O ribarstvu na Paliću (1922-1948)

           O ribarstvu na Paliću (1922-1948)

            Grad, kao titular,vlasnik, je i  u međuratnom periodu imao vrlo razvijenu praksu izdavanja pod zakup; niza  svojih  objekata, na  pr. gradskih najamnih palata, zemalja, ali i prava  na  obavljanje raznih delatnosti.

1697_ Suboticka tvrdjava__ 3-3-2-0 A3

Palićko jezero i veduta naselja Szabatske u pozadini, 1697. (načinio kartograf iz logora Eugana Savojskog)

            Isto  takva   situacija  odnosila  se  i  na  Palić.  Izdavane  su gostionice  i  drugi  ugostiteljski  objekti,  pod  takvim,   zakupnim uslovima  je  izgrađen  i  veliki   Štrand, da  bi od 1927. godine  i gazdovanje Kupalištem bilo izdavano pod zakup.

            Pravo na izlovljavanje riba, obavljanje  ribarstva  u  privrednom  obimu, takođe je bilo predmet zakupa, pod uslovima koje je  određivala  gradska vlast.Ono se odnosilo na Palićko,  Ludoško  ali  i  Kelebijsko  jezero.[1]IMG_1321002484

            Do 1922. godine te poslove je organizaovao grad u svojoj  režiji,  da bi ih od 1923. prepustio najboljem ponuđaču na licitaciji. Tada je pravo  na  tu delatnost  dobila   grupa preduzetnika koju su činili drJoca Milekić-advokat, Imre Prokeš-veleposednik, Samuilo  Nađ-direktor banke,  da bi im se kasnije pridružio  i Salamon Gingold trgovac ribom i vlasnik “Tvornice  za  izradu  ribljih  konzervi  Ocean”.  Tada  je formirano “Palićko ribarsko društvo”.

            Oni su ponudili da godišnje plaćaju 112 500 dinara. U  ugovor je  unešeno i  da  se  ta  cena  ima  usklađivati  u  slučaju  da  cena  pšenice na subotičkoj pijaci beleži veće oscilacije od 25%. Zakupci  su  dobili pravo ribolova na Palićkom, Krvavom i Ludoškom jezeru, kao  i  na izlivu u predgrađu Aleksandrova. Posebnim ugovorom, za  cenu  od  3600 dinara dobili su pravo ribarstva na Kelebijskom  jezaru.  Preuzeli  su  i postojeće  zgrade sa  zatečenom  opremom,  namenjene  ribolovu,  na Paliću, Ludošu  i  Šandorskim  vinogradima. U ribarskoj  čardi  na  Paliću dužni su bili “na zahtev izletnika iz grada ili Palića  riblji  paprikaš ili pečenje zgotoviti i njim goste poslužiti”. Određeno  je  i  da su obavezni  svake  godine  od 1. do 15. marta vršiti poribljavanje  jezera šaranskom ribljom mlađi, i to za zadnje tri godine zakupa u  količini od 50 000 kom. za  Palićko i  6000 kom.  za Ludoško jezero. Korištena je mlađ “zrcalnog” i “jezerskog” šarana. Zakupnik nije smeo   da izlovljava i prodaje šarane  manje  od  0,5  kg.  što  su  nadležne  gradske  vlastii  kontrolisale. Pravo  izdavanja  dozvola  za   pecanje  udicama  zadržala je gradska vlast u svojoj nadležnosti.

Strand Palic 06-1936-Foto-Remenyi

Muški Štrand, 1936.

            Ugovor je važio do 1933, da bi nakon toga bio  produžen  do  kraja  1937. godine uz sniženje cene na 90 000 dinara. Razlog tome je što  više nije  bilo dozvoljeno ribarenje u aleksandovačkom izlivu,  odnosno, kako  to  pišu gradske vlasti  “bari koja  je nastala usled  razlevanja glavnog gradskog kanala” a koja je bila “zaražena  izmetinama i crkotinama”. Zbog toga je Gradski fizikat 1930. godine  proglasio taj teren nepogodnim za uzgajanje  riba, pošto nije postojao  higijenski minimum da  riba  odatle bude pogodna za ljudsku ishranu.

IAS F 47 XVIII 38 1925 uslovi zakupa Palića

1938.

            Drugi razlog su  bile  izuetno  loše  vremenske  prilike.  Počelo  je sa velikom sušom  1927. godine kada  “su  velike  ribe  oslepile  i  uginule”,  da  bi  se  nastavilo  tropskim  letom 1928.  koje  je prouzrokovalo da “voda sve više opada a ono malo  vode  što  je  usled  velike vrućine ostalo,toliko je vrela bila, da su još  i  oni  ostatci  riba što su preostali delom uginuli a i ljudi su ih rukama krali, a to  su tim lakše činiti mogli što je voda usled velike suše svugde  bila pristupačna, a kazne preblage…” Zatim je došla zima 1928/9  koja  je  donela temperature do – 30 C. Zemlja  je bila smrznuta do dubine o 1 metra. I naredno leto 1930. godine donelo je  sušu pa je u  Paliću “jezerska voda potpuno  opala  i  pojedini  delovi  potpuno  isušili”.  Sve to nanelo je  velike štete  ribama  i  ribljoj  mlađi, pa je  “Palićko ribarsko  društvo” beležilo stalne gubitke.

            U  svojoj  molbi  za prodežnje ugovora oni to detaljno opisuju,  čak  navode  da  prilažu  i dvadesetak fotografija koje to dokazuju  (nažalost u predmetu one  nisu sačuvane. prim.aut.). Između ostalog  naveli su da je snabdevanje vodom Ludoškog jezera  u tim  sušnim  periodina  potpuno obustavljeno, da bi se obezbedilo kupanje na Štrandu, a time  je  nivo vode padao na 0,50 m. i time ugrozio riblji  svet. Zakupnici su ponudili da uz uslov priznavanja troškova izbuše  arteski bunar koji bi svežom vodom punio jezero, ali nema  tragova  koji  bi upućivali da je ta ideja i realizovana.85_2009030310322apatinskiribari1download (1)download (4)download

            Po podacima iz 1929. godine godišnje su ukupno izlovljavali 40-50  000 kg ribe. Za 1932. postoji podatak o ulovljenih 14 000 kg šarana  i  2 500  kg karasa. Zapošljavali su  jednog nadzornika ribolava i 5 ribara. Raspolagali su sa 2 nepokretne i  2  pokretne  barke,  4  male  barke, 3 velika i 3 mala čamca, 2 mreže – jednom od 180 m. i  jednom od 160 m. Cena ribe je varirala, 1930. godine je šaran koštao od 8  do  25 dinara, a karas do 20. dinara.

            Na novi konkurs, licitaciju  za izdavanje prava ribolova, raspisan  31.5.1937, sa rokom prispeća  do 26.7. iste godine, koji  je objavljen  subotičkom  “Našem slovu” ali  i beogradskoj “Politici” i zagrebačkom  “Jutarnjem listu”, stigle  su  tri ponude.

            Stari zakupnik, “Palićko ribarsko društvo”, koga  zastupaju  Joca  Milekić i Gigold Samuel, je ponudio samo 65  000 dinara.  Franja Gereg, zemljposednik, sa stanom u ulici Skotus Viatora  83  (čije je ukupno imanje vredelo oko  1 500 000 din.),  koji je  već  imao  neka iskustva  iz ribarstva, rodbina sa ženine strane se bavila  ribarstvom, a i on je proveo neko vreme u Francuskoj proučavajući uzgoj  ribe, je nudio 125 000 dinara godišnje zakupnine, u prvoj ponudi, da  bi je naknadno na sam dan isteka zadatog roka 26.7. povisio na 165  000. dinara.

S GING Subotica i kupaliste Palic-80

            Pored toga  imao  je i jednu izuzetno zanimljivu ideju, pokazao  je spremnost da radi na stvaranju jednog ribnjaka-mrestilišta. Plan  mu je bio da Krvavo jezero, odnosno površinu  od  22 k.j. i 1496  kv.hv,  “to močvarno leglo komaraca i žaba”,  “koje se inače do sada  usled zapuštenosti  nije moglo uopšte iskoristiti, isčistim, iskopam i  snabdem ga sa potrebnom vodom, koju ću nabavljati iz novih bunara,  bilo arteskih ili kopanih.” Time bi se dobila dubina vode od 150-180  cm. Suvišna Palićka voda bi se  u  slučaju  potrebe propuštala.  Gereg  je  nameravao  ribnjak  i ograditi, te podići jednu stražarsku  kućicu. “Na ovaj način celo Krvavo jezero preudesiću za odgajivanje  riba  tako da  će grad usled toga dobiti jedno jezero za gajenja  riba.” Plan je predviđao i postavljanje betonskih “žilipa” na Ludoškom  jezeru kod Kireša i na mostu kod Nose.Te investicije on procenjuje  na  čak 1 500 000 dinara.

            Julije Malagurski je ponudio 150 000 dinara,  i  obavezao  da  će  sagraditi “bazen od cigalja i cementom zaliven, za hranjenje riba”.  Odlukom Gradskog veća III 1944/1937, odabrana je najviša  ponuda,  koja je stigla u datom roku, pošto je ocenjeno kao neozbiljno prispeće  druge Geregove ponude, na sam dan isteka zadatog roka, i od  1.1.1938.  godine  izdato je  pravo ribolova  na Palićkom  i Ludoškom jezeru  Juliji  Malagurskom (privatni  činovnik,  sa  stanom Agina 3),  na  period  od  10 godina, uz godišnju zakupninu od 150 000  dinara.

            Maja  1938.  novi zakupnik  je zatražio i dobio načelno odobrenje  da upotrebljava i Krvavo jezero u svrhe  ribolova. U  tu  svrhu  je  na lice  mesta  izašla i gradska   tehnička  komisija i zapisnički konstatovala sledeće stanje. “Sadašnji nivo Palićkog jezera  je  za  30  cm niži od maksimalnog vodostaja, a da je nivo vode u  Krvavom  jezeru za 60 cm niži od nivoa u Palićkom jezeru.” Zbog toga je zakupnik  dobio dozvolu da postavi branu na na kanalu koji vodi iz Krvavog  jezera,  te da se pusti voda iz Palića i time podigne nivo u Krvavom  jezeru za  50 cm.Time je započela upotreba Krvavog jezera kao  ribnjaka- mrestilišta.Već tokom 1938. godine ono  je  poribljeno  sa  750  kg  jednogodišnje mlađi “plemenitog češkog šarana”, koja je po  komadu  u proseku  težila 0,10 kg, ali je istaknuto da udesetostručuje  težinu u roku  od  godinu dana.

            Ali ni novi zakupnik nije bio pošteđen uticaja vremenskih prilika  na uspeh njegovog poduhvata. To saznajemo iz molbe za sniženje  zakupa  na 100 000 dinara, podnete u 1939. godini.Kao razlog on navodi obilne  prolećne padavine – kiše, koje su omogućile da 75% riba iz Palića “ode  uz vodu” u gradske kanale. Glavni kanal, koji  na koji se uključivala  mreža drugih kanala je vodio ulicom Skotus Viatora (danas Prvomajska),  pa ispod pruge za Crvenku  do ritova u Aleksandrovu. Treba istaći  da  je taj glavni kanal kao i većina onih u gradu  bio otvoren. Navodi da  se palićka riba hvatala i  u samom centru grada. Pošto su pojedinci  hvatali i po 100 – 200 kg ribe, prodavali su je, pa joj je  cena  pala  na 2-3 dinara za kilogram. Gradske vlasti  nisu  tretirale  taj  slučaj  kao “vis major”, pošto su smatrale da je propust  zakupca  Malagurskog  što nije postavito rešetke na glavni kanal, pa nisu  bile  spremne  da smanje zakup.

            Sve to svedoči da je ribarstvo  na  subotičkim jezerima, u  prvom  redu Paliću i Ludošu, bilo dosta razvijeno. Ono je daleko  odmaklo  od  prostog iskorištavanja samih prirodnih datosti,  vodilo se  računa  o poribljavanju, a gorući  problem  snabdevanja  Palićkog i Ludoškog  jezera  vodom želeo se rešiti bušenjem arteskih bunara. Ribarstvo je u  prvom redu bilo primamljivo  kao izvor profita  za  određeni krug  preduzetnika. Količina  godišjeg izlova koja se kretala do – 50 000  kg  šarana, koji je gotovo u potpunosti plasiran na subotičko tržište  govori da je postojala solidna potražnja za  ribom, koja je bila  najjeftinija vrsta mesa.

            Nakon  rata, sa dolaskom novih političkih snaga,  kada se sa  velikim ambicijama propagiralo  “rušenje starog i izgradnju pravednijeg  i  boljeg društva”,  mnogo  toga  se  zaista  i  izmenilo. Ali  neki  stari  problemi sa gazdovanjam Palićom, odnosno njegovim  vodama,  a time i ribarstvom  su ostali.zlatniKaras

            Decembra 1944. godine lokalni organ nove vlasti Narodnooslobodilački  odbor Subotica sklopio je privremeni sporazum sa grupom ribara. To  su  bili: Szábo Mihály, Takács István, Harangozo István,  Szábo Hangya István, Takács  Kírály,  Szábo Jozsef, Lovas Matyás,  Szábo Jozsef, Kákás Antal, Farkas István i nadzornik ribarstva Slavko  Aradski.  Oni  su trebali da i dalje nastave sa  izlovljavanjem ribe na  subotičkim jezerima  te sa njenom prodajom na pijaci.  Mesto prodaje je  bila  “riblja pijaca” u Štrosmajerovoj ulici. Njihova nagrada je iznosila  35%  od  čistog prihoda, obračun se vršio svakodnevno.[2]   I zaista ribarima je  isplaćena  suma od 301 519 dinara za period od početka do  avgusta  1945.  godine.  Po mesecima je to činilo: januar  – 4963, februar – 2964, mart- 7099, april – 21421, maj – 45509, jun – 97 415, jul – 82  899, i avgust 39 245 dinara.Cena za 1 kg ribe se kretala  od  20 do 25  dinara.

            Jedan od  najveći problema  za ribare  je bila obaveza  da upotrebljavaju sopstvene  alate,  mreže  ali  i  “vrške”,  kojih  nije  bilo dovoljno. Pored toga oni su  brzo habali i kvarili, a mogućnosti  za njihovu nabavku bile su slabe, cene su bile  visoke,  jedna  mreža,  koju su kupili u leto 1945, koštala je 30  000  dinara.  Da  bi  pomogla, vlast je obezbedila deo sirovina za njihovu popravku; 300  komada bagremovih stubova, dugačkih 3 m.  promera 4-5 cm, 20 stubova  dugačkih 4 m. promera 12 cm, 4 stuba dugačka  6  m. promera 8 cm. Ona  se obavezala i da zabrani bacanje ekploziva u jezero, pošto su ruski  vojnici redovno upotrebljavali taj način “ribolova”,  da  bi  se  sprečilo potpuno uništenje ribljeg  fonda. I zaprežna  kola  za  prevoz  ribe, bila su vlasništvo ribara.

            Ribari su tokom 1945. formirali “Subotičku ribarsku zadrugu”. Ona  je avgusta te godine pisala GNO sa molbom da joj  se i dalje  dozvoli  pravo ribolova. “U prošlosti zakup  prava ribolova imali  su  ljudi  kapitalisti,  koji  su  uvek  raspolagali  potrebnim kapitalom, dok su  članovi Zadruge drugovi radnici slabog  materijalnog stanja, glave  porodica od više članova, koji iz svojih  teških  zarada izdržavaju  sebe  i  svoje  porodice…”. Zadruga  koju  su  činili  većinom  već pomenuti ribari, zaista je dobila pravo   da do daljeg izlovljava  ribu.

            Međutim priroda im nije bila  naklonjena ni  leta 1946. godine. Vladala  je  velika  suša  i  nivo  vode  u  jezerima  je  vrlo  opao.  Komisijskim uviđajem u jesen te godine konstatovano je  da  je  stanje  najteže u Ludoškom jezeru, gde je uginulo 15 tona ribe. Razlog tome je  bio i u prevelikom oticanju vode kanalom u Tisu,  pošto  je  brana  na  mostu rarušena za vreme  rata.

            Uređene su i  analize  vode.  Rezultati  su  pokazivali  sledeće.  Za Palićku vodu: stepen kiseonika – 6,3; lužine na 100  cm3 – N/10 HCL  16,5cm3; a kod ulaza otpadnih voda – 21,75. Za  Ludošku  vodu:kiseonik  – od 2,8 na sredini jezera do 5,8 na 25 m. od obale; lužina – na 100  cm3 – N/10 HCL – 70 cm3.

            Jasno je uočeno  pomanjakanje  kiseonika  u  vodi  kao  i  velike  količine lužine. Potreba za prečišćavanjem  voda  koje  se  ulivaju  u  Palić, i bagerisanje – vađenje mulja, nuđeni su kao jedini lek za  takvo stanje. Međutim zbog nedostatka sredstava nije realizovana   izgradnja sedimentacionih jama – za filtraciju, kao  ni  nabavka  ili izgradnja posebnog bagera.

            Ipak nešto je preduzeto. Izvršeni su radovi koji su trebali da  spreče odlivanje vode iz Ludoša  i  poboljšaju  snabdevanje arteskom  vodom Palića.  Tako su do 1947, kod izliva na Krvavom jezeru i  na  mostu  na Nosi postavljane rešetke, zatim drveni “šuberi” kojima bi se  regulisao vodostaj. Na 2, od 3 aktivna arteska bunara kod “ribarske kuće”, koja se nalazila  na istočnoj strani jezera (danas iza  brane  između 3. i 4. sektora), montirane su elektro-pumpe za crpljenje, kao  i cevi koje su vodile do jezera, odnosno do “barke” na vodi. Kapacitet  tog vodozahvata  je iznosio “400 litara temperirane vode u sekundi”.  Pored toga, u skladu sa tadašnjim rezonima,  pronađen je i krivac  –  odgovoran  za  nastale  štete.  To  je  bio nadzornik ribolova Vojnić  Ivan. Kažnjen je novčano i otpušten iz službe. 

            Privremeni sporazum, iz 1944, sa ribarima odnosno “Subotičkom  ribarskom zadrugom”, produživan  je sve  do početka  1948. godine.  Od tada, pokrajinske vlasti  određuje  da poslove oko ribarstva vodi  “Uprava Kupatila Palić” (direktor Marko Kopilović), koja  će se  nadalje javljati kao poslodavac i palićkim ribarima.                              

            Iz  podataka za  1948.  godinu, koje su  slali  “Pokrajinskoj  direkciji ribarstva” u Novom Sadu, saznajemo da bilo zaposleno 10 do  11 ribara, da su od alata raspolagali  sa  130  “vrški”,  2  mreže,  6  čunova i 1 barkom, te da su ulovili ukupno 65 612 kg šarana (najviše je  ulovljeno maja – 17 425 kg), 20 431 kg karasa i 123  kg  sitne ribe.

            Tako je i  u  novoj  državi,  Palić,  uz  Ludoško  jezero,  ostao  jedino  ribolovno  područje  u  subotičkoj  okolini.  U  pogodnim  klimatsko vodnim prilikama, uz redovno poribljavanje, davao je solidne  količine ribe. Ali, pored periodičnih problema  sušnih godina, kada  je  nivo jezera drastično opadao, sve više značaja poklanjano je i pitanju  kvaliteta palićke vode, odnosno prečišćavanju  otpadnih  voda,  a  tih  godina se prvi put javlja i ideja da se vrši bagerisanje palićkog dna,  radi izbacivanja velikih količina mulja.

Subotica, oktobar 2000.                                                                                                        Stevan Mačković

[1] Građu za  tekst  pružio  je  obiman  predmet  iz  Istorijskog  arhiva F:47.III 62/1938.

[2] Upotrebljena  je  građa  iz predmeta IAS,F:47. III 38/1941

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: