Prilog istoriji razvoja Ekonomske škole “Bosa Milićević” u Subotici u periodu od 1950-1960. godine

Prilog istoriji razvoja Ekonomske škole “Bosa Milićević” u Subotici u periodu od 1950-1960. godine (Neke opšte uspomene i sećanja)

Ekonomsko obrazovanje kadrova za privredu i društvene delatnosti kao  sastavni deo opšteg stručnog obrazovanja u ranom posleratnom periodu (1950-1960) , delilo je sudbinu stanja i razvoja školskog sistema u Vojvodini. Smatram da je, sećajući se karaktera i tadašnjih unutrašnjih stremljenja u tom vidu obrazovanja, neophodno istaći da je ceo sistem školstva bio pod snažnim uticajem dostignutog stepena društveno -ekonomskog razvoja.

Suštinske odrednice školskog obrazovanja, kao što su način određivanja profila škola, njihov formalno-pravni položaj, sistem organizacije nastave, kadrovska politika, materijalni položaj, programsko usmerenje nastave, mesto i uloga stručnog obrazovanja u društvu – sve to je  bilo  determinisano za ovaj period  karakterističnim svestrano ekstenzivnim i istovremeno intenzivnim razvojem privrede i društvenih delatnosti.

Ubrzani ekonomski rast i razvoj privrednih delatnosti, a naročito prvi ohrabrujući rezultati kao što su rast društvenog bogatstva, društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka (njegov apsolutni rast i promene u njegovoj strukturi – porast fonda akumulacije, promene u relativnim veličinama fondova opšte i lične potrošnje), isticali su nove potrebe i zahtevali traženje novih smelih rešenja. Nove koncepcije i strategija ukupnog razvoja postale su primarne odrednice i stvarnosti i perspektive razvoja. Do tada u društvu nepoznata stremljenja, pa i ambicije razvoja, dobijaju sve veći značaj i  ispoljavaju se sve snažnije . Tada nisu bile zaspostavljenje ni materijalne mogućnosti društva, pa  nakon  pedeset godina, ipak, čini mi se da je bilo i nestrpljenja i preteranog optimizma. Čvrsto se verovalo da se sve u društvu može odmah promeniti u željenom obliku i sadržini. Cenu tih neodmerenosti u najvećoj meri platilo je upravo obrazovanje, školstvo i deo društva  kome je školstvo stavljeno na dušu da se brine o njegovom održavanju i funkcionisanju. Pokazalo se da do tada nepoznata rešenja, ambicije i proklamovana stremljenja nisu dovoljna za ostvarenje željenih promena i stvaranje novog oblika života. Mnoge društvene potrebe nisu zadovoljavane, novi proklamovani oblici svesti, nova ideologija i shvatanja bili su kratkog daha. Uprkos ogromnoj razlici između željenog rasta i razvoja i stvarnih dometa , period od 1950-1960. god.  ostavio je za sobom dubok trag. Ostvarenja, pogotovo sistem vrednosti koji je tada zaživeo značio je krupan korak u društveno-ekonomskom razvoju uopšte,  a posebno u oblasti obrazovanja.

U takvim uslovima Ekonomska škola doživela je do tada neslućeni rast i razvoj. Njen način života i rada omogućili su ostvarenja na obrazovnom planu koji su bili dragoceni doprinos opštem napretku. Zato kontinuitet razvoja Ekonomske škole u Subotici, u periodu od 1950-1960.god.,  zaslužuje divljenje i poštovanje.

Brojke koje govore

Ekonomska škola je u poslednjim godinama šeste decenije obrazovala  sledeći broj kadrova:

Ekonomska škola ( 1956 – 1961) 

Šk.god.                        B                    R                   O                    J

UČENIKA    ODELJENJA      NAST.       ADM. RAD.     POM.SL.

1956/57.                     429                  15                   26                   1                        4

1958/59 .                    518                  16                   33                   2                        4

1959/60 .                    573                  17                   36                   2                        5

1960/61 .                    599                  18                   35                   3                        5

IZVOR: Podaci uzeti iz godišnjih izveštaja EŠ/Biblioteka IAS – 1041, 1042, 1043, 1044.

Sami po sebi ovi brojevi ukazuju na ogromne napore koje je nastavni kolektiv Ekonomske škole morao  da ulaže u toku svoga  rada.

Ovim brojkama treba dodati i činjenicu da je u školskoj 1960/61. godini formiran Centar za ekonomsko obrazovanje kadrova (odraslih). Centar je imao isturena odeljenja sa organizovanom nastavom i ispitima u sledećim naseljima Sreza Subotica: Subotica,  Stara Moravica, Bajmok, Čantavir, Feketić, Mali Iđoš, Kanjiža, Đurđin, Senta, Bačka Topola i Lovćenac.

U ovim isturenim odeljenjima izvođena je nastava iz opšteobrazovnih i stručnih predmeta sa brojem učenika koji je premašivao ukupan broj učenika u redovnoj nastavi.

Ovom obliku obrazovanja treba dodati i dva tzv. “boračka odeljenja” u kojima se obrazovala grupa starijih lica (jedno opšte; drugo za administrativne poslove).

Jasno je da su formiranjem Centra za ekonomsko obrazovanje odraslih, radne i nastavne obaveze nastavnika narasle do te mere da se bez preterivanja može tvrditi da su te aktivnosti dosezale do granica  iscrpljenosti nastavnog kadra čime je bila ugrožena nastava u samoj školi. Naknada za ovaj iscrpljujući oblik obrazovanja i angažovanja nastavnika bila je simbolična. Za mesečni honorar nije mogla da se kupi  ni knjiga. Ali  bitno je bilo stručno osposobljavanje kadrova. U ovom obliku angažovanja škole vaspitna funkcija bila je  potpuno zapostavljena.

Nema sumnje da je rad Centra za ekonomsko obrazovanje kadrova ipak bio dragoceni doprinos stručnom i opštem obrazovanju kadrova za privredu i društvene delatnosti Sreza Subotica.  Mora se danas konstatovati da je način obrazovanja kadrova u ovom obliku i po ovoj koncepciji  u osnovi bio teški promašaj u kreiranju sistema stručnog obrazovanja kadrova. Simboličan je bio broj onih učenika koji su sa uspehom završavali svoje školovanje za dve ili četiri godine  po nastavnim planovima i programima po kojima su se obrazovali učenici u redovnoj nastavi.

O razmerama obrazovanja kadrova ekonomske struke rečito govore podaci o tome da je u okviru precenjenog  Ekonomskog centra funkcionisala i škola za obrazovanje kadrova za trgovinu. Tu su postajale dve škole i to: Škola za učenike u trgovini (ŠUT) i Škola za visokokvalifikovane radnike u trgovini (VK). Broj ovih učenika u nekim školskim godinama se kretao  ovako:

Škola učenika u trgovini

Škol. godina                      B                   R                  O                 J

UČENIKA    NASTAVN.   ODEL.

1958/59 .                          182                 7                   13

1959/60 .                          197                 8                   11

1960/61 .                          240                 8                   11

IZVOR: Podaci uzeti iz godišnjih izveštaja (Biblioteka IAS – 1041, 1042, 1043, 1044)

Neki značajni oblici u sistemu ekonomskog obrazovanja

kadrova u Vojvodini

Izvršno veće Narodne skupštine APV svojim rešenjem iz 1961. godine osnovalo je Zavod za unapređenje opšteg stručnog obrazovanja u Vojvodini. Sedište ovog Zavoda bilo je u Novom Sadu. Pored ostalih funkcija ovaj Zavod imao je ne  malu ulogu u kreiranju sistema ekonomskog obrazovanja kadrova u Vojvodini. Upis broja učenika i odeljenja u ekonomske, sadržina nastavnih planova i programa, profil kadrova, utvrđivanje obima i strukture potrebnih kadrova za pojedine prirodne i društvene delatnosti itd.,  bilo je  pod kontrolom ove institucije. Bez zelenog svetla ove institucije nije mogao u školskoj operativi zaživeti ni jedan oblik rada.

Skupštinsko telo APV svojom odlukom formiralo je Višu ekonomsku komercijalnu školu sa sedištem u Subotici. Po osnivanju i radu Ekonomskog fakulteta u Subotici, ova je škola  ukinuta odlukom istog organa .

Pokrajinsko veće APV osnovalo je Ekonomski institut i Zavod za unapređenje organizacije industrijske proizvodnje i produktivnosti rada. Sve ove institucije, svaka na svoj način, uticale su na funkcionisanje sistema ekonomskog obrazovanja kadrova u Vojvodini. Ekspanzija obrazovanja stručnih kadrova u celoj zemlji bila je očita.

Opšti osvrt na razvoj Ekonomske škole

u periodu  od 1950 – 1960.god.

Pored obrazovne funkcije škola je imala veoma razuđen, bogat, uhodan i razvijen sistem vaspitnog rada sa učenicima. Ova funkcija škole bila je značajna kao i obrazovna funkcija. Oblici vanastavnih aktivnosti su bili: Kulturno-umetničko društvo u školi, Društvo mladih ekonomista i knjigovođa, đačke radionice i dr. One su po sadržini rada predstavljale obogaćivanje načina vaspitanja učenika. U tom pogledu društveno-političke organizacije u školi – doduše jednoznačne po svojoj koncepciji – imale su značajnu ulogu. Ekonomska škola je u tom periodu imala  i svoju đačku kuhinju. Tada su učenici  u velikom broju  putovali iz okolnih naselja u Suboticu. Ishrana tih učenika bila je humana obaveza Ekonomske škole. U celini uzev,  vaspitni rad sa učenicima po oblicima i metodama rada bio je raznovrstan i bogat.

Većina nastavnika – naročito pripadnika mlađe generacije – bila je vrlo aktivna u društveno-političkim organizacijama i organima upravljanja van škole.

Lična primanja nastavnika u tom periodu znatno su zaostajala za primanjima u privredi i nekim društvenim delatnostima. Nije bio redak slučaj da su nastavnici imali manja lična primanja od nekih svojih učenika . Materijalni položaj nastavnika znatno je poboljšan uvođenjem sistema finansiranja privatne stambene izgradnje na bazi veoma povoljnih kredita.

Rad u Ekonomskoj školi u ovom periodu bio je izrazito naporan i radno veoma intenzivan.

Ekonomska škola i sve druge škole u gradu nisu tada poznavale nikakav oblik organizovanog izražavanja nezadovoljstva uslovima rada. Obustave rada, bojkot nastave, protesti, napuštanje radnih mesta, skraćivanje trajanja nastavnih časova i sl.,  u to vreme bili su potpuno nepoznati. Opšti polet, optimizam i čvrsta vera u bolje sutra, obuhvatalo je sve radne ljude.  Svi smo mislili i osećali jedno. Svoju sudbinu smo  imali u svojim rukama.

Odgovoran odnos prema nastavnim obavezama, školi i društvu,  bile  su odrednice ponašanja nastavnika.

Stručno korektan i visok nivo nastave, poštovanje ličnosti učenika, čuvanje ugleda profesije i škole, uvažavanje društvenog interesa iznad svih drugih – to su bile vrednosti koje smo potvrđivali na svakom koraku. Kriterijumom ovih vrednosti merili smo sebe i druge , a sve za zajedničko dobro i opšti napredak.

U ovakvoj uspomeni mi je ostala Ekonomska škola iz davnih pedesetih godina u zlatno doba svoga  razvoja .

Sećanja na nastavni kolektiv Ekonomske škole

Prva generacija nastavnika, obrazovana na visokoškolskom nivou na Beogradskom univerzitetu (Ekonomskom fakultetu u Beogradu) i drugim univerzitetima u zemlji, stasala je za zaposlenje školske 1951/52. godine. Prvi nastavnici koji su sa nepoverenjem i zaziranjem primljeni na rad u Ekonomsku školu bili su: Borislav Martin, Radivoj Azucki, Jene Kiš, Josip Ferenci, Vitomir Ružić, Branislava Orman, Momir Jančurić, Aleksandar Tumbas, Aleksandar Šimoković, Ilona Vereš, Vezilja Dragoslavić, Katarina Ivković. Ovo su bili nastavnici Ekonomske škole u periodu  od 1950-1960.god.

Pored ovih prezimena i imena na spisku nastavnika za školsku 1961/62. god. mogu se pročitati prezimena i imena nastavnika koji su završavali studije na Filozofskim fakultetima širom zemlje. Među njima su bili: Svetozar Krulj, Milenko Adžić, Marica Tamaši (Kovačić) Grgur Musanić, Rudolf  Tot, Ivanka Čačić (Mitić), Đorđe Abramić, Ljubica Domonkoš, Branislav Vujadinović.

Posebno treba istaći imena onih nastavnika iz najstarije generacije koji su u prvim posleratnim godinama (1945/46.god. i kasnije) držali nastavu. Među ovima su bili: dr Vjekoslav Matanić, Boris Tudor, Ljubica Tudor, Todor Zvekić, Marko Somborac, Smilja Đuranović, dr Mate Brčić Kostić, Karlo Popović, Majda Petrović, Kurt Štajner i Nikola Šeršavicki . Sve su ta časna imena, sada već i sveta jer među njima nema više živih . Bila su to imena nastavnika koji su uživali veliki ugled i poštovanje  svojih  učenika i kolega.

Još neke nastavnike treba pomenuti (imena im nažalost nisam zapamtio, ali se sećam njihovog lika ): Mensur, Bartolović, Čepčanji i Putnik.

Iza svakog od njih ostalo je mnogo održanih časova , a  ispred njihovih sledbenika   nauke željnih lica u školskim klupama. Dobar deo života i delovanja Ekonomske škole preselio se u istoriju ili se  nastanio u svetu uspomena i sećanja  ,  te “živi” samo na požutelim đačkim knjižicama sa potpisima i pečatima.

Nastavnik oblikuje dušu svojih učenika i nikad nije siguran u to da li daje  dovoljno i na pravi način. Stoga oni koji imaju sreće još pamte, sećaju se, osećaju i znaju od koga, šta i koliko su dobili.

Borislav Martin

Subotica, 23. mart 2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: