GRADSKA EKONOMIJA NA PALIĆU

GRADSKA EKONOMIJA

Treba istaći da je Nižu poljoprivrednu školu  na  Paliću  osnovao Grad  još  1896.  godine,  ali su plate za nastavnike  stizale  iz Ministarstva poljoprivrede u Budimpešti. U prvim godinama nakon  rata škola je još postojala, direktorsku funkciju je vršio Albe Malagurski, ali kada je  nadležno beogradsko Ministarstvo, uz saglasnost gradskih vlasti, ukinulo 1921. godine finasiranje te ustanove, Grad sam nije bio u stanju više da je izdržava, pa je jedino rešenje bilo njeno ukidanje. I sam tadašnji  subotički  gradonačelnik Andrija Pletikosić se složio sa tim. Spomenuta škola od kada postoji nikada nije mogla zadovoljiti opštim zahtevima, što se već iz  toga vidi, da preko godine nikada nije  bilo više od 10  učenika.[1] Senat donosi odluku o ukidanju Niže poljoprivredne škole na Paliću 28.3.1922. godine a Ministarstvo poljoprivrede i voda potvrđuje tu odluku. Istom prilikom doneta je odluka da se ona pretvori u  Gradsku  ekonomiju.  Odmah nakon toga 12.5.1922. godine sastavljen je zapisnik o predaji gradske ekonomske poljoprivredne škole (ekonomije) novom upravitelju Lajči Bemu[2]. Sastavljeni su inventari postojećeg stanja i pravi se spisak učila koja bi se mogla predati gimnaziji. Biblioteka bivše škole predata je gradskoj biblioteci, a zbirka preparata građanskoj školi. Dr Koloman Hofman postaje 1923. godine nadzornik Gradske ekonomije na Paliću.  Objekti škole su  se nalazili u Mamužićevoj aleji  ( do 1918. – Erzsebet  királynő  utca)  na brojevima 21, 23  i 27.   U   1922.   godini   izvršene su  prepravke  tih  zgrada,  a  jedna koje je bila  ustupljena  ruskim izbeglicama, ostala je zabeležena kao „Hotel Rusa“. Po odluci Senata 1924. godine se ukida i Gradska ekonomija, ali se ostavlja rasadnik. NO, 1925. godine Hofman podnosi pozitivan izveštaj o radu Gradske ekonomije. Za lečenje nameštenika Gradske ekonomije zadužen je dr Franjo Kalman za 2000 dinara godišnje, a lekove uzimaju kod palićkog apotekara Mavra Štadlera. U 1926. i 1927. godini podnose se isto pozitivni izveštaji o radu Gradske ekonomije. Lajčo (Ljudevit) Bem odlazi u penziju 1929. godine. Za novog upravitelja postavlja se Andrija Žorž. Ponovo se pravi inventar Gradske ekonomije. 1930. godine senatoru Hofmanu se dodeljuje novčana nagrada za predani rad. Te godine gradski računovođa Nikola Suvajdžić preuzima kontrolu nad finansijama Gradske ekonomije. Žito sa Gradske ekonomije smešta se u silos firme Mavro Kon (Kohn) u Subotici, a prodaja svih njenih proizvoda vrši se komisijski. Josifu Kriksu se poverava poravak svih bačava Gradske ekonomije. Nabavlja se selekcionisano seme od Đoke Dunđerskog. V.d. upravnika Gradske ekonomije postaje Mihajlo Karadžić. 1931. godine razboleva se perad; nabavljaju se nove pasmine svinja i krava. Daje se iskaz o rashodima u 1931. godini.[3] U toj godini raspolagala je sa čak 420 kat. jutara zemljišta.

Upravitelj Ekonomske škole Alba Malagurski traži novac za podmirenje mesečnih izdataka škole.[4]

Senat određuje da za proslavu godišnjice mirovnog sporazuma Ekonomska škola da 1 vola, 500 l vina, i 5 jaganjaca.[5]  Od 1922-1929. godine se 34. pešadijskom puku izdaje 300-500 l vina iz Gradske ekonomije za proslavu doma (13.11.1918.) kada je srpska vojska oslobodila Suboticu. Dozvoljava im se da iz šume Hrastovače naseku i dovezu 3-4 kola granja (jelove grane i bršljan) za kićenje kasarne.[6] Proizvodi su se delili i Sirotinjskom domu.   Izveštaj gradskog vrtlara Ivana Evetovića o poklonjenom povrću Sirotinjskom domu iz gradske ekonomije.[7]

Upravitelj Palića Ilija Lepedat 13.1.1923. godine izveštava Senat da je izdao stan za 150 dinara meseèno ruskom izbeglici Josifu Bandariku. Dr Lazar Oršić  predlaže Senatu da se povisi kirija ruskim izbeglicama koji stanuju na Paliću u zgradi gradske Ekonomske škole. Senat to prvo prihvata, ali posle na njihovu žalbu snižava najamninu. U 1924. god. žali se Kiril Boljšov da ne može plaćati poveáanu kiriju. U 1928. god. Aleksandra Belejov se iselila iz stana u toj zgradi I ukida joj se zakupnina, a tri godine ranije iselio se i Jovan Krnjac. Zgrada bivše ekonomske škole se u 1931. god. (Mamužićeva aleja br. 27 na Paliću) predaje Senatu u lošem stanju za školske potrebe iako još te godine zgrada ima stanare. Dogovoreno je da Mesni školski odbor izvrši adaptaciju zgrade. [8]

Upravnik Svoboda Dragutin (Zidani Most, 20.07.1875.- ) Zaposlio se prvo 1930. kao kontraktualni činovnik di bi od 9.3.1932. vršio funkciju  upravnik Gradske ekonomije i v.d. poljoprivrednog referenta.

 

[1] IAS, F:47. XVII 6/1922

[2] Lajčo (Ljudevit)  Bem je umirovljen 1929. godine. Kako je imao 36 godina staža, određena mu je 100%  mirovina od 22 110 dinara. IAS, F:47. Zapisnik 460 P.S.

[3] IAS, F: 047. XVII 6/1922

[4] IAS, F: 047. XVII 9/1920

[5] IAS, F: 047. XVII 11/1920

[6] IAS, F: 047. XVII 18/1922

[7] IAS, F:47. XV 457/1921

[8] IAS, F: 047. XVIII 3/1923