„ORIENT, TVORNICA ŠKROBA I NUZPRODUKATA“

 „ORIENT, TVORNICA ŠKROBA I NUZPRODUKATA“

 

Mr. ph. Bela Verteši[1]  i  dr Zoltan Hajzeler (Heiszler Zoltán)[2] dobili su od  nadležne vlasti, Sreskog načelstva, 1936. godine „ovlašćenje“ (br.639/1936) da, pod imenom „Orient“, vode zanatsku radnju za proizvodnju škroba, koji će služiti  kao  sirovina za farmaceutske artikle.  Postupak za izdavanje dozvole za uspostavu radionice u Ulici Save Tekelije 79 (na tom mestu je do tada radila firma „Hercog i Glas“ – fabrika metalne robe) bio je praćen nizom poteškoća. Gradsko  poglavarstvo je imalo zamerke na lokaciju, koja nije bila predviđena za podizanje ovakvih radionica.[3]

„Radionica  se predviđa  u užem gradskom regionu, gde se projektom novog regulacionog  plana za grad Suboticu ne predviđa podizanje, odnosno uspostava, ovakovih radionica.[4]Sama proizvodnja škroba i derivata, nadalje njihovi odpadci i tekućine, izložene su rastvaranju i truleži, tako da bi širili  smrad ne samo na mestu radionice i okoline, već i u  ulicama  kuda  bi  se tekućina sprovodila“.[5] U spor su  bile uključene i  više  instance vlasti – KBU u Novom Sadu, koja je  imala isti stav kao gradske vlasti, i Ministarstvo trgovine i industrije, koje  je  odlučilo  da  se  ipak dozvoli podizanje radionice.

Već postojeće, subotičke fabrike štirka oštro su se protivile početku rada još jednog  pogona za izradu  štirke i navodile da „Orient“ nema dozvolu za fabričku, nego samo za zanatsku proizvodnju. „U stvarnosti radionica radi sa 100%  fabričkim  radom. Razvila je   prodajnu agitaciju sa podržavanjem bezbroj putnika i zastupnika. Proizvodi hemijsko – tehničkim putem, dakle fabrički,  iz skroba,  ne pharmaceutske  proizvode, nego vagonske količine dekstrina, koje nemaju nikakovu vezu sa potrebom pharmaceutičke  radionice.“  Konkurenti su znali da  je  „Orient“ isporučio 6,5  vagona dekstrina  za Državne železnice.   „Ovu količinu,  koja je velika  i za najveću domaću  fabriku, isporučila je ova radionica u vrlo kratkom vremenu“. [6]

Po registarskim knjigama imala je kapital od 500.000 dinara. Rad je započela sa 12 radnika i 3 nameštenika, i 3 elektromotora od 2,6 i 8 KS. Kapacitet za 8 časova rada  je iznosio  800 kg štirke. Ti podaci su bili uzrok novih problema. Trgovinsko-industrijska  komora u Novom Sadu je zahtevala poništavanje zanatskog ovlašćenja „kako bi se uspostavio ispravni konkurencioni odnos između ovog preduzeća i drugih, koja su industrijskog obima.“

Ministarstvo trgovine i industrije izdalo je dozvolu  br. 25969 od 9.7.1937. godine za preregistrovanje firme  u  industrijski pogon.[7] Tako je firma upisana u registar radnji III 1/1937. Kao poslovođa je bio zaposlen  Dezider Tifenteler, apotekar.[8]

Od  vlasnika  Bele Vertešia i dr Zoltana Hajzlera, lekara, preuzeo  ju je  1939. godine Geza First (Fürst).[9]  Proizvodila je dekstrin, štirku i  čiriz. Kapacitet je bio 1.200 kg štirke dnevno.[10]  Preduzeće je radilo i 1945. godine.

 

 

Mr ph. Bela Verteši

 


[1] Bela Verteši (Vértesi Béla), farmaceut, apotekar. Držao je apoteku kod „Sv. Antuna“ – Obilićev venac 3, gde je i stanovao. Rođen je 1894. godine od oca dr Jene Verteši i majke  Margite  Pilišer. Supruga mu je bila Elza Korngut, Jevrejka, rođena u Češkoj 1896, stradala  u Budimpešti 1944. godine. Bela Verteši će i nakon rata raditi kao zanatlija. Držaće „Hemijsku radionicu“ na Karađorđevom putu 80. IAS, F:68, I 683/1952. Kćerka mu  je tada  živela u Engleskoj, udata za profesora univerziteta, a sestra  u Americi. Preko njih je nabavljao i uvozio neke hemijske sirovine  za  svoju radionicu. F:68. 2299/ 1955.

[2] Dr Zoltan Hajzeler (1890-1950), otac Jakov, lekar, rodom iz Kiškereša (Kiskőrös), mati Regina Braun iz Sente. Kupio je 1917. godine imanje na Pekla pusti, gde je i boravio u tom periodu. Držao je sanatorijum i  kupatilo u Subotici.

[3] Kao zastupnik grada Subotice, u ovom slučaju, javlja  se inž. Vasa Stefanović – gradski arhitekta. IAS, F:57.1696/1937.

[4] U toj ulici su već radila dva mlina  – Jakova  Bergera,  te Lipšica .

[5] Kanalizacija od te ulice do Palića, gde su se otpadne vode ulivale,  bila  je samo delimično zatvorena, a delom površinska – otvorena.

[6] IAS,F:57.5181/1937.

[7] IAS,F:57.6546/1937.

[8] Od 1938. godine biće zaposlen u “ Jugoslovenskom serum  zavodu“. Za vreme rata je bio u honvedskim jedinicama kao apotekar. Sin, istog imena, poginuo je 1943. godine u Rusiji. U 1945.  godini  imovina  mu je, kao Nemcu, potpala pod udar konfiskacije. IAS, F:70.23551

[9] Geza  First (Fűrst) se bavio trgovinom, a držao je i mlin „Viktorija“.

[10] IAS, F:70.289/1945.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: