Minerva d.d. ( 1911-1946)

„MINERVA D.D.“

Štamparija Hirt (Hirth) Aladara osnovana je 1911. godine.  Tokom rata Hirt je pretvara u  deoničko  društvo. Protokolacija firme „Bácsmegyei napló r.t.“ je izvršena  1915. godine. Imala je glavnicu od 35 000 kruna. Porodica Fenjveš (Fenyves, ranije Fridmann ) je tada  preuzela većinski  paket deonica, a Hirt ostaje u njoj kao poslovođa.[1]

Od   1917. godine ovi akcionari iz porodice Fenjveš, osnovali su i bioskop „Korzo mozi r.t.“.

Štamparija od 30. jula 1920.godine nosi  ime – „Minerva“.  Na  redovnoj godišnjoj skupštini deoničara Luka Vukov  je dao predlog, koji je i usvojen, da firma promeni ime[2],  i nastavlja da radi kao deoničko društvo „Minerva deoničko društvo i  nakladništvo  d.d.“  sa glavnicom od 150 000  dinara. Izdavanje i štampanje lista „Bácsmmegyei  Nápló“[3] biće jedan  od zadataka društva. Nabavkom modernih mašina, između ostalih i rotacione mašine, postaje jedna od najbolje opremljenih štamparija u Vojvodini. U 1926. godini  uvezla je  iz Mađarske, bez carine, dve nemačke mašine za  slaganje „Linotip Ideal“.

radnici Minerve, 431

Radnici Minerve d.d. (u dvorištu štamparije)

U 1925. godini ima ukupno 45 radnika, od čega 5 stranaca. Kao poslovođa je bio zaposlen mađarski državljanjin Mano Martoš.[4] U 1932. godini ima 10 činovnika i 30 radnika. Za štampanje je te godine utrošeno 30 vagona hartije. Tada su dnevnice štamparskih pomoćnika bile od 40 do 70 dinara.O finansijskoj  krizi, u  koju  je firma bila zapala 1926. godine, pisali su drugi subotički listovi i upućivali nadležne organe da se istraži finansiranje iz inostranstva.“Subotički glasnik“, br.9, od 7.2.1926, tvrdi da je firmi pomoć došla iz Budimpešte.[5]

MINERVA D.D

Nova zgrada u kojoj će  raditi štamparija ( Zmaj Jovina 3 ) izgrađena je 1923, a dogradnja i preinačenje tog objekta izvršeno je 1926-27 godine.[6]

Fenyves

Ferenc Fenjveš sa decom

Deoničari sa najviše deonica 1930. godine su i dalje bili iz porodice Fenjveš, Franjo  (Ferenc)[7] i njegov sin Petar, novinar, sa po 300 i Ferencov brat  Lajčo (Fenyves Lajos, Ljudevit) urednik lista „Naplo“[8] sa 100 i advokat dr Fišer Jako sa 100 deonica. Tada  se  beleži  dobitak  po godišnjem bilansu od 37 867 dinara a 1932. godine  on je  već iznosio 342 185  dinara. Radnička Komora iz Novog Sada imala je primedbi na vlasnike i to zbog toga što oni „…u cilju da sebi pribave što veće prihode i bogatstvo rade i kao radnici.“[9]

slovoslogaci i segrti Minerve 1933, 434

Slovoslagači i šegrti Minerve d.d., 1933.

Ukupni prihodi od prodaje  lista „Naplo“, tih godina su dostizali milionske sume. Za 1935. godinu – 2 749 595 dinara, 1934. – 2 765  369 dinara. Za 1939. godinu, kapital firme je procenjen na 1 milion dinara. Bilo je zaposleno 86 domaćih i 1 strani radnik.

radnici i vlasnici na Palicu 1922, 430

Radnici i vlasnici Minerve d.d. na Paliću, 1922.

Od dolaska mađarskih snaga, do kraja 1941. godine, štamparija koju je preuzela zadruga “Keresteny sajtó szövet kereszt” (Kršćanska zadruga štampe) izdaje list “Hirlap”, čiji je glavni urednik bio Janoš Čuka[10], kao i drugi niz listova[11] I publikacija koje su bile propagandno sredstvo okupatorskih vlasti.

MINERVA AKCIJE

Spisak akcionara

dr Ferenc Fenyves

Dr Ferenc Fenjveš

Sa dolaskom novih  komunističkih vlasti, 1945. godine, izvršena je konfiskacija firme. Jelisaveta Fenjveš (Fenyves Erzsebet), rođena Baruh[12], koja  je stradala u Aušvicu, imala je po registarskim knjigama  tada najviše  deonica 4098 komada. Pored nje u  ratnom  periodu  deoničari su  bili  i Lajčo Fenjveš sa 570, Julije Lederer sa 40, Lajoš Šreger sa 5 i drugi. Ona je od strane vlasti, greškom bila proglašena za narodnog neprijatelja, a imovina joj konfiskovana, odlukom Sreskog narodnog suda Vp. 1495/1946. Jelisaveta Fenjveš (Fenyves Erzsebet),  (Temišvar 1884 – Aušvic 1944 )[13] Kuća u Zmaj Jovinoj 3,  gde se nalazila štamparija[14] bila je na njenom imenu. Greška je uskoro ispravljena, pošto „nije celishodno da  lice stradalo  u logoru bude narodni neprijatelj“  ali imovina nije vraćena. U ratu je pored nje, stradao i Pavle Fenjveš,   kao vojnik na istočnom frontu, pri razminiranju terena.[15]

[1] Hirt  (Hirth)  Aladar je bio i predsednik  Minervinog sportskog kluba  „Šport  klub Tipografija“ IAS, F:47. II  5/1925

[2] IAS, F:86. 213

[3]  „Bácsmmegyei  Nápló“ je počeo da  izlazi 1903. godine. U periodu 1930-1941 javlja se pod imenom „NaplÆ“. Nakon obnavljanja  lista 1920. godine, on nije bio registrovan kao pravno lice nego se vodio  kao vlasništvo društva. IAS, F:47. XXIV 128/1928

[4] IAS, F;235.20.337/1924

[5] Po jednoj  statističkoj  tabeli  iz 1939.  godine za ovo preduzeće u rubrici „Da li služi za čisto nacionalne svrhe“ upisano je da „štampa mađarske knjige“. IAS F:57.1987/1939

[6] IAS, F:47 1212. III 766/1923. i Inž. 6/1926. Radovi su izvedeni po projektu inž. Đule  Valija (Váli)

[7] Ferenc Fenjveš ( Fridmann ) je rođen 1885. godine u mestu Nagyszentmiklós.  Sa porodicom dolazi 1894. godine u Suboticu gde pohađa gimnaziju. Studije prava  završava u Budimpešti.  Supruga  mu  je bila Jelisaveta rođ. Baruh (Baruch Erzsébet,  1894 – Aušvic1944) koja je svoj miraz uložila  u poslovni projekat svoga muža. Ona ostaje  naslednica  posle muževljeve smrti 1935. godine.

[8] Petar Fenjveš (Fenyves Pétér)  (Subotica  6.2.1920.  – na pr. radu, Kolomea 1943 ). Lajčo Fenjveš

( Makó, u Mađarskoj ) 1888 – 1944 Aušvic ). Od oca Fridman ( Fridmann )  Ignjata i majke Karoline Nej (Ney). IAS, F:57.7084/1937.  Supruga  mu  je bila   Klara Gereb  (Subotica 1897-Aušvic 1944 ). I on je bio angažovan i u radu „Sportskog kluba  Tipograf“  koji  je  okupljao  pretežno  radnike Minerve.

[9]IAS,F:47.I 1023/1932

[10] Janoš Čuka je po dolsaku partizanskih snaga bio u bekstvu, u odsustvu je osuđen. IAS, F:86. K 158/1947

[11] jedan od tih listova je bio i “Délvideki magyarság,”  čiji je urednik  bio dr Jožef Bogner, proglašen za narodnog neprijatelja i osuđen.

 [12] Jelisaveta Fenjveš (Fenyves Erzsébet),  (Temišvar 1884 – Aušvic 1944 )

[13] AS, F:68. nacionalizacija 284. U predmetu se nalazi i spisak mašina  i uređaja.

[14] Tehnički planovi su sačuvani u predmetu F:68,  Nac.284

[15] IAS, F:68 I 1492/1946

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: