Dr Mirko Kosić, crtice

Kosić naš najznačajniji sociolog između dva svetska rata. Prvi je celovito obrazložio najvažnija epistemološka pitanja sociološkog metoda, oslanjajući se na Maksa Vebera a potom i na osnovna načela Dirkemovog pozitivističkog metoda. Pisac je prvog udžbenika sociologije u Srbiji,,Uvod u opštu sociologiju” i osnivač prvog sociološkog časopisa „Društveni život”. Kosić je bio srećne naučne, ali nesrećne političke zvezde. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zamenik guvernera Srpske narodne banke i jedan od vodećih Nedićevih finansijskih stručnjaka. Zbog toga je morao zauvek da napusti Srbiju. Posle Drugog svetskog rata živeoje u emigraciji u Švajcarskoj. Umro je u Luganu 1956.

Natuknica za  L E K S I K O N PODUNAVSKIH HRVATA – BUNJEVACA I ŠOKACA

KOSIĆ, dr. Mirko, ( Kikinda, 27. III. 1892. –  Lugano, 25. VI. 1956.)

Mirko Kosic liksociolog, sveučilišni profesor, narodni  poslanik. Osnovnu školu pohađao u  Kikindi, gdje započinje  i gimnaziju koju  nastavlja u Novom Sadu i Kronšatatu a završava u Trstu 1911. godine. Prava, ekonomiju i političke nauke studira u Strazburu, Minhenu, Ženevi i Cirihu. Nakon što je uspio pobjeći s mobilizacije, sudjeluje u Prvom sv. ratu kao dragovoljac u srpskoj vojsci u odjelu za vanjsku propagandu, te prelazi s vojskom Albaniju, a sa Krfa biva upućen u Italiju i Švicarsku. Supruga mu je bila Margot. rođ. Knabe. Doktorira u Cirihu 1917. godine. Za docenta na novootvorenom Pravnom fakultetu u Subotici izabran je 1920. godine, da bi na njemu od 1925. do 1931. predavao ekonomske nauke, privrednu politiku i sociologiju kao redovni profesor. Kao najznačajniji domaći sociolog između dva svjetska rata doprineo utemeljenju teorijske sociologije i napisao prvi udžbenik sociologije kod  kod nas. Prvi je cjelovito obrazložio najvažnija epistemološka pitanja sociološkog metoda, oslanjajući se na Maksa Vebera a potom i na osnovna načela Dirkemovog pozitivističkog metoda. Bio je osnivač prvog sociološkog časopisa Društveni život. Paralelno s tim (1925.-1930.), obavljao je dobro plaćenu funkciju tajnika Trgovinsko-industrijske komore u Novom Sadu i pomoćnika ministra za trgovinu i industriju (1926.-1927.).  Za narodnog poslanika na listi Bogoljuba Jevtića izabran 1935. U vrijema rata i okupacije (1941.-1944.) bio je viceguverner Narodne banke Srbije. Novčano pomagao Ravnogorski pokret. Na završetku rata emigrira u Švicarsku  gde ostaje do smrti.

Djela: Pangermanizam, Velika Kikinda, 1912; Noviji tipični pokušaji konstituisanja sociologije,  Beograd, 1924; Problemi savremene sociologije,  I, Beograd, 1934;  Uvod u opštu sociologiju, Novi Sad, 1934; Hrvatsko pitanje i nacionalno jedinstvo,  Novi Sad, 1937

Izvori: Povijesni arhiv Subotica, Pravni fakultet Subotica F:228. 83.

Lit: Lit: Miodrag Simić, Istorija subotičkog Pravnog fakulteta 1920-1941, Beograd, 1999; Srpski biografski rečnik, V tom, Kv-Mao, Novi Sad 2011,  str. 253,254.

 

 

F 228 109 dr Mirko Kosic smanjen jpg

  • HRONOLOGIJA:
  • pobegao prilikom mobilzacije,  u Komandi Kladovske tvrđave
  • od februara 1915 do 1917 u Srpskom Presbirou u Ženevi
  • govorio jezike: srpskohrvatski, francuski, italijanski, nemački, mađarski, engleski
  • maturirao u državnoj humanističkoj gimnaziji u Trstu 1911., 1 godinu slušao na Pravnom fakultetu u Strassburgu, 2 i 3. godinu na u Minhenu, 1 semestar  na Ekonomsko socijalnom fakultetu u Ženevi, 2 semestra na Pravnom fakultetu u Zirihu, 1917. doktorirao
  • supruga Margot rođ. Knabe
  • Dr Kosić  19.09.1922. imenovan za van. prof. u Ljubljani
  • Docent u Subotici  7.10.1922.
  • Redovni  prof.  na Pravnom fakultetu u Suboticic od    21.8.1925.
  • 1.1.1925. ima 4 godine, 2 meseca službe

 

  • Dr Kosić od 1.1.1926. radi (pored fakulteta) u Trgovačkoj zanatlijskoj Komori gde  ima platu kao sekretar od 7 500 dinara i stan u naturi
  • na subotičkom Pravnom fakultetu uvažena ostavka dr Kosića 24.3.1931.
  • 1931. afera oko njegovog delovanja kao sekretara Komore
  • 228 84 529 Disciplinski

 

beleške na osnovu izvora:

Društveni život, socijalno-naučni časopis, knj. 3, Beograd 1921 (urednik dr Mirko Kosić) 

članak: Naš nacionalizam i kultura, str.243-248. U potpisu redakcija

„Pre ostvarenja državnog jedinstva bilo  je  narodno  jedinstvo  jače, čistije i opštije no posle ostvarenja.“

– navodi jednu definiciju nacionalizma: „Onaj pokret  koji  stremi  za pretvorenjem naroda u naciju, imenujemo nacionalizam. (Knaflič ).“

„Veliki  vojni  uspesi,  ogromne  žrtve, gubitak najboljih ljudi, nadiranje i penjanje u vojnoj i političkoj hijerarhiji  mnogih  loših, nedoučenih i nedostojnih, te opšte posledice dugih ratovanja  pomerili su ravnotežu srpskog nacionalnog duha.“

„Nacionalizmu“ je data oduška u centralizovanju, u odricanju od Krfske Deklaracije,  u  posrbljivanju  Bunjevaca, u batinanju republikanskih Hrvata, u jakobinskom terorisanju slobode mišljenja  i  ispovedanja…“

„Nekoliko dobro organizovanih klika bezobzirnih  eksploatatora  narodne države dočepalo je državni aparat u svoje ruke i stara  se  da  ga  ne ispusti. Sve što je pohlepljivo, sve što je slabo i bedno  moralo  ime je prići,…“

„Sve što je  poluanalfabeta  i sve što je  levantijski nevaspitano dokazuje kako je glavno održati državu onakovu kakove je   (pa i „poštovati“ je! ), da je autonomija i federalizam put ka  rasulu i  nekulturnosti  (n.pr.  Sjedinjene  države,   Švajcarska,…) a centralizam  čvrsta  brana  opstanka  ( n.pr.  predratna   Ugarska, Rusija… ). Balkanski Srbi znaju za autonomije kao prelaz ka konačnom otcepljenje, to su naučili u Otomanskoj Imperiji.“

– centralizam bi bio manje štetan da „…nije  onog  ogromnog  broja kulturno veoma sirovih,  socijalno  nepogodnih i moralno  podozrivih individua u tzv. srpskoj inteligenciji, naročito u  pojedinim  granama državne uprave ( policija, carina )

–  protiv majorizovanja u pitanjima „posebnih plemenskih celina, Hrvata, Slovenaca“

– večito podvivikivanje „Mi smo vas oslobodili!“

– obožavanje naše države i sile

– potrebno je suzbijati sve iluzije da smo već kulturni  (  objašnjava rezultat  glasanja  koruških  Slovenaca.  „…glasali  su  protiv našeg gospodina „žace“ koji oslovljava „oslobođenu braću“ sa „Nazad  stoka“, glasali su protiv naših  levantijskih  carinika,  protiv  batinanja  i „rekvirisanja“, protiv militarizma,….Ne može se ozbiljno tvrditi  da je jedna periferijalna oblast, koja  naginje  susednoj  višoj  kulturi „prazne glave“.

– „vrhovni cilj poboljšanje našeg kulturnog života.“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: