Strani turista propao kroz molo na Štrandu – tužen „Napló“ !

Palićke priče – Strani turista propao kroz molo na Štrandu – tužen „Napló“ !

Palić oko 1914.

Maj 1937. godine, kao tradiconalni početak kupališne sezone na Paliću,  obeležen je jednom aferom. Povodom nesrećnog slučaja, u kome je povređen čehoslovački turista, hotelijer Ernest Köhler, subotički najistaknutiji list[1] mađarskom jeziku „Napló“ (Dnevnik) u broju 142 od 25. (utorak) 5.1937. doneo je na 3 strani nepotpisani redakcijski članak  o tom događaju. Gradske vlasti reagovale su na njega dosta burno i žestoko, i pokrenule postupak pred Sreskim sudom protiv deoničkog duštva „Minerva“ (najistaknutiji deoničari su bili iz porodice Fenyves/Fridmann/, a i urednik je bio dr Fenyves Ferenc) kao izdavača lista, tužeći ga za klevetu i tražeći odštetu.  Šta se zapravo dogodilo na Štrandu? Jednu verziju daje članak u novinama, nešto drugačije objašnjavaju gradski zvaničnici. Istina je verovatno bila negde između.  Treba istaći da je od 1936. godine grad preuzeo u svoju nadležnost gazdovanje kupalištem Palić, te se upravo zbog toga i našao pogođen, kako su tvrdili gradski oci, neodgovornm i neistinitim pisanjem lista.

A u članku Prokinuo se palićki molo pod jednim čehoslovačkim hotelijerom, koji je zadobio teške ozlede da su ga onesvećenog izvukli ispod slomljenih dasaka. Navedeno je sledeće: U nedelju (23.) posle podne krcati tramvaji su prevozili građane na Palić, koji su u priličnom broju posetili Štrand, tako da je još rano poslepodne bila velika vreva pored obale, a Uprava kupatila i zakupnik gostione na Štrandu su s najlepšim nadama očekivali prave letnje mesece za sezonu. Publika, tražeći odmora, preplavila je vodu, molo, te se zabavljala u dobrom raspoloženju, kada se iznenada deslo nešto strašno – drveni pod mola propao je pod jednim gospodinom, a nesretnik je do pojasa propao u rupu koja je nastala pod njegovim nogama. U tom momentu glasni povici za pomoć – uzbunili su celu kupališnu publiku i nastala je prava panika, oni koji su se sunčali na molu uplašeni od groznog prizora, poskakali su u vodu, a oni koji su se kupali u blizini moloa uplašeno su se povukli dalje od vode obojene nesretnikovom krvlju. Žrtva trulog moloa, kako se kasnije ustanovilo, Köhler Ernest, čehoslovački hotelijer, koji je bio u poseti kod svoga brata u Subotici, usled velikih bolova pao je u nesvest. Nekolicina iz društva nesretnika, požurili su mu u pomoć, drugi su dozivali lekara, neki su hteli potražiti Upravitelja kupatila da zatraže lekove i zavoje za čoveka koji je stradao. Ali ni lekara, ni odgovornog Upravitelja nije bilo u blizini, naravno ni lekova ni zavoja. A hotelijer Köhler je već ležao tamo krvav – u nesvesti, pa u tim napetim trenutcima ni to se nije znalo, nema li preloma kosti. Samo se toliko videlo, da su komadići polomljene daske iskasapili i  razrezali njegove butine. Najhitnije je trebao lekar, sredstva za dezinfekciju i zavoji, ali se  ubrzo saznalo, da stranih turista željno kupalište, ne samo  da nema ni stalnog dežurnog lekara, nego i da je njegov ormarić za lekove prazan.“

Štrand

U daljem tekstu se opisuje kako su sami kupači sakupljenim krpama previli  povređenog, zatim angažovali jedan automobil, kojim su ga otpremili lekaru kod glavnog ulaza, koji je ustanovio da nema preloma, ali su nastupile povrede od kojih može doći do infekcije. Za sam molo je rečeno da na njegovu trošnu konstrukciju već godinama stižu pritužbe, da je stalna opasnost da se sruši pod teretom gostiju i da nema leta a da se tamo ne desi lakša ili teža ozleda. Zbog toga je opisana  reakcija kupača, koji su tom prilikom počeli da demoliraju molo, ocenjena kao sasvim opravdana.

Kupalištu koje želi da privuče strance, ne bi smelo da dozvoljava takvu nebrigu, a čak će i sami meštani „koji su prožeti lokal patriotizmom, početi da ga bojžljivo obilaze“. Sam  Köhler je izjavio da više nikada neće posetiti Palić, a da će za pretrpljene povrede podneti tužbu protiv grada, kao vlasnika Kupališta.

Grad je pokazao veliku ažurnost, čak neočikavanu brzinu i već istoga dana (utorak, 25.5.) izaslao svoju tročlanu komisiju, dr Evetovića, upravnika Kupališta, dr \uričića, gradskog pravnog savetnika i inž. Stefanovića, na lice mesta, da pregledom ustanovi stanje na molou.

U zapisniku koji su oni sastavili stoji da se zaista polomila jedna daska, ali kako su saznali od očevidaca nemilog događaja, zbog „gimnasticiranja„ povređene osobe, koja teži  oko  100 kg. Zatim su šetnjom obišli ostali deo mola, čak  i „cupkali„ na njenu, a na nekim delovima izvršili i „pokuse“ sa opterećenjem od 230 kg (da li je to bila njihova ukupna težina?) i ustanovili da je „postojeći patos od dasaka uotrebljiv za svaki normalan saobraćaj, običnim hodom pa i cupkanjem„. Isto tako su pronašli i priručnu apoteku kod „kabinera“ na Štrandu, a ni „tragove demoliranja“ nisu uočili. Narednih dana izvršene su i najneophodnije popravke na drvenom molu i zabranjeno je skakanje u vodu.

Na osnovu toga gradsko veće, pod predsedanjem inž. Ivana Ivković Ivandekića i na njegov predlog, donelo je 31.5.1937. godine odluku da tuži Naplo zbog neistinitog  i tendecioznog pisanja, koje škodi ugledu Kupališta i samoj gradskoj vlasti. Ali, kada su se strasti malo stišale, juna te godine, šef gradskog pravnog otseka, pisao je predsedniku opštine Ivandekiću, da zapravo grad u toj parnici protiv lista i nema nikavih čvrstih dokaza, a da su i gradski inženjeri njemu lično potvrdili da je ceo molo slab i da se u svakom trenutku može srušiti. Pored toga Ukazom Kralja Petra II, novembra iste godine, data je amnestija za sve „štamparske krivice“ i time je praktično Grad morao da odustane od svoje tužbe.

Kako je prošao čehoslovački turista, da li se uspešno oporavio, te da li je podneo privatnu tužbu protiv odgovornih, nije nam poznato. Jedno je bilo nesumnjivo, takva negativna propaganda, koja je bila posledica objektivno slabog održavanja mola, nije mogla da ostane bez posledica po broj poseta stranih turista Paliću. A „Naplo„, koji je u ovom slučaju izašao kao pobednik, demonstrirajući snagu javne reči, nastaviće da  prati zbivanja u gradu, ukazujući i na druge slučajeve slabosti ili propusta u radu gradske adminstracije.

Tako će se i na tom malom primeru jasno pokazati koliko je za razvoj turizma na Paliću potrebno dobrih strateških planova (Upravo 1937. godine državne vlasti su Palić proglasile za turističko mesto, no status lekovite banje nije dobio ), brige i organizacije, te materijalnih ulaganja u  infrastrukturu i time stvaranju uslova u kojima bi prirodne lepote Palića bile učinjene privlačnim i za, u prvom redu strane goste. Doduše, njihov broj će i dalje ostati minimalan, oko 100 po sezoni, a subotični, nemajući puno drugih turističkih odredišta u okolini, ostaće njegovi najverniji posetioci.

Ferenc Fenjveš (vlasnik firme Naplo) sa decom

[1] I podaci o prodaji, daju dobru ilustraciju o snazi i uticaju tog lista, tada su se godišnji prihodi od prodaje kretali su se oko 3 miliona dinara, a cena primerka je bila 1,50 dinara

Subotica, 23.9.1999.                                                                                                    Stevan Mačković

 

[1] I podaci o prodaji, daju dobru ilustraciju o snazi i uticaju tog lista, tada su se godišnji prihodi od prodaje kretali su se oko 3 miliona dinara, a cena primerka je bila 1,50 dinara