„ORIENT, TVORNICA ŠKROBA I NUZPRODUKATA“
„ORIENT, TVORNICA ŠKROBA I NUZPRODUKATA“
Mr. ph. Bela Verteši[1] i dr Zoltan Hajzeler (Heiszler Zoltán)[2] dobili su od nadležne vlasti, Sreskog načelstva, 1936. godine „ovlašćenje“ (br.639/1936) da, pod imenom „Orient“, vode zanatsku radnju za proizvodnju škroba, koji će služiti kao sirovina za farmaceutske artikle. Postupak za izdavanje dozvole za uspostavu radionice u Ulici Save Tekelije 79 (na tom mestu je do tada radila firma „Hercog i Glas“ – fabrika metalne robe) bio je praćen nizom poteškoća. Gradsko poglavarstvo je imalo zamerke na lokaciju, koja nije bila predviđena za podizanje ovakvih radionica.[3]
„Radionica se predviđa u užem gradskom regionu, gde se projektom novog regulacionog plana za grad Suboticu ne predviđa podizanje, odnosno uspostava, ovakovih radionica.[4]Sama proizvodnja škroba i derivata, nadalje njihovi odpadci i tekućine, izložene su rastvaranju i truleži, tako da bi širili smrad ne samo na mestu radionice i okoline, već i u ulicama kuda bi se tekućina sprovodila“.[5] U spor su bile uključene i više instance vlasti – KBU u Novom Sadu, koja je imala isti stav kao gradske vlasti, i Ministarstvo trgovine i industrije, koje je odlučilo da se ipak dozvoli podizanje radionice.
Već postojeće, subotičke fabrike štirka oštro su se protivile početku rada još jednog pogona za izradu štirke i navodile da „Orient“ nema dozvolu za fabričku, nego samo za zanatsku proizvodnju. „U stvarnosti radionica radi sa 100% fabričkim radom. Razvila je prodajnu agitaciju sa podržavanjem bezbroj putnika i zastupnika. Proizvodi hemijsko – tehničkim putem, dakle fabrički, iz skroba, ne pharmaceutske proizvode, nego vagonske količine dekstrina, koje nemaju nikakovu vezu sa potrebom pharmaceutičke radionice.“ Konkurenti su znali da je „Orient“ isporučio 6,5 vagona dekstrina za Državne železnice. „Ovu količinu, koja je velika i za najveću domaću fabriku, isporučila je ova radionica u vrlo kratkom vremenu“. [6]
Po registarskim knjigama imala je kapital od 500.000 dinara. Rad je započela sa 12 radnika i 3 nameštenika, i 3 elektromotora od 2,6 i 8 KS. Kapacitet za 8 časova rada je iznosio 800 kg štirke. Ti podaci su bili uzrok novih problema. Trgovinsko-industrijska komora u Novom Sadu je zahtevala poništavanje zanatskog ovlašćenja „kako bi se uspostavio ispravni konkurencioni odnos između ovog preduzeća i drugih, koja su industrijskog obima.“
Ministarstvo trgovine i industrije izdalo je dozvolu br. 25969 od 9.7.1937. godine za preregistrovanje firme u industrijski pogon.[7] Tako je firma upisana u registar radnji III 1/1937. Kao poslovođa je bio zaposlen Dezider Tifenteler, apotekar.[8]
Od vlasnika Bele Vertešia i dr Zoltana Hajzlera, lekara, preuzeo ju je 1939. godine Geza First (Fürst).[9] Proizvodila je dekstrin, štirku i čiriz. Kapacitet je bio 1.200 kg štirke dnevno.[10] Preduzeće je radilo i 1945. godine.
Mr ph. Bela Verteši
[1] Bela Verteši (Vértesi Béla), farmaceut, apotekar. Držao je apoteku kod „Sv. Antuna“ – Obilićev venac 3, gde je i stanovao. Rođen je 1894. godine od oca dr Jene Verteši i majke Margite Pilišer. Supruga mu je bila Elza Korngut, Jevrejka, rođena u Češkoj 1896, stradala u Budimpešti 1944. godine. Bela Verteši će i nakon rata raditi kao zanatlija. Držaće „Hemijsku radionicu“ na Karađorđevom putu 80. IAS, F:68, I 683/1952. Kćerka mu je tada živela u Engleskoj, udata za profesora univerziteta, a sestra u Americi. Preko njih je nabavljao i uvozio neke hemijske sirovine za svoju radionicu. F:68. 2299/ 1955.
[2] Dr Zoltan Hajzeler (1890-1950), otac Jakov, lekar, rodom iz Kiškereša (Kiskőrös), mati Regina Braun iz Sente. Kupio je 1917. godine imanje na Pekla pusti, gde je i boravio u tom periodu. Držao je sanatorijum i kupatilo u Subotici.
[3] Kao zastupnik grada Subotice, u ovom slučaju, javlja se inž. Vasa Stefanović – gradski arhitekta. IAS, F:57.1696/1937.
[4] U toj ulici su već radila dva mlina – Jakova Bergera, te Lipšica .
[5] Kanalizacija od te ulice do Palića, gde su se otpadne vode ulivale, bila je samo delimično zatvorena, a delom površinska – otvorena.
[6] IAS,F:57.5181/1937.
[7] IAS,F:57.6546/1937.
[8] Od 1938. godine biće zaposlen u “ Jugoslovenskom serum zavodu“. Za vreme rata je bio u honvedskim jedinicama kao apotekar. Sin, istog imena, poginuo je 1943. godine u Rusiji. U 1945. godini imovina mu je, kao Nemcu, potpala pod udar konfiskacije. IAS, F:70.23551
[9] Geza First (Fűrst) se bavio trgovinom, a držao je i mlin „Viktorija“.
[10] IAS, F:70.289/1945.
