Crtice o tome kako je Subotica gazdovala Kupalištem Palić u međuratnom periodu (1918-1941)

Stevan Mačković, arhivski savetnik

Crtice o tome kako je Subotica gazdovala  Kupalištem Palić u međuratnom                                                       periodu (1918-1941)

Grd Subotica (od  1934.  godine  postaje  Opština  Subotica) je  u  čitavom  periodu  od 1918. do 1941.  bio titular Kupališta  Palić[1], te time i niza objekata, hotela, kafana, itd, koji  su  se  tamo  nalazili.  Tako  su  gradske vlasti, kao i u predratno vreme, bile  i najodgovornije za njegov razvoj i prosperitet  kao jedinstvenog prirodnog  resursa, pogodnog  za turističku,  zdravstvenu,  ugostiteljsku, privrednu delatnost, sport, itd.

O lekovitosti palićke vode i blata svedoče prvi podaci s kraja XVIII veka. Svoje “zlatno doba” Palić kao lečilište i oporavilište, turističko mesto, započinje  od polovine XIX veka a vrhunac beleži u prvoj dekadi XX veka.  

1 Banja

            Iz izveštaja koji je upućen Zdravstvenom odsjeku u Novi Sad 1923. godine saznajemo da se motivi za boravak i kupanje na jezeru nisu bitno menjali ni nakon 1918. godine. Palić kao jezersko kupatilo služi stanovništvu grada Subotice i okoline u prvom redu kao ljetovalište i oporavilište za vrijeme ljetnih žega. Ponajviše ga posjećuju porodice sa slabunjavom djecom, kojoj jako godi suvi pjeskoviti teren sa mnogo sunčanih dana. Dalje navodi da je po lekovitosti napozantije sivo-modro blato koje se vadi sa dna jezera. Blato ima karakterističan miris na sumporovodonik.

Zanimljivo je, po podacima iz 1933, da  Palić  nije  bio priznat od strane Ministarstva narodnog zdravlja kao lekovita banja.[2]  O kvalitetu i osobinama jezerske vode, više saznajemo iz jednog izveštaja Gradskog fizikata iz 1926. godine. Pri ocenjivanju Palića kao banje mora se uzeti u obzir, da Palić kao otvoreno jezero ne može imati ona svojstva, koja se zahtevaju od lekovitih voda, pošto hemijski sastav jezerske vode koja nije zaštićena od priliva vazdušnih taloga[3] ne može imati hemijsku stalnost. Dalje navodi: …alkalitet vode iznosi 196 a količina klora 231 mg. po litru, to je dakle od prilike deset puta više nego u rečnoj vodi. Alkalitet vode je u vezi sa prisustvom raznih hidrokarbonata koji su rastvoreni u vodi.Osim toga nalazi se u vodi povelika količina sumporovodonika koji se na dnu jezera u mladoj formaciji treseta ratvija. Po analizama iz pređašnjih godina imala je palićka voda po Molnaru 5.113 a po Libermanu 1.918 suvog ostatka u jednom litru vode a po analizi dr. Resovskog iz godina 1923. – 1.530. Voda Palića dakle prema gornjem nije mineralna voda ali se ne može osporiti činjenica, da se na Paliću od davnina sa uspehom leče reumatičari, bolesnici sa ishiasom i raznim eskudatima.

Nakon rata, grad  je  pokušavao  da  samostalno  gazduje  i organiziju život Kupališta. Tako su 1920. godine gradske vlasti  za 200 000 kuna obnovile  tzv. Štrand kupatilo i izgradile 180 drvenih kabina.

Privatni kapital, odnosno zakupci, ipak  su odigrali značajnu ulogu u daljoj izgradnji turističkih objekata i infrastrukture u narednom periodu. Tako je na pr. Bela Stipačević  “staratelj Palića” u 1919.  pokazao nameru da uzme u zakup Kupalište. Kada je odbijen, nudio se Gradu da ga postavi za nadzornika palićkog Kupališta, ali i tu je naišao na negativan odgovor.[4] Ipak, jedna njegova molba kada u 1923. godini traži dozvolu za podizanje kafane i stana na Paliću (na kat.č. 15811/3) je odobrena. Gradnja je završena 1925. kada on dobija i dozvolu za useljenje u novosagrađeni objekat koji je radio kao kafana Abazija.

U 1921. godini  Štrand  na severoistočnoj obali jezera će biti izdan pod zakup. Na osnovu pismene ponude poznatog  subotičkog ugostitelja Marka Stipića[5]  u kojoj navodi kako je spreman da uloži veliki kapital da izgradi i uredi taj deo obale[6],  gradsko predstavničko telo (Prošireni Senat) donelo je početkom 1921. godine  odluku[7]   kojom je omogućilo da Stipić u narednih deset godina raspolaže sa, za kupanje  najatraktivnijim delom palićke obale – Štrandom.  No, narodni poslanik Blaško Rajić imao je zamerki na to. Pokušava da žalbom Ministarstvu unutrašnjih dela spreči takvo izdavanje.[8] On navodi da nije održana javna dražba što je protivno zakonskim propisima[9] o izdavanju javnih dobara u zakup, da su uslovi zakupa nepovoljni po grad i traži poništavanje donešene odluke.  Gradske vlasti odovaraju  svojim dopisom Ministru obrazlažući svoj postupak i mole  da se …priziv odbije, a napadnuta odluka iz slijedećih razloga odobriti blagoizvoli: Kupatilo Palić, koje po svojoj prirodnoj ljekovitosti i svojem položaju ima sve uvjete za razvijanje na nivou jednog svjetskog kupatila, ne posjeduje još sva sredstva da se i u interesu grada njegov razvoj pospješi. Grad u sadašnjosti nije u tom materijalnom stanju da bi mogao jednu veliku svotu uložiti u građenje jednog velikog “Štranda”   koji bi ujedno bio i izvor znatnog prihoda za sam grad.  Navode i da zbog kratkog roka do početka kupališne sezone (1. maja)  a na osnovu § 123 z.č. XVIII/1866 nisu mogli održati javnu dražbu. Ministrastvo promptno odgovara svojim dopisom od 16.3.1921.  kojim odobrava postupak izdavanja. U njemu kao obrazloženje stoji: S obzirom na to, da je glede opštinskog domazluka, ne samo po statistici Ugarskoj,  nego i po osnovima principa finansijske nauke utvrđeno pravilo, da se da se banje u vlastitoj režiji mnogo lošije eksplatišu, nego li kad se izdaju pod zakup, s obzirom dalje da je privatna inicijativa mnogo jača pri  tzv. zakupnom sistemu od režije vlastite… Zbog svega toga Rajićeva žalba nije urodila plodom. Zakupac je započeo sa gradnjom i komisijski pregled urađenog posla izvršen je 25.6.1921. godine. No već za sezonu 1922. godine Marko Stipić prenosi pravo zakupa kupališta Štrand na subotičku trgovačku firmu  “Commercia d.d.” [10]  Novi zakupac najavljuje da će …kupatilo temeljito reformiriti i snabdeti ga sa svim nužnim modernim komforom, da bi smo publiku u svakom pogledu zadovoljili i ovo do sada primitivno kupatilo podigli na stepen jednog modernog kupatila.   To kao da je bilo opravdanje da zatraže povećanje cena kupališnih karata sa 2 na 3 dinara, što ime je i odobreno. Od 1924. do 1927. godine zakup Štranda prenosi se na Jakova (Jašu) Čovića.

Od 13.4.1927. godine Štrandom gazduje “Subotička električna željeznica d.d.” kao zakupac čitavog Kupališta.[11]

Pored toga grad je na drugim delovima Palića takođe izdavao zemljište.  Jedan od zakupaca je bio stolar  Lajčo (Ljudevit) Kaić, kome se dozvoljava da na Paliću, na gradskom zemljištu podigne radionicu za izgradnju i popravak čamaca. Zakup zemljišta od 1926. do 1931. godine on je godišnje plaća 1000 dinara. U 1928. godini Kaić otkazuje zakup i ruši podignutu zgradu (radionicu) na iznajmljenom zemljištu. Pravo na izlovljavanje riba, obavljanje  ribarstva  u  privrednom  obimu, takođe je bilo predmet zakupa, pod uslovima koje je  određivala  gradska vlast.[12] Do 1922. godine te poslove je organizaovao grad u svojoj  režiji,  da bi ih od 1923. prepustio najboljem ponuđaču na licitaciji. Tada je pravo  na  tu delatnost  dobila   grupa preduzetnika koju su činili  dr Joca Milekić-advokat, Imre  Prokeš-veleposednik, Samuilo  Nađ-  direktor banke,  da bi im se kasnije pridružio  i Salamon Gingold,  trgovac ribom i vlasnik Tvornice  za  izradu  ribljih  konzervi  Ocean.  Oni su  formirali Palićko ribarsko društvo.

Do 1926. godine u zgradi Velike gostionice (danas poznatijoj kao Velika terasa) na Paliću zakupljuju se lokali za različite trgovačke radnje, prodaju duvana, berbernicu, prodavnicu.

Grad je vodio računa o Kupalištu Palić i na taj način što je postavljao upravitelja. Taj položaj  su zauzimali: inž. Kosta Petrović (1921-1922.),  dr Laza Orčić[13] (1923), Ilija Lepedat

(1924.), Aleksandar Rajčić (1925.god.), Jovan (Ivan) Vidaković (1926. god.), Matija Evetović (1936-1937) i drugi.[14]

Hronični finansijski  problemi grada, nemogućnost da rentabilno raspolaže  sa  Kupalištem, motivisali su gradske oce da 1926. godine  raspišu dražbu  za njegovo izdavanje u zakup. Američka kompanija  Charles Bill McDaniel  većinski vlasnik subotičke firme Električna željeznica i osvetljenje d.d, ponudila je najbolje uslove, i 1927. godine dobila pravo da  raspolaže čitavim Kupalištem u narednih 10 godina. To je na neki  način  i  bio  logičan sled. To društvo, u ugovornom odnosu sa gradom od 1895. godine[15], samim uspostavljanjem tramvajske  pruge  do  Palića, još davne 1897. godine, učinilo je veliki korak ka razvoju Palića.  Njegovim  uzimanjem  u  zakup,  pored  mogućnosti  direktne  zarade eksploatacijom ugostiteljskih sadržaja, pokušaće da ga učini  što primaljivijim za goste, a time i podigne frekventnost tramvajske pruge odnosno da izgradi drugi paralelni tramvajski kolesek.[16] Ugovorena cena zakupa je bila 100 000 dinara za prve 2 godine, naredne tri po 150 000, i zadnjih pet  po 250 000 dinara. Pošto je Charles Bill McDaniel  dobio prava na svu teritoriju Kupališta  (sem Sokolovca i 2 kafane ), tadašnji zakupnik Štranda, Jaša Čović se žalio gradskom vlastima  da su  pogažena  njegova  prava o prednosti  pri ponovnom zakupu, ali neuspešno.

Sama vest o izdavanju Palića pod zakup imala je pozitvan odjek u subotičkoj javnosti te su i novine donosile tekstove iz kojih provejavaju veliki optimizam i nadanja u prosperitet. Tako  Bunjevačke novine od 25.3.1927.   imaju  članak  Posledice izdavanja Palića pod zakup- veliko interesovanje za nekretninama – ubrzavanje napretka, čiji naslov govori sam za sebe.

Šta je uradila ta kompanija za Palić? Po ugovoru  su  imali čitav niz obaveza u održavanju obale, parka, ovetljavanja[17], hotela. Deo su zaista i ispunili. Već tokom 1927. godine, nabavili su nov nameštaj za 60 hotelskih soba, uveli  su u sve sobe toplu i hladnu vodu, betonirali su deo obale, otvorili 1928. godine  i  kockarnicu  ( 25%  njenog prihoda imalo je biti uplaćivano  Gradu ). Septembra  1928. godine, desio se  i jedan nepredviđen  događaj, u požaru koji je izazvan projektilom ispaljenim sa vojnog aviona koji je učestvovao na vežbi, oštećen je hotel Trščara. Krajem 1930.godine, švedski kapital (firme Elektro invest iz Štokholma)  preuzima  subotičku električnu centralu.Te godine su posledice velike  svetske ekonomske krize duboko zahvatile i našu zemlju. Privreda je bila u recesiji. Po podacima iz 1932. godine u 3 palićka hotela, koja su imala 82 sobe sa 122  kreveta,  tokom 1930. godine boravilo je 542 gostiju. Iz Jugoslavije ih je bilo 513,  iz Čehoslovačke 1, iz Austrije  3,  iz  Nemačke  7  i  18  iz  Mađarske.[18]  I u naredne dve godine  broj  posetilaca  se zadržavao u tim relacijama. Električna centrala prenosi svoje pravo zakupa na Čovića, a on dalje; pojedine objekte izdaje u podzakup. Ugovor o zakupu Električna centrala otkazuje  1.1.1934. godine.

Naredne 1935. godine Grad pokušava da  odredi uslove za dalje izdavanje čitavog Kupališta u zakup.[19]  Doneta je odluka da se Palić opet  ponudi  najboljem ponuđaču na period od 10 godina. Tako je  1935.  i  prihvaćena  ponuda društva za unapređenje turizma Fruška Gora  ( registrovanog  i  pod imenom Putnik), kojeg su zastupali dr Milan Vujić i Nora Lazarek, no raspoloženje  u gradskoj  vlasti  naginjalo  je da se prekine   sa dotadašnjom praksom  izdavanja  celog  kompleksa  Kupališta,  te da Grad  preuzme u svoje ruke te poslove. Na   sednicama   gradske skupštine vođene su žučne debate o tim pitanjima, te isticano da je od strane zakupaca bilo zloupotreba i da se nije vodilo dovoljno računa o  Paliću. Izvesni objekti su oštećeni, navodno neke daske i stubovi su za vreme ranijeg zakupca upotrebljeni u privatne svrhe, za pravljenje čardaka i svinjaca reči su Rade  Lungulova, gradskog većnika, izrečene na jednoj  od sednica skupštine.

Pre otvaranja sezone 1935. godine, srušio se strop  u  jednoj  od soba Starog hotela i najočitije ukazao na nedostatke u održavanju  tog a i drugih objekata. To je bio povod da društvo Fruška Gora juna  te godine otkaže ugovor. Grad preuzima na sebe rekonstrukciju hotela,  za šta je u 1936. godini  utrošeno  200 000  dinara,  i  time započinje aktivnije  da  učestvuje  u  životu  Kupališta.  Grad  Subotica  drži Kupalište Palić i iskorišćava u vlastitoj režiji jer je na  taj  način osiguran bolji  prosperitet  i  viša  frekvencija  stranih  gostiju  i domaćeg življa  izjavljivao  je  predsednik  opštine  inž.  Ivaković Ivandekić.  Ipak 3 objekta, Mala i Velika gostiona i Štrand izdati su 1936. godine Iliji Šibaliću.[20]

Sokolski  slet  1936. godine i  poseta delegacije vlade, Milana Stojadinovića i ministara, ukazuju  da  su  i državne vlasti pokazivale interes za unapređenje Palića.[21] Izgradnja internacionalnog puta Beograd – Horgoš,državna  granica,  započeta  1934,  koja  je   će 1938. godine doći i do palićkog atara, potvrđuje to.

Gradske vlasti su 1936. godine u Upravu kupališta  Palić odredile sledeće ličnosti: Josipa  Poljakovića, gradskog savetnika, dr Matiju Evetovića, gradskog  savetnika, inž.  Stipana Đurića i inž. Vasu Stefanovića, gradske  službenike. Savetodavni odbor Uprave činili su: dr  Vladislav  Manojlović,  Dušan  Manojlović, Franjo Čović, svi gradski većnici. Predsednik  opštine,  Ivan  Ivković Ivandekić za upravnika kupatila oderedio je dr Matiju Evetovića,  koji će  sporazumno i u smislu načelnih odluka uprave kupatila a u  hitnim i neodložnim slučajevima i samostalno voditi sve poslove. [22]  Za njegovu dužnost nije bila predviđena plata, već  će samo imati pravo na 2 sobe i kuhinju u zgradi palićke pošte. On je bio odgovoran za materijalno poslovanje i blagajnu.

Vlasti su odredile i cene  smeštaja,  koje  su  bile  sledeće:  u Hotelu Trščara, jednokrevetna soba – 20, dvokrevetna – 30 dinara dnevno. U Novom Hotelu su cene bile više za po 10 dinara, a u Starom Hotelu za po 20. Hotel  Mali  Abel je bio najjeftiniji, tu je za jednokrevetnu sobu trebalo izdvojiti 10, a 15 za  dvokretvetnu.[23] Na Štrandu  i Hladnoj kupki plaćalo  se  za kupanje i upotrebu kabine po 2, u Toploj kupki od 5 do 7  (emajlirana ili mramorna kada), a u Blatnoj kupki po  12 dinara  na  dan.  Vožnja čamcem koštala je 5 dinara po osobi isto kao i jedrilicom  i motornim čamcem. Mesečna dozvola za pecanje je bila 30 dinara, a za celu  sezonu 100 dinara. smelo se koristiti samo 2 štapa sa po jednom udicom.

Iz  izveštaja  gradskih  vlasti  saznajemo  osnovne   podatke   o objektima kojima 1937. godine raspolažu na Paliću:[24]

  1.   VELIKA  GOSTIONA  (Palić,  Park  br.  13).  Ima  3  otvorene prostorije prema  ulici,  2  otvorene  prema  prolazu  i  15  pomoćnih prostorija prema dvorištu. Zgrada je na sprat.
  2. MALA GOSTIONA (Palić, Pijaca br. 2).  Ima  2  prostorije  za

stanovanje prema dvorištu, 2 otvorene prostorije prema  dvorištu  u  2 pomoćne prostorije. Zgrada je prizemna.

  1. ŠTRAND (Sokolski park br. 3). Ima 6 pomoćnih prostorija  prema dvorištu. Zgrada je prizemna.

            Ova tri objekta su izdata pod  zakup  odlukom  br.  IV  5484/1936  Šibalić Iliji uz zakupninu od 50 000 dinara.

  1. NOVI HOTEL (Palić, Park  br.13).  Ima  30  prostorija  za stanovanje prema prolazu i 6 pomoćnih prostorija. Zgrada je na  sprat. Bruto prihod ove zgrade u prošloj sezoni je bio 34 875 dinara.
  2. HOTEL NADAŠ (Palić, Park  br. 10).  Ima  1  prostoriju  za stanovanje prema prolazu, 22 prostorije otvorene  prema  prolazu  u  2 pomoćne. Zgrada je prizemna. Bruto prihod  ove zgrade u prošloj  sezoni je iznosio 20 818 dinara.
  3. STARI HOTEL (Palić,  Park  br.  11). Ima  30  prostorija  za stanovanje, prema prolazu i 20 pomoćnih. Zgrada  je na sprat. Bruto prihod je bio 55 046 dinara.
  4.   VELIKA  TOPLA  KUPKA  (Palić). Ima  47  kabina.  Zgrada  je prizemna. Bruto prihod je bio 43 399 dinara.
  5. BLATNA KUPKA (Palić, Obala br. 9 ). Ima  5  kabina.  Zgrada  je prizemna. Bruto prihod je bio 26 260 dinara.
  6. ZGRADA POŠTE (Palić, Veliki park). U zgradi je 1 kancelarije pošte kao i stan za činovnika, od 3 glavne  i  4  pomoćne  prostorije. Pošta za ove prostorije na plaća zakupninu. U ovoj zgradi je  smeštena i Uprava kupališta Palić, koja ima jednu kancelariju  kao  i  stan  za Upravnika kupališta od 2 glavne i 3 sporedne prostorije.

            10.STAMBENA ZGRADA ZA OSOBLJE KUPLIŠTA ( Palić  )  U  ovoj  zgradi stanuje Stipan Vujković, baštovan, koji  ima  2  glavne  i  2  pomoćne prostorije. Za ovaj stan imenovani ne plaća zakupninu. U istoj  zgradi stanuje i Lazar Matković, čuvar parka, koji ima 1 glavnu i  3  pomoćne prostorije. Ni on ne plaća zakupninu. Tu se  nalazi  joć  i  radionica gradskog stolarskog majstora od 2 prostorije. Zgrada je prizemna.

  1. STROJARNICA. Ima 6 prostorija. Zgrada je na sprat.
  2. ZGRADA ZA PRANJE  I  PEGLANJE.  Zgrada  je  prizemna  i  ima  4 prostorije.
  3. ČUVARSKA KUĆA KOD ŠTRANDA. U ovoj zgradi stanuje Josip  Velhec, čuvar, koji ima 1 glavnu i 1 pomoćnu prostoriju. Ne  plaća  zakupninu. Zgrada je prizemna.
  4. ČELJADSKA ZGRADA. Ova zgrada je prizemna i  ima  prostoriju  za

stanovanje i 1 pomoćnu. Iste se upotrebljavaju samo za vreme sezone.

  1. VILA KIŠ ABEL. Ova zgrada je prizemna i ima 17  prostorija  za  stanovanje. Od istih su 2 izdate Jeleni Čović[25] uz mesečnu zakupninu od 100 dinara, dok se ostale ne izdaju jer su u trošnom stanju.

Navedeni podaci  govore  da  je  1936.  godine  bruto  zarada  od tih objekata iznosila 231 478 dinara, što je uz ostale  prihode  koje je  dobijala gradska  blagajna  od  Kupališta,  dovoljno  svedočanstvo uspešnosti samostalnog  upravljanja  Palićom  od  strane  gradskih vlasti.  Broj posetilaca se popeo na  oko  1500  u  sezoni. Ovo naše  omiljeno kupatilište i izletište  broji  blizu  400 letnjikovaca i drugih zgrada za stanovanje. Poseta za  vreme letnje  sezone iznosi oko  1 500 gostiju  stoji u plaćenom  reklamnom tekstu objavljenom u novosadskom listu Dan 30.5.1937.[26]

Proglašenjem Palića za turističko mesto, 1937. godine,  centralne vlasti  su  učinile  još  jedan  korak  ka  prosperitetu  ovog  mesta. Zanimljivo  je  sa  koliko  mnogo  nada  i  očekivanja   u   privredni prosperitet čitave Subotice, taj potez komentariše dr Matija Evetović, upravnik  Kupališta.Turizam  je  od  velikog  značaja, ne samo  sa  meterijalne, nego i sa kulturno prosvetne. Svaki onaj deo naše  zemlje koji  je proglašen za  turističko  mesto  može  se  nazvati  izvorom kulturnog,  prosvetnog  i  privrednog  značaja.  Naročito  je  gradu Subotici, proglašenjem Palića za turističko mesto  podignut  privredni značaj, koji je u poslednje vreme bio toliko opao. Iako  je  ovo  prva  godina, već je primećena osetna promena  koju  su  uneli  u  privredni život  posetioci  Palića.  Nastojanjem  koje  grad   sada   ulaže   za polepšavanje i uređenje Palića, očekuje se da će kroz nekoliko  godina Subotica postati opet onaj živi prometni centar koji je bila pre  rata i da će njen  privredni  značaj  dobiti  zasužno  mesto  među  ostalim

gradovima, koji su po broju stanovnika kud i kamo manji, ali  jer  su bili manje zapostavljani od Subotice,  vidno  napredovali.Subotica  je radosno pozdravila proglašenje Palića za turističko mesto, jer se nada da će time opet pokrenuti svoju obamrlost u privrednom pogledu i da će uskoro moći sebe ubrajati među ostale važne centre privredne Evrope.

            Gradske vlasti su  problem  izlivanja  otpadnih  voda  u  Palićko jezero,  prvi  put  razmatrale  još 1904.  godine  ali  zbog  nedostatka  sredstava  nisu  preduzimale  nikakve   mere   na   njihovom prećišćavanju,  pa su  one i  dalje  direktno išle u  Palić. Gradska  kanalizacija, čija  dužina krajem tridesetih godina iznosi preko 30 km, koja je  u prvo  vreme odvodila  samo  vodu  iz  domaćinstava  a  zatim  i  industrije,  znatno ubrzava   prorodni   proces   odumiranja   jezera,   menjajući  karakteristike vode, čineći je zasićenom sulfatima.[27]  Tek  1938.  godine,  subotička  Opština  u  planovima  za  ulaganja   u   narednom  periodu, predviđa i izgradnju postrojenja  za  prećišćavanje  otpadnih  voda. Ni ovaj  put, takvi  planovi  koji  su  uviđali  dalekosežne  štete od zagađivanja Palića i predlagali mere za njegovo svođenje  na  najmanju  meru, zbog približavanja ratnog vihora, nisu bili  realizovani.  Hemijska i biološka  ravnoteža  jezera,   pored  svih  negativnih uticaja, još nije tada bila toliko  alarmantno  narušena,  da bi onemogućila funkcionisanje Palića kao turističkog mesta.

Nažalost, vremena koja su sledila nisu  donela  ništa dobro. Od  izbijanja rata 1939, nije bilo više mogućnosti za dalekosežne poteze u unapređivanju Palića kao turističkog zamajca subotičke privrede.

Danas je već  poznato da za razvoj turizma nisu dovoljni samo prirodni preduslovi i dobre namere. Da bi se ubirali plodovi sa tih grana, nužni su snažni društvani temelji,  razvijena i zdrava privreda, kapitalna ulaganja, itd.  Palić  je tako u čitavom međuratnom periodu ostao samo omiljeno izletište subotičana, sa vrlo malim brojem  stranih  posetilaca,  koje je živelo od  stare  slave  i  većinom od ranije  izgrađene  infrastrukture. Grad, opterećen nizom svojih komunalnih  problema[28], kao  titular Kupališta, kao ni zakupci koji su njime gospodarili, nisu se pokazali se nedovoljno snažnim faktorima koji bi iz korena promenili  i unapredili stanje u Kupalištu Palić.

 

 

 

[1] Kupalište Palić je bila posebna administrativna jedinica u  sastavu grada (krug, kvart). Delilo se na unutrašnji i spoljašnji reon. U 1927. godini imalo je 2500 stanovnika. Kosta Petrović, Kr.slob. grad Subotica i  kupalište  Palić, Subotica, 1928, str. XIX.

[2] Istorijski Arhiv Subotica, dalje IAS, F:47, IV 605/1933.

[3] U izveštaju se uočava da autor ne navodi problem sa uticanjem gradske kanalizacije u Palić.

[4] IAS, F:47. XVIII 6/1919.

[5] Marko Stipić trgovac i ugostitelj, bio je zakupac i popularne Varoške kafane  koja se nalazila u Gradskoj kući.  U 1927. godini tamo je ručak koštao 10 dinara a čaša piva 3 dinara.

[6] U svojoj ponudi Stipić navodi da će izgraditi još 420 drvenih kabina na pilotima, restauraciju, osigurati obalu u duljini od 270 metara, itd. Godišnji bi uplaćivao gradu i sumu od 20 000 kruna.

[7] Odluka nosi broj 42 P.S. 2802/1921. IAS, F:47. XVIII 9/1921.

[8] IAS, F:47.XVIII 9/1921.

[9] Poziva se na zakonski čl. XXIII/1886.

[10] IAS, F:47. XVIII 9/1921.

[11] Ukupna godišnja poseta na Štrandu se kretala oko 50 000 posetilaca. Maksimalni kapacitet je bio oko 80 000.

[12] IAS, F:47. III 62/1938. Detaljnije vidi: Stevan Mačković, A palicsi halászatról (1922-1941), Palics és  környéke, 12, Subotica,  decembar  2000, str.10,11.

[13] Dr Lazar Orčić, pravnik,  (Subotica, 1893.-1933.) je promenio prezime na Oršić. IAS, F:47. I  123/1922. Obavljao je funkciji u gradskoj administraciji kao gradski glavni bilježnik.

[14] IAS, F:47. XVIII 10/1921

[15] Bila su sklopljena tri ugovora: o građenju i eksploataciji tramvaja, o proizvodnji i sprovođenju struje, te o osvetljavanju banje Palić – 1913. godine). IAS, F:276.46.137.  U njima  su regulisane obaveze ugovornih strana, firma je praktično dobila monopol u trajanju od 60 godina na tramvajski saobraćaj i snabdevanje potrošača strujom, uz obaveze po pitanju javnog osvteljenja, a Grad pravo da nakon 35 godina otkupi firmu ili da je nakon 60 godina pruzme u potpunosti. Obnovom starog ugovora, aprila 1933. godine, okončan je dugogodišnji spor Grada i ove firme. Subotica nije bila u mogućnosti da iskoristi pravo otkupa, jer je celokupni gradski prihod dostizao tek oko 20 miliona dinara tako da cena od 50-60 miliona dinara, potrebna za otkup, nije mogla da se isplati bez zaduživanja.

[16] Ta ideja nije nikada realizovana.

[17] Žalbe stanovnika Palića na slabo osvetljenje bile su česte.  U 1927. godini, nakon prepiske sa Gradom, centrala je bila spremna da na Paliću instalira 102 lampi od 40 i 3 od 60 vati. IAS, F: 47. XVIII 7/1927.

[18] IAS,F:47. IV 605/1933

[19] IAS, F:47. Zapisnik Senata 1934, str. 63, 76, 126.

[20] Ilija Šibalić je u Subotici imao nekoliko trgovačkih radnji, fabriku hleba i  mlin.

[21] Za visoke goste iz Beograda organizovan je svečani ručak  upravo  u Velikoj  gostioni.

[22] IAS, F:47. IV, 1597/1936

[23] U 1937. godini, kako saznajemo iz dopisa IV  5771/1937 sobe  nisu ni izdavane, jer je su bile u lošem stanju.

[24] isto

[25] Reč je imenjakinji akademske slikarice Jelene Čović.

[26] IAS, F:47, IV 2902/1937

[27] Stevan Mačković, Szabadkai gyárak – Palics környezetszenyezöi 1939-ben, Palics és környéke, 4, Subotica, januar 1999, str. 11.

[28] U  prvom  redu  nedostatkom  vodovodne  i  kanalizacione   mreže,  problemima osvetljenja i izgradnje lokalnih puteva, trotoara, itd.

 

%d bloggers like this: