Proslava 15-to godišnjice oslobođenja Subotice 1933.

Proslava 15-to godišnjice oslobođenja Subotice 1933.

Gradski kulturni savetnik dr Matija Evetović, koji je bio na čelu Kulturno-socijalnog odeljenja Senata,predložio je 10.X 1933. Gradskom senatu da se na svečan način proslavi i obeleži 15 godina od oslobađanja Subotice,programom od 10.do 13.XI.Predlog je prihvaćen i gradska vlast je pristupila organizacionim pripremama. U tom cilju je 31.X , u gradskoj kući održana konferencija predstavnika uprave grada, kulturnih institucija i udruženja i društava iz Subotice, u cilju sastavljanja programa proslave.U ime grada je bio prisutan dr Matija Evetović, zatim Voja Stefanović kao direktor Muške gimnazije, Josip Putnik, direktor Trgovačke akdemije, Aleksandar Mikić i Radomir Vujić, školski nadzornici,Nenad Rajić, direktor „Kolevke“ te predstavnici kulturnih društava i novinari

Obeležavanje 13.XI u 1925.

Posle debate usaglašen je i usvojen predlog programa proslave.Predviđeno je da traje tri dana,10, 12. i 13. XI. Gradski senat je posle stavljanja na uvid javnosti, tog programa, i doneo odluku o njegovom usvajanju. Predviđeno je da proslava otpočne 10.XI svečanom sednicom bivših članova Narodnog veća Srba i Bunjevaca (dalje NVSiB), Narodne garde i deset omladinaca koji su postavili hrvatsku zastavu na toranj gradske kuće. Za 12. je predviđen pozorišni matine za školsku omladinu i povorka sa bakljadom od varoške kuće do zgrada Divizije, a za 13. svečana sednica Senata, službe u gradskim bogomoljama svih veroispovesti, defile vojske, udruženja i građana, slava 34. pešadijskog puka, predstava nacionalnog sadržaja u pozorištu uz učešće Sokolskog društva i Udruženja Istarskih emigranata. Pozivi za prisustvovanje će biti upućeni počasnim građanima Subotice,vojnim vlastima i subotičkim društvima i udruženjima. Program je i realizovan u skladu sa takvim planom.Tako je 10. novembra u 10 časova otpočeo sa otvaranjem svečane sednice u velikoj većnici za bivše članove NVSiB, formiranog tog dana 1918. godine, Narodne garde i deset bunjevačkih omladinaca koji su postavili hrvatsku zastavu na gradsku kuću.Svirana je državna himna, govorio je Blaško Rajić, bivši potpredsednik NVBiS, i Suvajdžić Nikola, član Narodne garde. Dana 12.XI održan je u Gradskom pozorištu matine uz govor „Oslobođenje i naš zadatak“ direktora Muške gimnazije i predstavu „Oslobođenje“ Sokolskog društva. O istarskoj tragediji govorio je Turatov Ivo, učitelj, a u večernjim satima je bila svečana povorka i bakljada. Sledećeg dana, 13. program je počeo svečanom sednicom Senata, uz govor gradonačelnika ing.Ivandekić Ivana.Tada je upućen i telegram Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru I, i podeljene suposebne diplome počasnim građanima, zaslužnim oficirima srpske vojske, Anti Živuloviću i Mihajlu Brodiju, koji su prvi ušli sa oslobodilačkom vojskom u grad 1918, i drugima.U 9 časova je obavljeno blagodarenje u pravoslavnoj i ostalim crkvama, uz učešće pevačkog društva „Graničar“,horova „Cecilije“ i „Nevena“. Nakon toga je obeležena slava 34. puka. Poslepodne je održana svečana akademija u Gradskom pozorištu sa govorima dr Matije Evetovića,Matije Išpanovića i dr Skaljer Lovre, te spletom narodnim pesama i igara, a završena je sveslovenskom himnom u izvođenju Sokolske muzike. Tog dana bile su zatvorene sve radnje u gradu.Gradska kuća je bila posebno osvetljenja, a istaknuti su i incijali Kralja i Kraljice sastavljeni od niza svetiljki.Interesovanje građana je bilo veliko u čitavom toku proslave,pa u skladu sa tim i posećenost svih manifestacija, od strane publike. No, bilo je i zamerki, a jedna grupa javnih ličnosti, odbornika Gradskog predstavništva, je čak i uputila interpelaciju gradonačelniku. Oni su postavili pitanje:Zbog čega se u toku cele proslave nastojalo da se 10. novembar obeleži kao dan oslobođenja, kad ni demonstarcije bunjevačko-srpskih omladinaca nisu imale revolucionarni karakter a ni NVBiS nije proglasilo tada otcepljenje od Austro-ugarske imperije?“. Dalje zameraju što se u govoru na proslavi naročito podvalčilo da se 10.XI 1918. na gradskoj kući zalepršala samo hrvatska zastava, kada se tamo već sutradan našla i srpska trobojka. Postavljaju pitanje gradonačelniku, smatra li on da Subotica oslobođena 10. a ne 13.XI , a da je to srpska vojska samo sankcionisala, kako su to u svojim govorima istakli Blaško Rajić i Matija Išpanović.Zameraju i na govoru Blaška Rajića u kome je istakao da se Bunjevci još imaju opredeljivati, te na nedovoljno ukazivanje počasti istaknutim gostima.Kao podnosioci tog dopisa se javljaju Mijo Mandić, Antun Vidaković, dr Radivoj Miladinović, dr Stipan Matijević, Lazar Matijević i drugi odbornici. Već 4.XII gradonačelnik je dao odgovor toj grupi. Iznosi da je program bio sastavljen na široj bazi od običnog godišnjeg obeležavanja oslobođenja, a uz učešće šireg kruga javnih radnika i grada u celini.Jasno je po samom programu da je težište bilo na 13.XI kada je srpska vojska ušla i oslobodila Suboticu.“ proslava, F47,IV.5316.933

Dana 10.XI započeta je proslava zbog toga što je toga dana navrešeno 15 godina od osnivanja NVSiB.Istaknuće hrvatske zastave od strane bunjevačko srpske omladine tog dana, samo je jedan događaj koji zaslužuje pažnju da se istakne, jer do toga dana nije se nikada vila slovenska zastava“Dalje ukazuje da niko nije rekao da je bila istaknuta sano hrvatska zastava, pošto je rečeno da je već sutradan bila postavljena i srpska.Naglašava da su svi događaji pre 13.XI 1918. bili samo prlpremni radovi i akcije vredne hvale i spomena a samo delo oslobođenja je usledilo dolaskom srpske vojske. O opredeljivanju Bunjevaca iznosi da su oni koji su glasali na poslednjim poslaničkim izborima dokazali da su za državnu celovitost i narodno jedinstvo. O svečanom dočeku gostiju kaže da je zbog tehničkih poteškoća i štednje otkazan, no da je on lično sa ing. Kostom Petrovićom dočekivao goste.Tim odgovorom stavljena je tačka na primedbe nekih krugova subotičke javnosti . proslava, F47,IV.5316.1933