Dr Lajoš Hovanj, SLIV JEZERA PALIĆ

IZDAVAČI:
Историјски архив Суботица – Szabadkai Történelmi Levéltár –
Povijesni arhiv Subotica
za Izdavača: Stevan Mačković prof.istorije
Pokret STUB Subotica
za Izdavača: Zvonimir Stantić politikolog
Sredstva za štampanje knjige obezbedili su:
Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Novi Sad
Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Subotice
Likovno rešenje korica: Nora Evetović akad.slikar
Slika na koricama „Bencze Ferenc/Ferenc Bence: Palicsi
tópart/Obala palićkog jezera, 1891. Ulje, platno, 52 x 95 cm“ nalazi
se u: Градски музеј Суботица – Szabadkai Városi Múzeum –
Gradski muzej Suboticapozivnica LOGOSHovanj knjiga

1. UVOD
„…rukovati (ili upravljati) hidrotehničkim sistemommože se samo sa stanjem koje se zaista ostvaruje, a merodavne podatke daju o njemu merenja (tačnije
rečeno, neprekidna registrovanja)” (Dr. Georgije Hajdin)
Ova knjiga je nastala na osnovu doktorske disertacije pod naslovom Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka tih promena odbranjena 4. juna 2008-e godine na Građevinskom fakultetu u Subotici pred
komisijom dr Srđan Kolaković, dr Georgije Hajdin, dr Miodrag Spasojević i dr Radomir Kapor.
Cilj istraživanja promena stanja sliva Palićkog jezera je razmatranje kriterijuma za utvrđivanje mreža osmatranja proticaja, u vezi upravljanja voda na slivovima sličnim Palićkom jezeru. Na severnom delu Bačke nalazi se sliv Palićkog jezera, čiju granicu definišu visinske, geološke i hidrografske karakteristike okoline jezera, te strujanje podzemne vode na ovom području (Prilozi I-1–I-2, prilozi se nalaze na priloženom CD-u). Pregledom dokumenata istorijskih arhiva iz Subotice (Gradski muzej, Istorijski arhiv), Budimpešte (Hadtörténeti Intézet és Múzeum, Hadtörténelmi Térképtár; Magyar Országos Levéltár; Országos Széchényi Könyvtár Térképtára) i Estergoma (Esztergom u Mađarskoj; Környezetgazdálkodási Intézet, Magyar Környezetvédelmi és Vízügyi Múzeum), zbirke projekata subotičkih preduzeća (Građevinski fakultet, Institut za građevinarstvo SAP Vojvodine, Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija”, Republički geodetski zavod, Vodoprivredno preduzeće Dunav-Tisa-Dunav „Severna Bačka”, Zavod za geotehniku, Zavod za urbanizam, Zavod za vodoprivredu), objavljenih radova i obilaskom terena (tokom izvođenja raznih objekata) izrađena je Hronologija promena stanja sliva Palićkog jezera (čine je 600 strana teksta i 2475 strana priloga) – sastavni deo disertacije, sa navodima izvora informacija (od kojih, na kraju ove knjige izdvojena korišćena stručna literatura, studije i projekti). U Hronologiji je do početka izgradnje novog prečistača kanalizacione vode grada, tokom leta 2005. godine, dat pregled vodoprivrednih radova.
Originalni podaci u vezi voda na slivu Palićkog jezera potiču sa kraja XVII veka, a najraniji podaci, koje su sačuvali navodi  kasnijih radova, iz XV/XVI veka. Površinske vode sliva su se
menjale tokom analiziranog perioda vremena. Radi identifikacije površinskih voda u Aneksu 1 je dat njihov kratak prikaz, a na prilozima I-2–I-3 obeležena njihova lokacija.
Sa hidrološko-hidrauličkog stanovišta homogenim periodom sliva Palićkog jezera smatra se stanje nepromenjenih uslova doticaja vode na sliv i oticaja sa sliva. Pregledom izvedenih radova utvrđeni su hidrotehnički radovi kapitalni za razdvajanje homogenih perioda sliva: izolovanje dela sliva za odvod vode u jezero, pa time i prestanak rada odvodnog kanala Paulova bara (1470/1526), izgradnja kanala Bege (12. april/14. jun 1817) i Kelebijskog kanala (19. april 1848), godišnji dovod vode na sliv jezera, iz bušenih bunara sistema vodovoda, sa barem 3% zapremine jezera (1. januar 1963), tokom preuređenja jezera početak ispuštanja vode iz jezera (1. avgust 1971) i završetak punjenja vodom uređenog jezera (8. mart 1977), te izgradnja kanala Orom-Palić (11. jul 1995). Prema tome, utvrđeno je 8 homogenih perioda sliva Palićkog jezera: do 1470/1526. godine, 1470/1526-12.4/14.6.1817, 12.4/14.6.1817-19.4.1848, 19.4.1848- 1.1.1963, 1.1.1963-1.8.1971, 1.8.1971-8.3.1977, 8.3.1977- 11.7.1995. i od 11. jula 1995. godine. Tokom svakog homogenog perioda analizirani su podaci u vezi
definisanja granica sliva. Za utvrđivanje stanja površinskih voda i Palićkog jezera korišćeni su rezultati geomehaničkih bušotina (Aneks 2) i veza nivoa, površine i zapremine vode Palićkog jezera (Aneks 3).
Upoređenjem promena stanja za sve homogene periode utvrđena je granica sliva Palićkog jezera, dat je predlog za uspostavljanje sistema osmatranja proticaja dovoda vode u jezero i
odvoda voda iz jezera (bez razmatranja uticaja promena padavina na slivu), pa su izvedeni zaključci u vezi uticaja regulacionih radova na stanje sliva Palićkog jezera. Na kraju, dat je spisak radova u vezi utvrđivanja sličnih sistema osmatranja, čiji rezultati će se koristiti tokom savremenog modelisanja slivova površinskih voda sličnih Palićkom jezeru.

Advertisements

O felis catus
35 godina tragam za mrvicom istine u proslosti, ali je nisam nasao jos.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: