosi ime – „Minerva“. Na redovnoj godišnjoj skupštini deoničara Luka Vukov je dao predlog, koji je i usvojen, da firma promeni ime[2], i nastavlja da radi kao deoničko društvo „Minerva deoničko društvo i nakladništvo d.d.“ sa glavnicom od 150 000 dinara. Izdavanje i štampanje lista „Bácsmmegyei Nápló“[3] biće jedan od zadataka društva. Nabavkom modernih mašina, između ostalih i rotacione mašine, postaje jedna od najbolje opremljenih štamparija u Vojvodini. U 1926. godini uvezla je iz Mađarske, bez carine, dve nemačke mašine za slaganje „Linotip Ideal“.
Radnici Minerve d.d. (u dvorištu štamparije)
U 1925. godini ima ukupno 45 radnika, od čega 5 stranaca. Kao poslovođa je bio zaposlen mađarski državljanjin Mano Martoš.[4] U 1932. godini ima 10 činovnika i 30 radnika. Za štampanje je te godine utrošeno 30 vagona hartije. Tada su dnevnice štamparskih pomoćnika bile od 40 do 70 dinara.O finansijskoj krizi, u koju je firma bila zapala 1926. godine, pisali su drugi subotički listovi i upućivali nadležne organe da se istraži finansiranje iz inostranstva.“Subotički glasnik“, br.9, od 7.2.1926, tvrdi da je firmi pomoć došla iz Budimpešte.[5]
Nova zgrada u kojoj će raditi štamparija ( Zmaj Jovina 3 ) izgrađena je 1923, a dogradnja i preinačenje tog objekta izvršeno je 1926-27 godine.[6]
Ferenc Fenjveš sa decom
Deoničari sa najviše deonica 1930. godine su i dalje bili iz porodice Fenjveš, Franjo (Ferenc)[7] i njegov sin Petar, novinar, sa po 300 i Ferencov brat Lajčo (Fenyves Lajos, Ljudevit) urednik lista „Naplo“[8] sa 100 i advokat dr Fišer Jako sa 100 deonica. Tada se beleži dobitak po godišnjem bilansu od 37 867 dinara a 1932. godine on je već iznosio 342 185 dinara. Radnička Komora iz Novog Sada imala je primedbi na vlasnike i to zbog toga što oni „…u cilju da sebi pribave što veće prihode i bogatstvo rade i kao radnici.“[9]
Slovoslagači i šegrti Minerve d.d., 1933.
Ukupni prihodi od prodaje lista „Naplo“, tih godina su dostizali milionske sume. Za 1935. godinu – 2 749 595 dinara, 1934. – 2 765 369 dinara. Za 1939. godinu, kapital firme je procenjen na 1 milion dinara. Bilo je zaposleno 86 domaćih i 1 strani radnik.
Radnici i vlasnici Minerve d.d. na Paliću, 1922.
Od dolaska mađarskih snaga, do kraja 1941. godine, štamparija koju je preuzela zadruga “Keresteny sajtó szövet kereszt” (Kršćanska zadruga štampe) izdaje list “Hirlap”, čiji je glavni urednik bio Janoš Čuka[10], kao i drugi niz listova[11] I publikacija koje su bile propagandno sredstvo okupatorskih vlasti.
Spisak akcionara
Dr Ferenc Fenjveš
Sa dolaskom novih komunističkih vlasti, 1945. godine, izvršena je konfiskacija firme. Jelisaveta Fenjveš (Fenyves Erzsebet), rođena Baruh[12], koja je stradala u Aušvicu, imala je po registarskim knjigama tada najviše deonica 4098 komada. Pored nje u ratnom periodu deoničari su bili i Lajčo Fenjveš sa 570, Julije Lederer sa 40, Lajoš Šreger sa 5 i drugi. Ona je od strane vlasti, greškom bila proglašena za narodnog neprijatelja, a imovina joj konfiskovana, odlukom Sreskog narodnog suda Vp. 1495/1946. Jelisaveta Fenjveš (Fenyves Erzsebet), (Temišvar 1884 – Aušvic 1944 )[13] Kuća u Zmaj Jovinoj 3, gde se nalazila štamparija[14] bila je na njenom imenu. Greška je uskoro ispravljena, pošto „nije celishodno da lice stradalo u logoru bude narodni neprijatelj“ ali imovina nije vraćena. U ratu je pored nje, stradao i Pavle Fenjveš, kao vojnik na istočnom frontu, pri razminiranju terena.[15]
[1] Hirt (Hirth) Aladar je bio i predsednik Minervinog sportskog kluba „Šport klub Tipografija“ IAS, F:47. II 5/1925
[2] IAS, F:86. 213
[3] „Bácsmmegyei Nápló“ je počeo da izlazi 1903. godine. U periodu 1930-1941 javlja se pod imenom „NaplÆ“. Nakon obnavljanja lista 1920. godine, on nije bio registrovan kao pravno lice nego se vodio kao vlasništvo društva. IAS, F:47. XXIV 128/1928
[4] IAS, F;235.20.337/1924
[5] Po jednoj statističkoj tabeli iz 1939. godine za ovo preduzeće u rubrici „Da li služi za čisto nacionalne svrhe“ upisano je da „štampa mađarske knjige“. IAS F:57.1987/1939
[6] IAS, F:47 1212. III 766/1923. i Inž. 6/1926. Radovi su izvedeni po projektu inž. Đule Valija (Váli)
[7] Ferenc Fenjveš (Fridmann ) je rođen 1885. godine u mestu Nagyszentmiklós. Sa porodicom dolazi 1894. godine u Suboticu gde pohađa gimnaziju. Studije prava završava u Budimpešti. Supruga mu je bila Jelisaveta rođ. Baruh (Baruch Erzsébet, 1894 – Aušvic1944) koja je svoj miraz uložila u poslovni projekat svoga muža. Ona ostaje naslednica posle muževljeve smrti 1935. godine.
[8] Petar Fenjveš (Fenyves Pétér) (Subotica 6.2.1920. – na pr. radu, Kolomea 1943 ). Lajčo Fenjveš (Makó, u Mađarskoj) 1888 – 1944 Aušvic). Od oca Fridman ( Fridmann ) Ignjata i majke Karoline Nej (Ney). IAS, F:57.7084/1937. Supruga mu je bila Klara Gereb (Subotica 1897-Aušvic 1944 ). I on je bio angažovan i u radu „Sportskog kluba Tipograf“ koji je okupljao pretežno radnike Minerve.
[9]IAS,F:47.I 1023/1932
[10] Janoš Čuka je po dolsaku partizanskih snaga bio u bekstvu, u odsustvu je osuđen. IAS, F:86. K 158/1947
[11] jedan od tih listova je bio i “Délvideki magyarság,” čiji je urednik bio dr Jožef Bogner (1907-1944), proglašen za narodnog neprijatelja – osuđen i streljan. http://adattar.vmmi.org/fejezetek/2328/08_dr_bogner_jozsef.pdf
[12] Jelisaveta Fenjveš (Fenyves Erzsébet), (Temišvar 1884 – Aušvic 1944 )
[13] AS, F:68. nacionalizacija 284. U predmetu se nalazi i spisak mašina i uređaja.
[14] Tehnički planovi su sačuvani u predmetu F:68, Nac.284
[15] IAS, F:68 I 1492/1946
Subotica nekada 