Geza Klein (Komor) i njegova fabrika

Klein F 47 XIX 374 921Geza Klajn (Klein), (Nađčeč /Nagycsécs, u županiji  Borsod-Abaúj-Zemplén/ 1867. – Aušvic 1944.). Još pre 1918. promenio je prezime na Komor. Supruga mu je bila Matilda Sesler (Sessler) (Subotica, 1873. – 1944.). Imali su dva sina Julija (Gyula) (Subotica 1893. – ?) i Ernesta (Ernö) i kćerku Magdu, udatu Lederer. Ernest Komor (Subotica, 1895. – Dornau, 1945.) juna 1940. godine pozvan je vojnu vežbu kao rezervni artiljerski kapetan. Učestvovao je i u ratu, a njegov završetak je dočekao u redovima američke vojske. Po izveštaju mađarskih detektiva 1943. godine ocenjen je kao prijatelj Engleza i Amerikanca, te pripadnik masonske lože.  Ni njegova sestra Magda Komor nije preživela rat, stradala je u deportaciji.

Preduzetni Geza Klajn, vodio je firme sa razgranatom delatnošću, od trgovine osnovnim prehrambenim proizvodima, preko proizvodnje i prodaje boja, lakova i benzina, do zastupanja “Forda”.  U 1930. imao godišnji promet čak 3 miliona dinara. Tada je zapošljavao 10 radnika.

Clip

Tako je zahvaljući njemu u Subotici radila najveća fabrika lakova i boja pod imenom „GEZA KLEIN (KOMOR) I SINOVI, TVORNICA LAKA I BOJA“.

Trgovačka firma Geze Klajna (Klein) je registrovana još 1891. godine. Firma je preregistrovana 1925. godine kao javno trgovačko društvo za trgovinu mešovitom robom, proizvodnju farbe i lakova, trgovinu automobilima, auto delovima i popravku automobila (Ct IX,106 ). Zastupala je i firme: „Standard Oil“ koja se bavila prodajom derivata nafte, „Michelin & company“ (gume), kao i „Ford“, Fordson“ i „Lincoln“, koji su u svojoj ponudi imali automobile, traktore i teretna vozila. Spadala je među 3 najveće subotičke trgovine kolonijalnom robom, pored firmi „Trafikant Gabor“ i „Nemenji i drug“. Nalazila se u Sudarevićevoj ulici 6 /danas 2016. To je ulica Matije Gupca/.  (Geza Komor sa suprugom je bio vlasnik i kuće u Harambašićevoj 3.) Članovi društva su bili iz porodice Komor, otac Geza, i sinovi Đula (Julije) i Ernest (Ernö). Ova firma je 1922. molila od grada da joj se besplatno dodeli građevinsko zemljište između „Patrije“ i beogradskog puta, radi proširenja proizvodnje, izgradnje objekata od 1500 m.kv. To je trebao da bude plod saradnje sa jednom berlinskom fabrikom laka. Međutim Senat je doneo odluku da se gradsko zemljište, površine 10 000 m. kv. može samo prodati po ceni od 2,5 din. za kv. hvat. Nakon toga Klajn piše Senatu: „Ova bi inozemna firma samo u tom slučaju bila voljna da učestvuje u poduzeću, ako grad u svrhu podizanja fabike ustupi besplatno zemljište, jer sazidanje i opremanje fabričkih zgrada prema današnjim teškim prilikama zahteva ogromnu svotu, da bi rentabilitet iste učinilo nemogućim to, ako bi se još i na zemljište moralo trošiti.“ Tako se izjalovio pokušaj izgradnje nove fabrike laka, ali posao je firma nastavila u novoj radionici, na staroj adresi, za proizvodnju lakova, farbe i firnajsa pokreću 1922. godine. Njen maksimalni kapacitet je bio do 50 v. laka, firnisa. Raspolagala je sa velikim kazanom za lakove od 1200 litara, malim kazanom za lakove od 200 litara, postrojenjima za mlevenje i laboratorijom. Radi praćenja tehničkih inovacija u tehnologiji proizvodnje laka, farbe i firnajsa, preduzeće je zapošljavalo strance stručnjake u toj oblasti. Tako je od samog osnivanja pogona za proizvodnju lakova, bio zaposlen austrijski državljanin Leopold Picl (Pitzl).  „Pomenuti radi već u ovoj struci 30. g. i još i danas uvek mora da uči nove pronalazke itd. Pored njega je zaposleno domaće radeništvo, pa ipak ih on može uvežbati da oni postanu potpuno samostalni, Vođu moraju imati, naročito zbog slabih ambicija.“ Od 1926. godine imala je ova firma zaključen ugovor sa „Generalnom direkcijom državnih željeznica“ o isporuci farbarskog materijala. Ipak u 1927. Godini preduzeće je radilo samo sa 20% kapaciteta. Iz izveštaja banke dobija se dobra ilustracija o snazi firme porodice Komor. „Dobro snabdevena firma sa voljom za neprestanu ekspanziju. Godišnji promet ide u mnogo milijuna. Zalihe robe su 3 000 000 a potraživanja isto toliko.“ (Od nekretnina Komorovi su imali kuću u gradu i vilu na Paliću, procenjene na 1,5 miliona dinara. IAS, F:43.122).   Godišnji promet 1930. godine je bio 3 000 000 dinara. Tada preduzeće zapošljava 12 -15 radnika.gr 732 1925

Sin osnivača firme, Julije (Gyula) Komor, otputovaće polovinom 1926. godine u Ameriku, u Detroit, u fabriku „Ford“, da bi tamo pohađao jedan kurs i ugovorio nove trgovačke poslove sa tom fabrikom.  U Suboticu se vraće tek krajem 1927. godine.  Otac ga je zbog tog dužeg otsustva, ispisao čak i iz subotičkog Automobilskog kluba. Julije je inače bio strastveni vozač, i zabeleženo je da su ga gradske vlasti i nekoliko puta kažnjavale zbog prebrze vožnje. Lokalni list „Subotički glasnik“ doneo je februara 1926. godine, vest da je kažnjen sa 25 dana zatvora i 400 dinara kazne,  azatim i  izjavu Julija da je to zbog toga što ga lično mrze organi reda, što opet prenosi „Subotički glasnik“ br.11.  na drugoj stranici . Nakon tog poslovnog puta  firma će postati glavni zastupnik „Forda“ ali i „Standard Oila“ na ovim prostorima. U to doba čak još 5 subotičkih firmi bavilo se prodajom automobila, „Weigand i Co.“, „Automobilia, d.d.“[1]     U 1940. godini zapošljavala je 12 radnika. Nastavila da radi i nakon 1945. godine pod imenom „Geza Klein i sinovi, radionica lakova i pomoćnih sredstava za industriju“.  Kao inženjer u proizvodnji tada je radio i Tibor Goldman.   U 1946. Goldman odlazi u Zagreb na operaciju, a nakon toga i ostaje na tamošnjem tehničkom fakultetu da bi pod vođstvom prof. Krajčinovića radio na razvoju proizvodnje veštačkih smola. Kasnije iseljava u Ameriku gde je napravio karijeru u Revlonu.

 

[1] Članovi tog društva su bili dr Nej Ladislav i inž. Leo Štraus. Firma je zastupala „Fiat“, „Mamužić A.“ (zastupao je „Pegueot“, „Opel“ i „Studebaker“.)  i „Engl“.

%d bloggers like this: