SUBOTICA IZMEĐU DVA VELIKA RATA

SUBOTICA  1918 – 1938

kratak istorijat iz pera gradskog senatora dr Matije Evetovića

Redakcija  novosadskog  lista „Novi  Sad“ obratila  se  novembra 1938.    Gradskom  poglavarstvu Subotice. Pripremajući poseban, jubilarni broj posvećen dvadesetogodišnjici oslobođenja, bio  im  je potreban  jedan  kratak  prikaz  razvoja   grada u komunalnom, prosvetnom i socijalnom  pogledu.Gradska  uprava  je  poverila  taj posao predsedniku Kulturno -socijalnog odeljenja, gradskom senatoru (odborniku) dr Matiji Evetoviću.Raspolažući sa  merodavnim informacijama,kao funkcioner grada, on je dao viđenje tog perioda u životu grada, koje  sigurno  nije  bilo  samo  njegovo  lično, nego odražava  šire   poimanje   razultata   u   razvoju Subotice od   1918. Uočljivo   je   potenciranje  relativnog  zaostajanja i zapostavljanja Subotice,u oblastima koje je opisivao.  Tekst koji sledi je  odgovor  Gradskog  poglavarstva, odnosno  dr Evetovića, novosadskom listu,u izvornom obliku.

Subotica  je  glavni  centar  Vojvodine, ne  samo u trgovačkom i saobraćajnom pogledu,nego i u ekonmsko privrednom. Ali ona  se  ipak može smatrati  kao  najvažniji  zemljoradnički  centar, jer  se  50%   stanovništva bavi zemljoradnjom,te tako pruža najviše i predstavlja najjače  izvozno  mesto  u   državi   u   pogledu   zemljoradničkih  proizvoda. Samo stanovništvo grada Subotice nije mnogo učestvovalo u komunalnoj politici grada.Razlog je tome što Subotica zauzima jednu   teritoriju od  809 116 kv.met.,a kao što je napred rečeno  polovina stanovništva se bavi zamljoradnjom i ne stanuje u samom gradu  nego na ovoj ogromnoj spoljnoj teritoriji. Prvi gradonačelnik bunjevačke Subotice posle oslobođenja, bio  je   postavljen 12.novembra 1918.,dr Matijević Stipan,advokat i sadašnji javni  beležnik.Današnji  pretsednik  gradske opštine je isto   bunjevački nacionalno zaslužni sin, ing. Ivan Ivković Ivandekić, a   nalazi se na toj dužnosti već punih pet godina. Za čitavo vreme od 1918-1938  u  Subotici  nije  bilo  naročitih  gradnja a pogotovo ne samoupravnih ni državnih.Smatralo se, da  je Subotica pogranični grad i kao takav trpio je u tom  pravcu  mnogo, tako da u Subotici nema za ovo 20 godina ni jedna zgrada  izgrađena više od tri sprata.Subotica sa preko 100 000  svojih  stanovnika, od  1918 pa do 1938,u pogledu na prosvetne,naučne i kulturne institucije   ne može se staviti na pohvalno mesto.

Karta iz perioda Ugarske, sa crveno obeleženim novim granicama.

Možda je tome uzrok što je na  najistaknutijoj graničnoj tačci,te tako njen  napredak nije mogao biti vidno obeležen za ovih 20 godina. Glavna prosvetna hrana narodu   crpljena je po školama.

Ali i tu Subotica  1927.g. zadobiva  teški udarac,  jer  je Učiteljska  škola prenešena iz Subotice   u   Sombor. Koliko je grad izgubio, ne materijalno, nego moralno  ne da   se prosto zaključiti. Naročito ako imamo u vidu onu narodnu  izreku: „Svaka majka najbolje poznaje svoje dete“.Jer nastankom  Učiteljske škole iz Subotice nije bilo više učitelja, niti  ih i danas  ima, koji bi poznavali tako dobro dušu  ovoga  kraja  i  koji  bi  mogli razumeti mentalitet naroda,koji živi diljem ravne  Subotice.Sva  su   nastojanja da se Subotici vrati Učiteljska škola ostala  bezuspešna  i tako je grad umesto napredka na  prosvetnom  polju  skučio svoje znanje na institucije koje su mu ostale na raspolaganju. U  Subotici  je  osnovano  posle  Ujedinjenja  više   socijalnih ustanova, koje su u vlasništvu privatnika,a većina  je  u  gradskoj režiji, naravno pod državnim odnosno gradskim nadzorom. Njihov  rad je veoma obilan i služi na dobrobit celokupnog  stanovništva  grada  Subotice. Osim čisto socijalnih  ustanova  u  Subotici  je  osnovano nekoliko udruženja čiji je  humano  socijalni  karakter  na  daleko poznat.U Subotici postoji dosta veliki broj udruženja,koja  su  sva osnovana  privatnom  inicijativom   raznih   staleža i grupa,sa   različitim tendencijama, ali je uglavnom cilj  svih  ovih  društava  kulturno prosvetni. Sva  društva  rade  iz  vlastitih  sredstava  sa   eventualnom gradskom, a još ređe državnom subvencijom. Usled raznih trzavica,osim nekoliko društava, rad ni jednog od njih  nije  mnogo istaknut. Kod jednih zato što nemaju materijalnih  sredstava  a  kod drugih što ne nalaze na razumevanje naroda.Većina od ovih  društava je osnovana još pre 1918.godine, tako da u poslednjih 10 godina ima jedva dva -tri novoosnovana.  Turizam  je  od  velikog  značaja,  ne  samo  sa  materijalne   strane, nego i sa kulturno prosvetne. Svaki onaj deo naše zemlje koji  je  proglašen  za  turističko  mesto  može se nazvati izvorom   kulturnog,prosvetnog  i  privrednog   značaja. Naročito  je  gradu   Subotici,   proglašenjem  Palića  za  turističko   mesto podignut privredni značaj, koji je u  poslednje  vreme  bio  tolikoopao. Iako je ovo prva godina,već je primećena osetna  promena  koju  su uneli u privredni život posetioci Palića.Nastojanjem  koje  grad sada ulaže za polepšavanje i uređaj Palića, očekuje se da  će  kroz nekoliko godina Subotica postati opet onaj  živi  prometni  centar,   koji je bila pre rata i da će njen privredni značaj dobiti zaslužno mesto među ostalim gradovima,koji su po broju stanovnika kud i kamo manji, ali  jer  su  bili  manje  zapostavljani  od  Subotice, vidno napredovali. Subotica je radosno pozdravila  proglašenje  Palića  za turističko mesto, jer se nada  da  će  time  opet  pokrenuti  svoju obamrlost u privrednom pogledu i da će doskora moći  sebe  ubrajati među ostale važne centre privredne Evrope.

Po nalogu pretsednika šef kulturno-socijalnog odeljenja

gradski senator: dr Matija Evetović

Karta 1928.

Ne znamo na kakav je  odjek  naišao  prilog  o  dvadeset  godina subotičke prošlosti u novoj državi,ali  sigurno  je  da  se  u  tom obliku i nije moglo ukazati na sve pozitivne, afirmativne  događaje i rezultate u tom periodu,kao ni na čitav niz drugih problema koji su opterećivali razvoj našeg grada .Nastao u  vrhu  gradske  uprave, za potrebe jednih  novina,on  ipak  daje  dobru  ilustraciju  stvarnog  stanja  u  pogledu prosperiteta  grada i  gledanja  gradskih rukovodilaca na tu temu.