O strukturi i profilu korisnika arhivske građe u Istorijskom arhivu Subotica (2005-2008)

O strukturi i profilu korisnika arhivske građe u Istorijskom   arhivu Subotica (2005-2008) (publikovano: Arhivska praksa br. 12, Tuzla 2009, str. 311-322.)

Dve su velike i umnogome međusobno različite grupe korisnika arhivske građe. Prva – koju čine lica zainteresovana za podatke iz arhivske građe, koja samostalno a po od Arhiva utvrđenim i predviđenim procedurama pristupaju postupku istraživanja, a dobivene podatke koriste većinom u svrhe pisanja radova; naučnih, seminarskih, diplomskih, publicističkih, itd, te u razne stručne svrhe i ciljeve, upotpunjavanja rodoslovlja svojih familija ili u druge – ličnim pobudama odabrane svrhe, godišnjice matura, itd. Ovu grupu označićemo kao korisnike – istraživače. Drugu čine lica i pravni subjekti kojima su potrebni podaci iz Arhiva većinom sa snagom pravnih dokaza u privatno-pravne svrhe ili dokumentacija tehničke prirode, te se njima ne omogućava da samostalno istražuju u građi, nego im se izdaju tražena uverenja i prepisi i overene fotokopije.  U radu se tretiraju samo korisnici – istraživači.

Istorijski arhiv Subotica (dalje samo IAS) je ustanova iza koje stoji više od šest desetleća rada. Započevši postojanje samo sa jednim zaposlenim, bez sopstvenih prostorija, sa vagonima nesređene i razbacane građe na terenu, došla je do kolektiva od 21. zaposlenog, mahom visokostručnih radnika koji se brinu o gotovo 6000 dužnih metara arhivske građe smeštene u preko 3000 kvadratnih metara depoa. Prvi korisnici arhivske građe u naučno istraživačke svrhe javljaju se u našem arhivu od polovine pedesetih godina. Zadnjih desetak godina njihov broj se kretao oko 50, da bi se znatno povećao 2007. i 2008. godine i približio broju od stotinu.       

U IAS je arhivska građa dostupna svim zainteresovanima pod jednakim uslovima, kako domaćim tako i stranim državljanima. Doduše, za strane državljane potrebno je obezbediti dopuštenje pokrajinskog sekretarijata, a na osnovu njihovih molbi. Sličan je postupak važio i prije 2000. godine, no tada je procenat pozitivno rešenih molbi bio dosta nizak[1], te tako dodatno destimulisao eventualne istraživače. Rad i korišćenje građe je regulisano „Pravilnikom o korišćenju arhivske građe“. Svima zainteresovanima stoji  na raspolaganju i biblioteka IAS.

Čitaonica ima dvanaest mesta za istraživače a dva naša radnika su stalno raspoređena u njoj. Istraživači  se evidentiraju, ispunjavaju matični list korisnika, te zahteve za građu. Na osnovu toga naš „Centar za informacije“ vodi evidencije o njima, korišćenoj građi  i temama istraživanja. Obradom tih podataka nastali su elementi ovog rada.

Retke su bile analize, statističke obrade i sagledavanja ove problematike, kako na našem lokalnom nivou, tako i širem vojvođanskom ili republičkom. Jedan od retkih je rad publikovan 1976. godine, u kome  mr Sredoje Lalić[2] obuhvata pregled stanja na čitavom području Vojvodine, a za subotički Arhiv navodi podatke o 178 fondova i 20 istraživača u periodu 1973-1975. Od toga vremena stalno je rastao, kako broj fondova, tako i broj istraživača. Poboljšavali su se i uslovi za njihov prijem u čitaonici. Rastao je procenat obrađene i sređene građe i broj naučno informativnih sredstava o njoj.

Kako je bez sumnje korisno za planiranje rada, na godišnjem i dekadnom nivou, za celokupnu programsku orijentaciju, imati neku vrstu povratnih informacija o tendencijama i smerovima kojima se kreću interesovanja istraživačana koji dolaze u Arhiv, o fondovima koji su u intenzivnoj upotrebi,  ovo je pokušaj da se sumira stanje u periodu od četiri godine, od 2005. do 2008.

Na kraju 2008. godine u Arhivu je bilo  458 fondova i zbirki, od toga 385 sređenih (u količini od 3211  dužnih metara) u ukupnoj količini od  5736 dužnih metara.

Tabela 1)

UKUPAN BROJ FONDOVA IAS

godina	broj fondova i zbirki	količina
2005.	442	4702 duž. m.
2006.	450	4794 duž. m.
2007.	451	5496 duž. m.
2008.	458	5736 duž. m.

Činjenica  koju istraživači sigurno nemaju pred sobom, kada posete Arhiv, jeste da svi ti sređeni fondovi čine osnovu iz koje oni mogu da traže i crpe podatke. A ona sigurno zavređuje određeni respekt. Neke od istraživača bi sigurno obradovala ta nepregledna količina istorijskih izvora koja daje velike mogućnosti traganja i istraživanja a druge samim time i zabrinula. Tek sa spoznajom  tih relacija, oni će možda i više ceniti arhivističku struku, rad i pregnuća arhivskih radnika koja im omogućavaju da se iz toga ogromnog mora sa milionima podataka pronađe ona građa koja odgovara njihovim intresovanjima i zadovoljava njihove istraživačke želje.

Broj istraživača te 2008. godine je iznosio 96, od toga 83 domaća i 13 stranih državljana. Godišnji prosek domaćih istraživača je 74, a stranih 7. Ukupno je za četiri godine bilo 324 istraživača. Zapaže se trend rasta broja stranih istraživača, od 2005. kada ih je bilo 3 do 13 u 2008.  Istraživači su ukupno ostvarili preko 600 istraživačkih dana, a godišnji prosek po istraživaču iznosi 7,4.

Tabela 2)

UKUPAN BROJ ISTRAŽIVAČA I ISTRAŽIVAČKIH DANA

godina	broj istraživača				istraživačkih dana
	domaćih	%	stranih	%		ukupno		godišnji prosek po istraživaču
2005.	55	95%	3	5%		58	663	11,4
2006.	68	93%	5	7%		73	553	7,5
2007.	90	93%	7	7%		97	774	7,8
2008.	83	86%	13	14%		96	423	4,4
godišnjiprosek	74	91%	7	9 %		81	603,25	7,4

Tebela 3)

RODNA STRUKTURA ISTRAŽIVAČA

godina	rodna struktura istraživača
	muško	%	žensko	%	ukupno
2005.	32	55 %	26	45%		58
2006.	42	58 %	31	42 %		73
2007.	62	64 %	35	36 %		97
2008.	69	72 %	27	28 %		96
svega	205		119			324
godišnji prosek	51,25	63 %	29,75	37 %	81

U posmatranom periodu prosečno je godišnje dolazilo 29,75 ženskih i 51,25 muški istraživač.

Po socijalnoj strukturi dominirali su zaposleni, u proseku ih je bilo više od trećine, slede đaci i studenti, penzioneri i nezaposleni. Razlog uvećanja broja đaka, od 10 u 2005. do 29 u 2008.  krije se otpočinjanju aktivnog rada Arhiva putem projekta “Arhiv i škola” na saradnji sa specijalizovanom društveno-jezičkom gimnazijom, gde se đaci upoznaju sa osnovama rada Arhiva i uvežbavaju u samostalnom istraživanju i pisanju radova na osnovu građe.

Tabela 4)

STRUKTURA ISTRAŽIVAČA

God.	socijalna struktura istraživača								svega
	đaci,studenti	%	zaposleni	%	penzioneri	%	nezaposleni	%
2005.	10	17 %	30	52 %	14	24 %	4	7 %	58
2006.	12	16 %	37	51%	9	12  %	15	21 %	73
2007.	35	36 %	35	36 %	22	23 %	5	5 %	97
2008.	29	30 %	36	38 %	24	25 %	7	7 %	96
svega	86		138		69		31		324
god.prosek	21,50		34,50		17,25		7,75		81

Iz tabele o profesionalnoj strukturi vidi se da na proseku godišnjih nivoa, upravo preovlađuju, od onih grupa koje su se mogle skupno izraziti, đaci i studenti. Slede kolege iz kulturnih ustanova, Muzeja, Biblioteke, Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Njihovo interesovanje za podatke u građi je razumljiva posledica samih delatnosti ustanova iz kojih dolaze kao i njihovih ličnih interesovanja. Na trećem mestu su naučni radnici i nastavnici na fakultetima a na četvrtom nastavnici osnovnih škola.

Tabela 5)

PROFESIONALNA STRUKTURA ISTRAŽIVAČA

godina	profesionalna struktura korisnika
	2005	2006	2007	2008	svega	godišnjiprosek
profesija
naučni radnici i nastavnici na fakultetima	4	5	13	8	30	7,5
nastavnici osnovnih i srednjih škola	7	7	4	6	24	6
pravne struke	2	4	2	5	13	3,25
radnici iz drugih kulturnih ustanova	11	12	8	8	39	9,75
zdravstveni radnici	3	2	3	2	10	2,5
novinari	2	2	4	7	15	3,75
studenti, đaci	10	12	35	29	86	21,5
drugo	19	29	28	31	107	26,75
ukupno	58	73	97	96	324	81

Tabela 6)

ŠKOLSKA SPREMA ISTRAŽIVAČA

Godina	školska sprema istraživača
	osnov. škola	%	srednja	%	viša, visoka	%	magistar, doktor	%
2005.	—		25	43 %	29	50 %	4	7 %
2006.	—		37	51  %	31	42 %	5	7 %
2007.	2	2 %	63	65 %	23	24 %	9	9 %
2008.	2	2 %	52	60 %	26	30 %	6	8 %
Prosek	1	1 %	44,25 %	55 %	27,25	36 %	6	8 %

Rezultati preseka stepena stručne spreme istraživača su očekivani. Dominiraju sa 57% oni sa srednjom školom, slede sa 34% oni sa višom i visokom školom, dok je broj istraživača sa naučnim titulama 8%.  To jasno ukazuje da aktivnosti istraživanja u Arhivu nisu rezervisane samo za elitu, uzak profil pravih naučnih radnika, nego su dostupne za sve zainteresovane. Produkcija pravih naučnih radova nastajalih na osnovu arhivske građe, naravno nije izostala. Bilo je i 4 istraživača koja su doktorirala upravo sa radovima koja su bila plod istraživanja u Arhivu.

Tabela 7)

BROJ KORIŠĆENE ARHIVSKE GRAĐE

godina	broj korišćene arhivske građe
	Predmeta	knjiga	arhivskih kutija
2005.	1346	493	121
2006.	1202	793	152
2007.	1236	791	110
2008.	1119	443	83
godišnjiprosek	1225,75	630	116,5

 

godina	prosečan  broj korišćene arhivske građepo istraživaču
	predmeta	knjiga	arhivskih kutija
2005.	23,20	8,50	2,08
2006.	16,46	10,86	2,08
2007.	12,74	8,15	1,13
2008.	11,65	4,61	0,86
prosek	15,12	7,77	1,43

Godišnje su istraživači dobili na korišćenje prosečno 1225 predmeta, 630 knjiga i 116 kutija. Statistički prosečni istraživač tako je dobio 15,2 predmeta, 7, 77 knjiga i 1,43 arhivsku kutiju.

O tome koji su fondovi bili najviše korišćeni svedoči tabela br. 8. U obzir su uzeti samo oni fondovi i zbirke koji su bili traženi više od deset puta barem u jednoj od četiri promatrane godine. Zanimljivost je da je samo  ukupno deset fondova bilo u jednoj od četiri godine zadovoljilo taj kriterijum a samo tri fonda (F:002, F:003 i F:047) su imala takvu traženost u sve četiri godine. Po tome se vidi da je fond F:002 Gradsko veće slobodnog kraljevskog grada -Subotica (1861-1918) bio ubedljivo najfrekventniji u 2005 i 2006. godini a da zatim taj primat preuzima F:451 Zbirka matičnih knjiga (1687-1949)[3].   To svedoči da traganje za precima, izrada rodoslova postaje sve popularnija. Građa gradskih upravnih vlasti, koja obuhvata gotovo totalitet društvenih zbivanja na lokalu,  t.j. velikih upravnih fondova (F:002, F:047) je tražena upravo zbog toga.  Kartografska zbirka (F:003) zahvaljujući svojim specifičnim osobenostima, također je imala solidan intenzitet upotrebe. Građa u našem arhivu je nastajala na nekoliko jezika, latinskom, nemačkom, mađarskom, srpskom… Upravo ta činjenica iziskuje od istraživača da poznaju konkretan jezik fonda ili zbirke iz koga žele da dobiju podatke. Trudeći se da im barem delimično olakšamo snalaženje u starijim fondovima, pisanim latinskim jezikom, radimo na izradi analitičkih inventara[4] za njih. Upravo zbog toga je na pr. fond F:261 Magistrat povlašćene kraljevsko komorske varoši – Sent Marija (Subotica)  1743-1779, bio nešto manje u upotrebi, pošto su se neki istraživači  zadovoljavali i sažetim t.j. prevedenim podacima.

Tabela 8

NAJVIŠE KORIŠĆENI FONDOVI

godina	najviše korišćeni arhivski fondovi
	2005		2006		2007			2008
ukupno reversa	389[5]		284[6]		380			291
ukupno korišćeno fondova	31		36		41			36
F:002	165	42%	63	22 %		64	17 %	44	15%
F:047	49	13%	44	15 %		19	5 %	19	7 %
F:060								28	10%
F:208	40	10%	25	9 %		1	0,3 %	3	1 %
F:003	38	10%	16	6 %		11	3 %	13	4 %
F:272	16	4%	29	10 %		26	7 %	5	2 %
F:275	14	4%	5	2 %		14*	4 %	20	7 %
F:451			22	8 %		125	33 %	76	26%
F:001			11	4 %		11	3 %	10	3 %
F:019						13**	3 %	6	2 %

F:002. Gradsko veće slobodnog kraljevskog grada -Subotica (1861-1918)

F:047. Gradsko poglavarstvo – Subotica (1918-1941)

F:060. Gradsko načelstvo Slobodnog kraljevskog grada – Subotica (1941-1944)

F:208. Zbirka duplikata crkvenih matičnih knjiga Subotica 1839-1895

F:003. Kartografska zbirka 1556-

F:272. Magistrat slobodnog kraljevskog grada – Subotica (1779-1849)

F:275. Zbirka projekata 1844-

F:451. Zbirka matičnih knjiga (1687-1949)

F:001. Vojnići iz Bajše [1235]1644-1946

F:019. Gimnazija „Moša Pijade“ – Subotica (1795-     ); 1852-1977

 

Tabela 9)

BROJ KORIŠĆENIH FONDOVA PO ISTRAŽIVAČU

 

godina	broj korišćenih fondova po istraživaču
	1	1 do 3	više od 3
2005.	64    %	26    %	10    %
2006.	90    %	7    %	3    %
2007.	66    %	28    %	6    %
2008.	84    %	10    %	6    %
Zajedno	76   %	17,75   %	6,25 %

Podaci pokazuju da je ogromna većina (76%)  istraživača koristila samo jedan fond, od jedan do tri njih preko 17% a da je samo manji broj (6% ) tražio podatke u više od tri fonda ili zbirke.

Tabela 10)

BROJ ISTRAŽIVAČKIH DANA

godina	broj istraživačkih dana
	1	1 do 3	više od 3
2005.	20      %	33      %	47     %
2006.	65      %	24       %	11     %
2007.	17      %	46       %	37[7]    %
2008.	51      %	30       %	19*    %
Zajedno	38,25 %	33,25 %	28,50 %

Istraživači su godišnje ostvarivali  prosečno više od 600 istraživačkih dana, a prosek po istraživaču je visok – 7,4 dana. No, ako se podaci sumiraju po učestalosti poseta, vidimo da je samo po  jedan dan istraživanja imala  najveća grupa (38,25%) korisnika čitaonice, od jedan do tri puta su posetili Arhiv istraživači u procentu od 33,25, a više od tri puta njih 28,50%.  Taj podatak daje ilustraciju o dubini i ozbiljnosti obrađivanih istraživačkih tema. Sa jednim istraživačkim danom, sigurno se mogu dobiti dragoceni podaci ali po pravilu, tek u višednevnom istraživanju se mogu zahvatiti, istražiti i obraditi kompleksniji izvori.

Pregled svih korišćenih fondova ili zbirki daje jasniju celokupnu sliku o korišnjenju građe u analiziranom četvorodišnjem periodu. Vidi se da je ukupno 75 fondova bilo u opticaju kod korisnika čitaonice, 31 u 2005. godini, 36 u 2006, 42 u 2007. i 36 u 2008. Od toga je samo njih devet – F:001, F:002, F:003, F:019, F:047,F:060, F:068, F:273, F:275 bilo korišćeno svake godine, o od njih  samo su dva, F:002 i F047 bila upotrebljavana u većem intenzitetu. Sa druge strane,  veliki je broj  fondova u svakoj godini korišćen samo po jednom[8].

Tabela 11)

PREGLED  KORIŠĆENIH FONDOVA

KORIŠĆENI FONDOVI
2005.		2006.	2007.	2008.
1	F:001	F:001	F:001	F:001	Vojnići iz Bajše 1644-1946
2	F:002	F:002	F:002	F:002	Gradsko veće slobodnog kraljevskog grada -Subotica 1861-1918
3	F:003	F:003	F:003	F:003	Kartografska zbirka 1556-
4		F:008	F:008	F:008	Jožef Gludovac,  kraljevski komesar – Subotica   1788-1790
5		F:012			Vlastelinski sud sela – Aleksandrovo  1805-1848
6	F:018		F:018	F:018	Zbirka plakata 1817-1989
7	F:019	F:019	F:019	F:019	Gimnazija „Moša Pijade“ – Subotica   1852-1977
8	F:020	F:020	F:020		Sudbeni sto – Subotica  1861-1871
9	F:022	F:022			Školsko nadzorništvo – Subotica   1869-1945
10		F:026			Siročadski sto grada – Subotica  1874-1947
11	F:027		F:027		Državna ženska građanska škola – Subotica   1875-1943
12		F:028	F:028		„Pučka kasina“ – Subotica 1878-1947
13		F:030		F:030	Udruženje zanatlija – Subotica1886-1950
14		F:032	F:032	F:032	Ured velikog župana Subotice i Baje 1872-1918
15			F:042		Državna viša ženska škola – Subotica 1907-1920
16		F:043			Opšta kreditna banka dd – Subotica 1923-1948
17			F:044		Potpuna ženska gimnazija – Subotica 1925-1950
18	F:045	F:045			Okružni sud 1919-1941
19	F:047	F:047	F:047	F:047	Gradsko poglavarstvo – Subotica 1918-1941
20			F:052	F:052	Hrvatsko pjevačko društvo „Neven“ – Subotica 1925-1943
21				F:056	Udruženje industrijalaca u Novom Sadu – Povereništvo – Subotica 1932-1942
22	F:057	F:057		F:057	Sresko načelstvo – Subotica 1934-1941
23	F:060	F:060	F:060	F:060	Gradsko načelstvo Slobodnog kraljevskog grada – Subotica 1941-1944
24	F:068	F:068	F:068	F:068	Gradski narodni odbor – Subotica 1944-1955
25	F:070	F:070			Okružni narodni odbor – Subotica 1945-1946
26			F:086	F:086	Okružni sud – Subotica 1945-1959
27				F:105	Škola za lekarske pomoćnike – Subotica 1947-1954
28	F:138				Narodni odbor sreza – Subotica 1955-1965
29	F:144				Udruženje zanatlija – Bačka Topola 1887-1950
30			F:164		Zbirka diploma 1658-1845
31		F:166	F:166		Komanda mesta – Subotica 1944-1945
32		F:172	F:172	F:172	Zbirka kopija  IX vek –
33	F:176		F:176	F:176	Zbirka materijala o radničkom i nar. pokretu -Subotica 1903-1989
34		F:179	F:179	F:179	Zbirka Ištvana Ivanjija 1724-1783
35	F:180				Zbirka fotografija 1862-
36		F:185			Projektno preduzeče „Arhitekt“ – Subotica 1953-1962
37	F:208	F:208	F:208	F:208	Zbirka duplikata crkvenih matičnih knjiga Subotica 1839-1895
38			F:211		Zbirka Ivana Rudića   1686-1975
39		F:216		F:216	Zbirka Jelisavete Lifka 1882-1981
40		F:228	F:228		Pravni fakultet – Subotica  1920-1941
41	F:231				Povereništvo sreske zanatske komore – Čantavir   1900-1962
42	F:236			F:236	Učiteljska škola sa osnovnom  školom „Vežbaonicom“ – Subotica   1874-1973:
43				F:239	Mesna uprava narodnih poljoprivrednih dobara – Pačir   1945
44			F:242		Narodna osnovna škola – Bajmok   1921-1953
45				F:243	Osnovna škola „Nikola Tesla“ – Bajmok  1953-1963
46				F:244	Osnovna škola „Svetozar Marković“ – Bajmok  1953-1963
47			F.245	F.245	Nepotpuna mešovita gimnazija – Bajmok   1945-1953
48				F:253	Niža medicinska škola internatskog tipa – Subotica   1947-1954
49			F:261		Magistrat povlašćene kraljevsko komorske varoši – Sent Marija (Subotica)  1743-1779
50		F:270			Dr. Maćaš Berger   1881-1918
51	F:272	F:272	F:272		Magistrat slobodnog kraljevskog grada – Subotica 1779-1849
52	F:273	F:273	F:273	F:273	Gradsko načelstvo – Subotica   1850-1861
53	F:275	F:275	F:275	F:275	Zbirka projekata 1844-
54			F:276		Sreski sud – Subotica  1919-1941
55			F:277	F:277	Sreski sud – Subotica  1941-1944
56		F:303	F:303	F:303	Porodica Pilasanović 1766-1897
57		F:313			Opština – Čantavir  1941-1944
58				F:316	Zbirka rukopisa, naučnih i stručnih radova 1948-1993
59	F:328				Zbirka dokumenata subotičkih cehova 1852-1874
60	F:330				Škola za zajedničko srednje vaspitanje i obrazovanje „Moša Pijade“ OOURzajednička srednja škola „Bratstvo“ Subotica 1977-1983
61	F:331		F:331		Potpuna mešovita gimnazija sa mađarskim nastavnim jezikom – Subotica1946-1956
62			F:356		Bravarsko proizvođačka-prerađivačka zadruga „1 maj“ – Feketić 1948-1949
63				F:371	Osnovna škola „Matko Vuković“ – Subotica 1871-1944
64			F:374		Advokatska kancelarija Pala Dobaka – Subotica 1841-1869
65	F:377				Ured za katastar  – Subotica 1945-1965
66			F:383	F:383	Osnovna škola „Adi Endre“ – Mali Iđoš 1850-1947
67	F:417	F:417			Javnobeležnička kancelarija dr Luke Bogdanovića – Bačka Topola 1932-1941
68			F:419		Okružni privredni sud – Subotica 1954-1974
69		F:424			Pokrajinski dečji dom „Kolevka“ – Subotica 1900-1963
70	F:425		F:425		Narodni odbor opštine – Subotica 1960-1965
71		F:430			Zbirka Marte Kovač Kenjereš 1881-1994
72	F:434				Opština – Bajmok 1945-1965
73				F:439	Državna osnovna škola „Sveti Sava“ Subotica VIII kruga kod Pravoslavnecrkve –             Subotica 1918-1945
74			F:440		Rimokatolička ženska osnovna i građanska škola „Od Naše Gospe“ – Subotica 1890-1944:
75		F:451	F:451	F:451	Zbirka matičnih knjiga 1687-1949
	31svega	36svega	42svega	36svega

Svake godine istraživači iz Arhiva publikuju svoje radove. Tako oni objave pet do deset članaka u stručnim časopisima, počev od našeg Ex Pannonia, preko glasila subotičkog gradskog Muzeja Museîon, subotičkog časopisa na mađarskom jeziku za zavičajnu istoriju Bácsország i drugih. Redovno se javljaju i sa leksikografskim prilozima na pr. u Leksikonu podunavskih Hrvata – Bunjevaca i Šokaca.  U periodu od 2005. objavljene su sledeće monografske publikacije, zasnovane na arhivskoj građi:

– Emil Libman, Lekarska društva u Subotici (1880-2005), Subotica, 2005.

– Branko Ćupurdija, Porodica kolonista u Bajmoku 1945-1948, Beograd, 2005.

– 150 godina pozorišne zgrade, Subotica, 2005.

– Gordana Prčić Vujnović, Viktorija Aladžić, Mirko Grlica, Subotički stambeni                      objekti od baroka do moderne, Gradotvorci II,  Subotica, 2006.

– Crveni krst u Subotici 1886 – 2006, Subotica, 2006.

– Virág Gábor, Feketicsi Móringólevelek, Újabb dokumentumok a falu                    

               történetéből, Novi Sad, 2006.

– Beszédes Valéria, Ćorsokak Čikerija-A csikérai vakköz, Subotica, 2007.

– Istina, na primeru Sekića, Die wahrheit am beispil von Sekitsch, Az igazság                          Szikics példáján, Logor za Nemce u Sekiću,  Újvidék, 2007.

– Mirko Grlica, Lovas Ildikó, Kuća koja pamti- Egy ház emléke, Subotica, 2007.

– Csúszó Dezső, Könyörgésünk színhelyei, I-V, Subotica, 2005-2008.

– Dömötör Gábor, Gordana Prčić Vujnović, Anca Bratuleanu, Ana Maria Biro,                     Temesvár, Szeged és Szabadka urbanisztikai és építészeti fejlődése az 1918–                   1941 közötti időszakban – a modernizmus hatása a regionális önazonosságra,                  Szabadka, 2008.

– Korhecz Papp Zsuzsanna, Újjászületések. Restaurálási, egyházművészeti és                         kultúrtörténeti képes tanulmányok, Szabadka,  2008.

– Délvidék 1848–1849, Szabadka, 2008.

– Virág Gábor: A kishegyesi iparosság története, Újvidék, 2008.

 

Teme istraživanja obavljanih u Arhivu su vrlo raznolike, ali ipak preglednosti radi pokušali smo ih grupisati u nekoliko većih oblasti. Zainteresovanost za hidrologiju vezana je za doktoranta, koji je uspešno i habilitirao baš kao i istraživačica sa  temom iz arhitekture i urbanizma. Ta oblast spada u one koje se stalno i često obrađuju. Učestalost genealoških istraživanja stalno je u porastu i  zadnjih godina ubedljivo preovladava. Sledi je interesovanje za široko formulisanu grupu tema: “društvenu, kulturnu i političku” istoriju. U ostalim temama teško je pronaći obrazac, pošto je njihova obrada sporadična.

 

Tabela 12)

TEME ISTRAŽIVANJA

	2005	2006	2007	2008
teme istraživanja
hidrologija	1	–	2	–
arhitektura, urbanizam, građevinarstvo	12	15	21	15
godišnjice matura i sl.	5	1	1	4
istorija naselja	2	1	3	2
istorija medicine	1	1	1	1
istorija školstva	6	7	13	6
komunalna istorija	7	3	3	5
porodična istorija	6	21	25	36
društvena, kulturna, politička istorija	17	20	24	22
privredna istorija	–	4	2	3
istorija sporta	1	–	2	2
svega	58	73	97	96

Svim istraživačima stajala je na raspolaganju i naša priručna biblioteka. Ona pored raznih encikopedijskih i leksigorafskih naslova, pretežno sadrži publikacije vezane za Suboticu i širi region.  Prosečno je godišnje izdato 222,5 naslova istraživačima.

 

 Tabela 13)

STANJE BIBLIOTEKE  IAS

godina	broj  bibliotečkih jedinica	broj  bibliotečkih naslova	broj svezaka časopisa	izdato istraživačima
2005.	5460	4313	1676	151
2006.	5558	4404	1717	221
2007.	5662	4505	1743	321
2008.	5816	4657	1804	197

 

 

 

 

Većina istraživača koji su posećivali Arhiv dolazila je sa već jasno formulisanim pitanjima u vezi sa temom koja ih zanima. Za mnoge je bilo razočaravajuće što se ti odgovori ne čuvaju spremni, nego je put koji vodi da njih često dug i mukotrpan.           Mnoštvo podataka se krije u građi,  a pošto zadatak arhivista može biti samo da ih barem delimično, a nikada konačno i do kraja prikažu, uvek je posao istraživača da pojedinačno dopiru do njih. Na tom putu, najveće razočarenje doživljavaju oni istraživači i stranke[9] kojima se mora saopštiti da uopšte nije sačuvana građa koja bi im pomogla.

Zapažaju se određeni trendovi kod istraživača. Sve je više onih koji su strani državljani, generalno – genealogija postaje popularna, mlade generacije ranije se upoznaju  sa Arhivom, za naučne radnike podaci dobiveni istraživanjima kod nas su dragoceni.

Upravo ovim radom dobijeni rezultati upućuju na neke pravce rada Arhiva u budućnosti. Oni se mogu podeliti u tri grupe. Prvu, koja se odnosi na jasnije sagledavanje u kojim pravcima da se kreće obrada i sređivanje građe, gde je  jasno da će biti neophodno i dalje raditi na ciljanoj dubljoj obradi i sređivanju upravo onih fondova koji su najtraženiji, izradom naučno informativnih sredstava o njima, sve do nivoa predmeta.  Druga se vezuje za  približavanje korisnicima, kako širenjem saznanja o značaju Arhiva tako i omogućavanju jasnijeg uvida u celokupnu strukturu arhivskih fondova i zbirki[10] ali i pojedinačnih sumarnih ili analitičkih inventara. Treća se može označiti kao polje digitalizacije, gde se čine prvi koraci na putu koji predstavlja neumitnu budućnost Arhiva, gde će istraživačima sve više stajati na raspolaganju mogućnosti da i na takav način dolaze do traženih informacija.

Stevan Mačković, arhivski savetnik

 

[1] Tako je 1998. godine, bivša radnica IAS zaposlena od 1970. godine, koja je 1993. godine preselila u Mađarsku, podnela molbu za istraživanje, koja joj je bez obrazloženja odbijena.

[2] Sredoje mr Lalić je 1976. objavio članak „Opšte karakteristike korišćenja arhivske građe i strukture korisnika arhivske građe u arhivima u SAP Vojvodini“, Sremski Karlovci 1976.

[3] Fond je od Opštine Subotica preuzet tek septembra 2006. godine

[4] Imamo četiri publikovana analitička inventara građe sa latinskim jezikom. Najnovija sveska u našoj ediciji Naučno-informativnih sredstava je ona izašala 2006. godine, autora Zorice Mandić,Vere Manasijević: Protokol Magistrata povlašćene Kraljevske komorske varoši Sent Marija – pre zvana Sabatka 1743-1756.

[5] U izračunu je uzeta godišnja ukupna količina izdatih reversa za traženu građu, a istaknuti su najfrekventiji, ukupno njih deset (10) koji su barem u jednoj godini traženi više od deset puta. Oni su 2005. godine činili 322 reversa ili 83% od svih korišćenih fondova.

[6] Devet najčešće korišćenih fondova 2006. godine  čini 79%  od svih korišćenih fondova.

* procenti su zaokruženi svugde, tako u ovom slučaju kod brojke 14 umesto procenta 3,68 stoji 4%, a kod brojke 13** umesto 3,42, stoji 3 %.

[7] Rekorder je bio penzioner profesor  Bora Martin sa 119 dana.

*  I ove godine je profesor Martin rekorder sa samo 73 istraživačka dana. Prosek u toj kategoriji je iznosio 8,92 dana.

[8] Tako je u 2007. godini  16 fondova traženo samo jednom, a u 2008. taj broj je 25.

[9] Mnogo je teža situacija sa strankama koje se obraćaju radi svojih privatno-pravnih poslova, kada saznaju da dokaza o određenim, a za njih životno važnim stvarima, uopšte nema u Arhivu, pošto je on obično zadnja šansa da se do njih dođe.

[10] Na tom putu se planira predstavljanje prve sveske “Vodiča kroz arhivske fondove i zbirke IAS” i preko naše web stranice www.suarhiv.co.rs.